General-major Kristijan Frojding u intervjuu za nemački Velt izneo svoje mišljenje o nastavku rata u Ukrajini.
General-major Kristijan Frojding (52) je načelnik Specijalnog štaba Ukrajine, kao i načelnik Štaba za planiranje i upravljanje u Ministarstvu odbrane SR Nemačke. On je u intervjuu za nemački Velt izneo svoje mišljenje o nastavku rata u Ukrajini.
Gospodine generale, kako ocenjujete nedavne talase ruskih napada na područja širom Ukrajine?
"Što se tiče ruske perspektive, to je trostruki cilj. Prvi je slabljenje ukrajinske PVO prezasićenošću, što znači: ciljani pokušaj eliminisanja savremenih zapadnih PVO sistema. Drugi cilj je demoralizacija civilnog stanovništva. Ima efekta kada ljudi moraju da beže u podrume, skloništa i tunele metroa svake noći tokom 24 meseca. I treći cilj je uništavanje dalje kritične energetske i, sve više, odbrambene infrastrukture. Utoliko je važnije da nastavimo intenzivno da se bavimo pitanjem protivvazdušne odbrane. Nemačka, u bliskoj saradnji sa Francuskom, organizuje tzv „koalicije za protivvazdušnu odbranu“.
O čemu se tačno radi?
"Pored akutnog zadatka snabdevanja Ukrajine dodatnim sistemima naoružanja i municijom, dugoročna perspektiva do 2030. godine tiče se strukturirane izgradnje i jačanja ukrajinske PVO. U poslednja 24 meseca isporučili smo sve što je bilo dostupno iz sopstvenih zaliha i iz industrijske proizvodnje – a Ukrajina je sve ove sisteme vrlo vešto spojila. Sada se radi o izgradnji dugoročne arhitekture odvraćanja od ovog pačvorka. Druge nacije su preuzele vođstvo u oblastima kao što su artiljerija, čišćenje mina, oklopna borbena vozila i mornarica. Ali mi takođe doprinosimo ovoj „koaliciji sposobnosti“.
Posle uglavnom neuspešne ukrajinske kontraofanzive tokom leta, Rusija je preuzela inicijativu na bojnom polju. Kako ocenjujete napredak Rusije?
"Tako je - Rusija trenutno ima vojnu inicijativu, ali po cenu nezamislivo velikih gubitaka u ljudstvu. Ozbiljni izvori predviđaju da će do kraja 2024. godine Rusi izgubiti 500.000 ljudi. Primećujemo da svakog meseca gube četvorocifreni broj borbenih oklopnih vozila – za svega nekoliko kvadratnih kilometara terena. Ovo se nikako ne može kvalifikovati kao vojni uspeh".
Da li i dalje računate na veliku rusku ofanzivu 2024. godine?
"Rat i tok rata prkose matematičkim proračunima. Gledajući Rusiju, vidimo dva različita razvoja događaja. Jedan razvoj je to što su uspeli da povećaju proizvodnju vojno-industrijskog kompleksa. Zamena materijala za oklopna vozila iz skladišnih radova, iako su sve starija i problematičnija za popravku. Uz podršku svojih partnera, Rusija je sposobna za tehničke inovacije, bilo da su to bespilotne letelice, vođene rakete ili rakete. I na kraju: prepoznajemo da su sposobni da uče: i taktički i operativno.
Ali postoji još jedan razvoj događaja. S jedne strane, drastičan pad kvaliteta kadrova koji se u borbu šalju potpuno neobučeni. S druge strane, pokazatelji pokazuju da su i ruski resursi ograničeni. Na kraju, ali ne i najmanje važno, postoje opravdane sumnje u njihovu sposobnost da održe brojčanu nadmoć na bojnom polju – uprkos njihovim naporima da „regrutuju“. Kada saberem ove događaje, ne vidim nikakvu veću rusku ofanzivu u doglednoj budućnosti.
Koliko je ozbiljna trenutna situacija ukrajinske vojske?
"80 odsto teritorije Ukrajine je slobodno, to uvek moramo imati na umu. A 50 odsto teritorije koju joj je Rusija otela pre dve godine je oslobođeno. Ukrajina je de fakto uništila skoro svu modernu rusku vojsku. Dobro obučene ruske trupe više ne postoje, čitave divizije su zbrisane sa lica zemlje.
