Evo koliko zemalja vozi levom, koliko desnom stranom i zašto je tako!
Koliko zemalja vozi desnom i koliko levom stranom, i kako je uopšte došlo do toga? Možda niste znali da ova "podela" utiče na kružne tokove, ali i način na koji proizvođači automobila dizajniraju brisače. Evo odgovora na ta pitanja!
Koliko zemalja vozi desnom, a koliko levom stranom? Desnom strani voze ljudi u 165 zemalja i teritorija, uglavnom u kontinentalnoj Evropi, severnoj Africi i kopnenoj Aziji, kao i Americi. Levom stranom vozi 75 zemalja, što znači da ćete vozače na levoj strani zateći na četvrtini puteva na planeti, i tako vozi oko trećina njenog stanovništva.
U istoriji se događalo i da se strana promeni usled faktora kao što su promena u političkoj administraciji, želja za usaglašavanjem sa susednom zemljom, ili dostupnost vozila.
U zemljama u kojima se vozi levom stranom, volani se nalaze na desnoj strani i kružni tokovi kreću se u smeru kazaljke na satu. Obrnuto je u zemljama u kojima se vozi desnom stranom - saobraćaj se kreće desnom stranom, vozač sedi na levoj strani a kružni tokovi su u smeru suprotnom od kazaljke na satu.
Železnički saobraćaj obično prati način na koji idu automobili, dok je rečni saobraćaj uvek sa desne strane.
Postoje mnogi mitovi o tome zašto određene zemlje voze određenom stranom. Oko 90 odsto ljudi na Zemlji su desnoruki i mnoge od teorija uzimaju to kao faktor.
Ako odemo daleko unazad kroz istoriju, sve do Pompeje i Rima, postoje arheološki dokazi o dve "trake" na putevima. Putnici koji su imali kočije kretali su se desnom stranom.
Na konje su se jahači tradicionalno peli sa leve strane, i vodili ih putem tako što su im stajali sa leve strane, i uzde držali u desnoj ruci. Jedna od teorija navodi i da je onda odlučeno da se tako ide putem, da bi konji sa dve strane bili razdvojeni, što ide u prilog vožnji desnom stranom puta. Takođe, putnici koji bi upravljali kočijama ponekad su silazili da bi usmerili konje, ali ih i šibali, opet uglavnom desnom rukom.
Istorija pominje i priču o potrebi putnika da se odbrane, a mačeve su uglavnom nosili u desnoj ruci, pa bi kretanje levom stranom imalo smisla.
Postoji i često ponavljana, ali netačna teorija da je Napoleon u Francuskoj i zemljama koje je osvojio promenio pravilo o vožnji sa leve, na desnu stranu. Ali nema nijednog pisanog dokaza da je bilo tako.
Švedska se prebacila na vožnju desnom stranom od 1967. godine. Interesantno je da je 12 godina ranije održan referendum, a Šveđani su se te 1955. godine izjasnili da ne žele da promene stranu kojom voze. Vlada je to ipak naredila 1967. i broj saobraćajnih nesreća je drastično opao zbog promene, ali se potom vratio na pređašnji nivo.
U Evropi, samo četiri zemlje voze levom stranom, i sve su ostrvske - Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska, Kipar i Malta.
Većina brisača na automobilima dizajnirana je sa pravilima vožnje određenom stranom na umu. Brisači na vozačevoj strani uvek su duži, osmišljeni tako da bolje čiste vozačev, nego suvozačev deo stakla, i kreću se od suvozača ka vozaču. Automobili namenjeni tržištima gde se vozi levom stranom tako idu sa desne na levu stranu gledano iz vozila, odnosno obrnuto tamo gde se vozi levom stranom.
BONUS VIDEO:
(MONDO/B.Z.J.)
