Jeziva ispovest devojke po imenu Jeonmi Park koja je pobegla iz Severne Koreje.
Jeonmi Park je pobegla iz Severne Koreje sa 13 godina. Otkako je pobegla, Jeonmi Park je postala aktivista za ljudska prava, zalažući se za narod Severne Koreje. Njena izlaganja su obišla internet i šokirala i potresla ceo svet. Park se preselila u Sjedinjene Američke Države 2014. godine. Takođe je postala član LINK-a, američke neprofitne organizacije koja spašava severnokorejske izbeglice koje borave u Kini. Park i njena majka pobegle su iz Severne Koreje preko trgovaca ljudima koji su prokrijumčarili ove dve Severnokorejke u Kinu.
Život u Severnoj Koreji
Iako su mnogi znali da se u ovoj državi teško živi, a da je diktatorski režim pomerio sve granice zacrtane u istoriji, niko nije mogao ni da zamisli kakvu će priču ispričati Jeonmi. Kako je navela u Severnoj Koreji postoji samo jedan TV kanal, a interneta nema. Stanovnici te zemlje ne smeju da pevaju, govore ili oblače ono što žele, a mogu da budu pogubljeni ukoliko obavljaju internacionalne telefonske pozive bez odobrenja.
Ugnjetavanje sa kojim se suočavala dok je odrastala u Severnoj Koreji bilo je, kako je navela, užasno. Park je opisala strah koji je pratio kroz njeno detinjstvo. Kim Džong Il, vođa, bio je bukvalno svuda, bogolika figura čiji su sluge bili ne samo sveprisutni, već i sveznajući. Zidovi, drveće i miševi - svaki aspekt Jeonmijinog sveta - svi su služili režimu. Očajnički je pokušavala da negira čak i svoje misli; verovala je da može da čuje šta se dešava u njenoj glavi.
Rođena nakon raspada Sovjetskog Saveza, Jeonmi se suočila sa teškoćama izvan ovih pokušaja sveprisutne kontrole uma. Ćerka nekada uspešnog državnog službenika vladajuće Radne partije, Jeonmi je obožavala svog oca, koji je osuđen na 17 godina u radnom logoru zbog šverca metala da bi prehranio svoju izgladnjelu porodicu. Hranili su se pacovima koji su najčešće bili zaraženi, te je bila lutrija ko će preživeti, a ko ne.
"Postoji lanac ishrane, tj. krug. Oko bolnice je uvek naslagano mnogo mrtvih tela čije oči pacovi pojedu prve, a posle toga te iste pacove hvataju deca. To čine golim rukama, s tim da nekada uspeju da zapale vatru kako bi ih ispekli, ali uglavnom ih jedu žive. Onda se deca zaraze i umru, pa ih opet pacovi jedu", ispričala je jednom u podkastu.
Nije joj bilo ništa čudno da vidi mrtvo telo i viđala ih je svaki dan. Brojna tela su plutala u reci, a najviše ih je bilo oko železničke stanice gde je voz išao samo jednom mesečno. Životno putovanje u Severnoj Koreji je bilo nezamislivo teško, jer nemaju struje, a ponekad su ljudi morali i da guraju voz. Medicinska pomoć je užasna i ljudi umiru od običnog gripa, a ultrazvuk je nepostojeći, pričala je Jeonmi.
"Otišla sam u bolnicu jer sam imala ogromne bolove u stomaku. Tamo nema ultrazvuka, doktor ti ispipa stomak i nakon toga odluči šta treba da se operiše - kod mene je to bilo slepo crevo. I sve operacije se rade bez anestezije, tako da je bol ogromna. Medicinska sestra koristi jednu iglu za sve pacijente, a kako nemamo penicilin, najveća je verovatnoća da ćeš umreti u bolnici. Ona takođe, nikada nije čula za reč ljubav, to navodno ne postoji u rečniku niti su ljudi govorili jedni drugima "volim te", niti je osećala saosećanje prema mrtvima na koje je nailazila. "I dan danas me to proganja", što nisam mogla da osećam emocije.