U protivvazdušnoj odbrani Ukrajinci uspevaju da ponište 80 odsto vazdušnih napada, uništavaju i najsavremenije ruske vođene rakete „Kinžal”. Ukrajinci su sposobni da izvrše precizne udare duboko u Rusiju: pojačavaju pritisak na Rusiju tačnije na Krimu i posebno na Kerčkom mostu. Crnomorska flota Rusije bila je prisiljena od Ukrajinaca da pobegne sa Krima, iza Sevastopolja. Ukrajinci mogu da pošalju dronove čak do Moskve i Sankt Peterburga. Ono što takođe vidim kao dobar razvoj događaja: Ukrajinci su sve više sposobni da vode odbrambene bitke mobilnošću, što štedi snage. Sve ovo me veoma ohrabruje.
Međutim, novih dostignuća na terenu nema.
"Tako je, i mi smo, kao i sami Ukrajinci, možda imali prevelika očekivanja u leto i jesen. Zašto nisu realizovani? Zbog nedostatka vazdušne podrške, nedostatka lokalizovane nadmoći i nedostatka protivvazdušne odbrane za zaštitu udarnih trupa od vazdušnih pretnji. Najzad, tu su i ruske minske barijere koje prevazilaze sve do sada viđene, sa gustinom do 17 mina po kvadratnom metru i zapreminom do 10k3 kilometra. Trenutni izveštaji govore da mnogi borbeni tenkovi isporučeni iz Nemačke više nisu u funkciji. Popravka je komplikovana i pre svega nedostaje rezervnih delova.
Vaše rešenje za ovaj problem?
"Kašnjenja su preduga. To je zato što se ovi sistemi izuzetno intenzivno koriste u bilo kojoj meri. Razumljivo je da u ratu posade možda nisu svesne intervala održavanja koliko bi trebalo da budu. I dok mi obučavamo naše nemačko osoblje za popravke mesecima, ponekad i godinama, morali smo da obučimo Ukrajince za samo nekoliko nedelja. Takođe znamo da se mnoge servisne komponente uklanjaju iz borbenih tenkova pre nego što se isporuče u naše centre za popravku. Zato je bolje da ne govorimo o popravci borbenih vozila, već o „prepravljanju“. A to rezultira vremenom koje je, naravno, predugo po našoj proceni. Kako to želimo da rešimo? Kroz bolju obuku ukrajinskih vojnika. Kroz ciljaniju nabavku rezervnih delova. A kroz intenzivan dijalog sa Ukrajincima, vozila se brže šalju u servisna čvorišta.
Ukrajini nedostaje masovnost u mnogim oblastima: ljudstvo, oružje, municija. Vidite li realne mogućnosti da se nemačka i evropska proizvodnja vremenom poveća?
"Industrijski kapaciteti koje smo politički namerno smanjivali poslednjih 30 godina ne mogu se vratiti za godinu dana. Ali mi radimo na tome sa našom industrijom. Okvirnim ugovorima stvaramo tržišno-ekonomske podsticaje kompanijama za povećanje kapaciteta. I pažljivo posmatramo njihove lance snabdevanja. Sistemi oružja i municije se sastoje od različitih komponenti koje se proizvode širom sveta. Pokušavamo da otklonimo identifikovane ranjivosti u lancima snabdevanja. Na primer, veliki deo pamuka koji se koristi za pogonsko gorivo za artiljerijske granate dolazi iz zemalja sa kojima nismo baš partneri. Dakle, sada moramo da smanjimo našu zavisnost od njih. Pošto se jedna artiljerijska granata sastoji od šest do deset komponenti, jasno je i da tu nameru ne možete ostvariti za šest meseci ili godinu dana.
Rusija nema ovih problema sa lancima snabdevanja i nabavkom sirovina?
"Rusija se suočava sa brojnim izazovima zbog režima sankcija. Ali svaki režim sankcija reaguje kao vodotok, zaobilaznica uvek ima. Naš zadatak je da sukcesivno zatvaramo ove obilaznice. Rusija takođe ima poteškoća u proizvodnji, ali je podržavaju zemlje partneri, tako da Rusija može da održi proizvodnju jednostavne municije kao i vođenih projektila.
EU, s druge strane, nije uspela da postigne svoj samoproglašeni cilj da do proleća pošalje milion artiljerijskih granata u Ukrajinu, prenosi "Jutarnji".
Zar ne moramo da priznamo da gubimo u ovoj trci u naoružanju?
