Obnovljeni savez sa Rusijom i Kinom izaziva sve veću paniku u Vašingtonu i Seulu.
Dok je ostatak sveta bio okupiran ratom u Ukrajini i sukobom na Bliskom istoku, Kim Džong-un je Severnu Koreju pretvorio u moćnu nuklearnu silu. Pjongjang danas poseduje najviše interkontinentalnih balističkih raketa do sada, a obnovljeni savez sa Rusijom i Kinom izaziva sve veću paniku u Vašingtonu i Seulu, gde raste strah od potencijalnog nuklearnog rata.
Posle neuspešnih pregovora sa Donaldom Trampom u Hanoju 2019. godine o ukidanju sankcija, Kim Džong Un je promenio taktiku, intenzivirao razvoj nuklearnog naoružanja i revitalizovao odnose sa Rusijom. Severna Koreja ima 50 do 60 nuklearnih bojevih glava koje se mogu lansirati na rakete koje mogu da dosegnu celu Južnu Koreju, skoro ceo Japan i Guam. Veličina i sofisticiranost nuklearnog arsenala Severne Koreje značajno su porasli u poslednjih pet godina.
Od 2022. godine, procenjuje se da je zemlja sprovela više od deset testiranja interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM), uključujući najmoćniju balističku raketu do sada, Hvasong-18, koja ima operativni domet od 15.000 kilometara. Samo u 2022. godini Severna Koreja je ispalila ukupno 36 balističkih i tri krstareće rakete. Pored ICBM-a, severnokorejski lider može da se 'pohvali' i podmornicom sposobnom da ispaljuje balističke rakete, lansiranjem prvog vojnog špijunskog satelita, razvojem hipersoničnih projektila. Oružje Severne Koreje se sada sve više oslanja na tehnologiju čvrstog goriva koja skraćuje vreme lansiranja raketa, a veruje se da je nedavno pušten u rad i drugi reaktor za proizvodnju plutonijuma.
Otkako je preuzeo vlast, Kim Džong-un je sproveo više od 200 testova krstarećih i balističkih projektila. Ovo je više nego trostruko više od broja testova koje su zajedno uradili njegov otac i deda. "Što je njegovo oružje raskošnije i otmenije, državama je teže da ga oduzmu", rekao je bivši analitičar CIA-e Soo Kim. Sve veći broj severnokorejskih balističkih i nuklearnih projektila zabrinjava susedne zemlje poput Južne Koreje i Japana, kao i SAD, koje razmatraju povećanje sopstvene borbene gotovosti.
Kako ističu analitičari američkog istraživačkog centra 38 North, koji proučavaju situaciju u Severnoj Koreji, situacija na Korejskom poluostrvu je opasnija nego što je bila u bilo kom trenutku od početka juna 1950. godine, kada je Kim Il-sung napravio strateška odluka da se krene u rat. U nedavnom govoru u parlamentu, Kim Džong Un je izjavio da ujedinjenje sa Seulom više nije moguće i proglasio Južnu Koreju 'glavnim neprijateljem'.
Međutim, potpuna invazija Severne Koreje izgleda malo verovatna, a čak i Kim Džong Un za sada odbacuje takvu mogućnost. Severna Koreja je takođe nedavno smanjila svoje zalihe oružja, šaljući municiju i rakete kratkog dometa Rusiji. Severnokorejske fabrike municije rade punim kapacitetom za proizvodnju oružja i granata za Rusiju. Prema poslednjoj proceni južnokorejskog Ministarstva odbrane, Pjongjang je u proteklih šest meseci isporučio Rusiji oko 6.700 kontejnera. Ovakva količina kontejnera mogla bi da sadrži više od tri miliona artiljerijskih granata kalibra 152 mm ili više od 500 hiljada granata kalibra 122 mm. U zamenu, Rusija snabdeva Severnu Koreju hranom, čineći situaciju snabdevanja hranom izolovane nacije "stabilnom", navodi Ministarstvo odbrane.
Ali američki i južnokorejski zvaničnici kažu da su i dalje zabrinuti zbog potencijalnog sukoba manjeg obima između dve Koreje, uključujući neku vrstu infiltracije dronova ili pomorskih udara, posebno u Žutom moru ili na zapadnim graničnim oblastima. Severnokorejski lider se možda nada da će se nakon pretnje ili upotrebe nuklearnog oružja protiv Južne Koreje povećati međunarodni pritisak da se izbegne dalja eskalacija, uzdrži od odmazde i omogući Severnoj Koreji da profitira u zamenu za mir. "U tom slučaju, snovi Severne Koreje se ostvaruju. Kim bi došao za pregovarački sto kao pobednik", ističe Sidni Sajler, bivši predstavnik vlade SAD u pregovorima sa Severnom Korejom.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji list/MONDO/J.D.)