Bekstvo od Koreje do Amerike
Iako su Park i njena sestra prvobitno planirale da pobegnu zajedno, kasnije je saznala da je njena sestra otišla bez nje. Park i njena majka su tada odlučile da same krenu na put uz pomoć žene koja je imala veze sa trgovcima ljudima. Rekla je Roganu, voditelju podkasta, da nisu smele ni da obaveste njenog oca o svom bekstvu.
Smrt ili dostojanstvo
"Tragična stvar za Severnokorejce je to što ne možemo ni da se pozdravimo sa svojim najmilijima. Dakle, ako nas uhvate na putovanju, a da je moj otac znao da bežimo, bio bi užasno kažnjen. Tako da je bilo bolje za njega da ne zna da smo bežali. Ono čemu su se nadale da će biti njihov put ka slobodi, brzo se pokazalo kao još jedno dvogodišnje poglavlje degradacije i patnje. Jeonmina majka se žrtvovala kako bi sprečila da njena ćerka bude silovana, a zauzvrat je bila zlostavljana pred njenim detetom. Obe su bile prodate i Jeonmi je kupljena za 260 dolara.
"Nisam ni znala da je to intiman odnos. Nisam ni znala da je to silovanje jer nismo imali rečnik u Severnoj Koreji... Samo sam mislila da je nešto što mi se dešava užasno. Ali kasnije su mi rekli da je to bilo silovanje. Nisam znala da je to silovanje", ispričala je jednom prilikom devojka. Funkcionisala je kao robinja za zliostavljanje i Jeonmi je rekla da je plakala svaki dan. Međutim, njen otmičar ih je na kraju pustio, ali tek nakon što se njen otac pridružio njoj i njenoj majci u Kini; umro je ubrzo od nelečenog raka debelog creva.
Nakon njegove smrti, Jeonmi i njena majka su ponovo krenule ka slobodi - ovog puta peške prelazeći pustinju Gobi na hladnim temperaturama. Obe su nosile noževe koje bi iskoristile da se ubiju ako budu uhvaćene. Pomirile su se sa samoubistvom radije nego da se suoče sa kaznom. "Smrt ili dostojanstvo", rekla je jednom prilikom Jeonmi.
Jeonmi je ovu mučnu priču ispričala u svojoj novoj knjizi "Da bi živela: Putovanje severnokorejske devojke do slobode". Establišment se sastao sa Jeonmi da razgovara o njenom novootkrivenom aktivizmu i bolnoj stvarnosti pisanja njenih memoara. Komentarišući svoju međunarodnu turneju knjigama, ona kaže da su joj avioni postali dom, a o ljudima u Severnoj Koreji govori ovako: "Ovi ljudi, oni čak i ne znaju da imaju prava i mislim da to treba zaustaviti. Ako dozvolimo da se ovo desi, to nas čini manje ljudima, to je ono u šta verujem. Moramo da se borimo, moramo da obrazujemo javnost, moramo da ispričamo njihovu priču, moramo da tražimo od Severne Koreje da prestane da ubija svoj narod, i moramo da kažemo Kini da ne šalje ove izbeglice nazad u svoju zemlju — oni time zapravo čine krivično delo; oni pomažu Severnoj Koreji i ubijaju ove ljude", rekla je Jeonmi.
*The Washington Post je objavio tekst gde kritikuju izlaganje Jeonmi Park sumnjajući u njenu priču. Kritičari ove devojke su izrazili nezadovoljstvo zbog "neslaganja" u njenim izjavama, kao i da je u različitim gostovanjima, govorila različite detalje o pomenutim situacijama. Do danas, niko nije uspeo da proveri u potpunosti da li je priča Jeonmi Park istinita. Ipak, mnogi podkasteri sa kojima je Jeonmi razgovarala su ipak tvrdili da su proverili priču mlade devojke i da "koliko god da su detalji neverovatni, njeni opisi Severne Koreje su provereni".*
BONUS VIDEO:
(MONDO/J.D.)