"Ne. Mnogo nas je, partnera Ukrajine. Mi smo ujedinjeni. Imamo veliku ekonomsku moć. Možda nam treba mnogo da krenemo, ali imamo i puno daha.
Putin smatra da Zapad to zapravo i nema.
"To je njegova računica, da. Ali on može da je zaboravi."
U SAD republikanci u Kongresu blokiraju dalju vojnu pomoć Ukrajini. Kako vidite razvoj događaja u Vašingtonu?
"SAD su, naravno, najveći politički i vojni oslonac Ukrajine. Apsolutna većina republikanaca i demokrata u Kongresu je jasno za nastavak podrške Ukrajini. U sporu oko budžeta između njih početkom januara postignut je fundamentalni dogovor i zato sam optimista da će i blokada pomoći Ukrajini biti ukinuta.
Šta nedostaje Ukrajini da ostvari veliki iskorak koji je Zelenski više puta najavljivao u svojim javnim izjavama?
"Da bi nastavila da bude uspešna, Ukrajini je potrebna upornost: kadrovska i materijalna. Onda municija, municija, municija. I PVO, PVO, PVO. I na kraju: ako uspete da regrutujete nove vojnike, oni moraju biti obučeni.
U okviru misije EU, Nemačka je 2023. godine obučila oko 10.000 ukrajinskih vojnika. Može li se ovaj nivo održati?
"Trenutno računamo sa oko 10.000 ukrajinskih vojnika i ove godine, ali možemo da povećamo broj ako bude potrebno. Realno, međutim, moraćemo zajedno sa Ukrajincima da se merimo: do kada možemo da ih povučemo sa fronta na obuku, pa dokle možemo da idemo na treninzima?"
Šta znate o planovima EU da obuku premesti sa teritorije EU u Ukrajinu?
"Ovo pitanje se trenutno ne postavlja i nema vojnički smisao. Mandat EU posebno predviđa obuku van Ukrajine. I tamo imamo najbolje uslove".
Iznad nemačkog vojnog poligona gde se obučavaju Ukrajinci primećena je gomila dronova. Znate li ko stoji iza toga? A zašto ti dronovi nisu oboreni?
"To je pitanje koje nas zanima i u vojnim i u pravnim okvirima. U proteklih nekoliko meseci kupili smo nove sisteme za Bundesver. Osnovali smo i radnu grupu za bespilotne letelice u okviru ministarstva čiji je cilj da budemo brži u nabavci, ali i u korišćenju ovih sistema. Jedno je jasno: upotreba dronova i odbrana od dronova u budućnosti će biti zadatak svakog pojedinca u svim oružanim snagama. Kao što danas svaki vojnik ima pušku u ruci, tako će u budućnosti svaka grupa morati da koristi dronove ili da ima odbrambene sisteme sa dronovima. Moramo i bićemo sve bolji u ovoj oblasti vrlo brzo.
Bivši šef CIA Petreus smatra da su ruski napadi na Moldaviju i baltičke zemlje mogući u narednim godinama. Da li je to realan scenario?
"Ruski imperijalistički impuls nije slomljen. Sada nam je još važnije da pomognemo Ukrajini da pobedi. Istovremeno, moramo ojačati sopstvene odbrambene napore. Ne samo mi u Nemačkoj, već i svi saveznici, da svima bude jasno: branićemo svaki pedalj teritorije NATO-a i odbaciti svaki napad na našu slobodu. Ovu odlučnost saveznika razumeju i potencijalni protivnici.
Za to vam je potreban Bundesver spreman za rat. Da li okupljate svoje trupe dovoljno brzo?
"Naravno da bismo voleli da se to desi brže, ali moramo da budemo realni. Upravo smo pomenuli složenost, na primer, oko proizvodnje municije. Moramo da radimo svaki dan da bismo bili brži.
Koliko su, po Vašem mišljenju, realni pregovori o primirju ili zamrzavanje sukoba 2024. godine?
"To pitanje treba da postavite Ukrajincima, a ne meni. Moramo podržati Ukrajinu tako da bude u poziciji jasne strateške prednosti. Kako se to rešava i da li postoje polazišta za dogovoreno rešenje: to je isključivo stvar i odluka Ukrajine".
BONUS VIDEO: "RUSIJA KINŽALIMA SRUŠILA POLA KIJEVA!" Stručnjaci: To nije mali grad, bilo bi dobro da Amerika bude manje sebična i dalekovidija
(Mondo/M. Š.)
