Jedina veza sa spoljašnim svetom bila joj je telefonska linija sa operaterom Palestinskog Crvenog polumeseca.
Glas na drugom kraju telefonske linije bio je tih i slab. "Tenk je pored mene. Kreće se", rekla je operaterka koja se nalazila u pozivnom centru za hitne slučajeve Palestinskog Crvenog polumeseca.
"Je li blizu", upitala je.
"Veoma", odgovorio je tihi glas.
"Hoćeš li doći po mene? Tako sam uplašena."
Šestogodišnja Hind Radžab bila je zarobljena pod vatrom u gradu Gaza i molila je za pomoć, skrivajući se u autu svog strica, okružena telima svojih rođaka. Ranin glas bio je njena jedina krhka veza sa poznatim svetom. Hind je ranije tog dana krenula iz svog doma u gradu Gazi sa stricom, strinom i pet rođaka. Bio je ponedeljak 29. januar. Tog jutra, izraelska vojska je rekla stanovnicima da evakuišu oblasti na zapadu grada i da se kreću južno duž obalskog puta.
Majke šestogodišnje devojčice, Visam, seća se da je u njihovoj oblasti bilo intenzivno granatiranje. "Bili smo prestravljeni i hteli smo da pobegnemo", rekla je ona. "Bežali smo od mesta do mesta, da bismo izbegli vazdušne udare." Porodica je odlučila da se uputi ka bolnici Ahli istočno od grada, nadajući se da će to biti sigurnije mesto za sklonište. Visam i njeno starije dete počeli su pešice da se kreću tamo; Hind su smestili u stričev automobil.
"Bilo je veoma hladno, padala je kiša", objasnio je Visam. "Rekao sam Hind da uđe u auto jer nisam želeo da kisne". Dok su se vozili prema čuvenom gradskom univerzitetu al-Azhar, verovatno su naišli na izraelske tenkove. Iz bezbednosnih razloga zaustavili su se na obližnjoj benzinskoj stanici, ali, činilo se da je ona pogođena.
Porodica je pozvala rodbinu u pomoć. Jedan od njih kontaktirao je štab za hitne slučajeve Palestinskog Crvenog polumeseca. Operateri u pozivnom centru Crvenog polumeseca u Ramali pozvali su broj mobilnog telefona Hindinog strica, ali se umesto toga javila njegova 15-godišnja ćerka Lajan. U snimljenom telefonskom razgovoru, Lajan kaže osoblju Crvenog polumeseca da su svi njeni roditelji i braća i sestre ubijeni i da se pored automobila nalazi tenk. "Pucaju na nas", kaže ona, pre nego što se razgovor završi zvukom pucnjave i vriskom.
Kada se tim Crvenog polumeseca ponovo nazvao isti broj, javila se šestogodišnja Hind. Ubrzo postaje jasno da je ona jedina preživela u automobilu, i da je i dalje na liniji vatre. "Sakri se ispod sedišta", kaže joj ekipa operatera. "Ne daj da te iko vidi." Operaterka Rana Fakih je satima ostala na vezi sa devojčicom, pošto je Crveni polumesec apelovao na izraelsku vojsku da dozvoli njihovom vozilu hitne pomoći da pristupi lokaciji.
STRPALI JE U AUTO DOK SU IZRAELSKE RAKETE PADALE: Jeziva sudbina palestinske devojčice (6), tri sata pakla, a onda MRAK!
"Rekla nam je da su (njeni rođaci) mrtvi. Ali kasnije nam je rekla da 'spavaju', pa smo joj rekli 'pusti ih da spavaju, ne želimo da im smetamo'", kaže Rana Fakih. "U jednom trenutku mi je rekla da pada mrak", rekla je Rana za BBC. Tri sata nakon što je poziv počeo, hitna pomoć je konačno poslata da spase devojčicu. Bio je već mrak kada je ekipa hitne pomoći obavestila operatere da se približavaju lokaciji i da će izraelske snage izvršiti kontrolu za ulazak. To je bilo poslednje što su operateri čuli od svojih kolega i od Hind. Linija do oba bolničara, i do šestogodišnje devojčice prekinuta je zauvek.
"Svaki put kada čujem zvuk hitne pomoći, pomislim, 'možda je to ona'. Svaki zvuk, svaki pucanj, svaki padajući projektil, svaka bomba - pitam se da li ide ka mojoj ćerki, da li je pogođena", kaže za BBC majka šestogodišnje devojčice. Ni timovi Crvenog polumeseca u Gazi, ni Hindina porodica, nisu uspeli da dođu do lokacije, koja se još uvek nalazi unutar aktivne borbene zone koju kontroliše izraelska vojska.
"Teško je noću, kada se probudiš i čuješ njen glas kako govori 'dođi po mene'", rekla je operaterka Rana. Tražili smo od izraelske vojske detalje o operacijama na tom području tog dana, kao i o nestanku Hind i hitne pomoći koja je poslata da je preuzme. Pitali smo ponovo 24 sata kasnije, a oni su rekli da još proveravaju. "Gde je Međunarodni sud pravde? Zašto predsednici sede u svojim stolicama?", upitala je majka devojčice. Nedelju dana nakon nestanka njene ćerke, Visam sedi i čeka u bolnici Ahli, dan za danom. "Donela sam joj stvari i čekam je ovde", rekla je. "Čekam ćerku svakog trenutka da se pojavi."
BONUS VIDEO:
(MONDO/N.D.)
