U EU strahuju zbog najnovijeg plana Vašingtona.
Amerika i Evropa ne mogu da se dogovore dokle treba da idu u primoravanju Rusije da plati rekonstrukciju Ukrajine. O jednom predlogu, koji je ne tako davno odbijen sa obe strane Atlantika, sada se sve ozbiljnije raspravlja. Međutim, ovaj plan izaziva i ozbiljne tenzije među saveznicima.
Ideja bi bila da se zapleni imovina koja pripada ruskoj državi, koja je zamrznuta kada je Kremlj započeo invaziju na Ukrajinu pre dve godine. Takav korak bi potencijalno oslobodio više od 250 milijardi evra, što je ozbiljan novac koji bi i te kako mogao pomoći Ukrajini, piše Index.
Bajden to želi, ali Pariz, Berlin i Rim su tako daleko protiv toga
To je plan koji administracija američkog predsednika Džoa Bajdena snažno podržava, ali najmoćnije evropske vlade u Parizu, Berlinu i Rimu nisu u to uverene. Kreatori politike u Vašingtonu pojačavaju pritisak na svoje saveznike da izglade nesuglasice oko plana, što bi bio korak bez presedana prepun pravnih, etičkih i političkih poteškoća.
"Rezerve neke zemlje nikada nisu zaplenjene", rekao je Čarls Ličfild, analitičar Atlantskog saveta i vodeći stručnjak za zamrznuta sredstva Rusije. "Ali prelazak praga, nepovratnog praga, gde ih oduzimate i dajete Ukrajini, iako to može izgledati moralno ispravno... Evropljanima još nije prijatno da to rade bez zdravije pravne osnove, koja još nije pronađena", on dodaje.
Šta brine Evropu?
Odlučnost Vašingtona uznemirila je evropske vlade, koje se brinu zbog evra. Drugi strahuju da bi Moskva mogla da uzvrati ciljanjem evropskih sredstava u Rusiji i pokretanjem sajber napada na zapadne zemlje. Neki kažu da, koliko god bilo gnusno ponašanje Moskve, tu zemlju ne treba prisiljavati da plaća reparacije dok rat još besni.
Problem za Ameriku je u tome što se veliki deo imovine drži u Belgiji, u sigurnom depozitu Euroclear, tako da bi za svaki potez zaplene bilo potrebno evropsko odobrenje. Postoji nada da će grupa G7, koja okuplja najmoćnije svetske ekonomije, izaći sa zajedničkim stavom o tom pitanju kasnije ove godine.
EU ne planira potpunu konfiskaciju
Visoki zvaničnik Bajdenove administracije, koji je aninimno govorio za Politiko, potvrdio je da postoje tenzije između SAD i nekih njihovih evropskih saveznika po tom pitanju. Evropska komisija nije spremna da ode dalje od sadašnjeg plana.
S obzirom da ruska invazija ulazi u treću godinu i ukrajinska vojska nema artiljerijsku municiju, neslaganja Zapada oko finansiranja pomoći došla su u teškom trenutku za Kijev. SAD su imale problema da pronađu novac za slanje Ukrajini, a republikanski predtavnici u Kongresu su osujetili Bajdenove napore da progura paket od 60 milijardi dolara za Kijev.
Nemačka, Francuska i Italija su zabrinute
Evropske prestonice su uglavnom bežale od ove rasprave. Previše je rizično za njih. Evropska komisija će predstaviti svoj mnogo konzervativniji plan korišćenja samo dobiti ostvarene sredstvima, koja bi vredela mnogo manje - oko 3 milijarde evra godišnje.
Zvaničnik iz zemlje G7 rekao je Politiku da je korišćenje prihoda jedina ideja na stolu jer se smatra pravno bezbednijom opcijom. Dodali su da ne žele da govore o zapleni u Briselu. Tri zemlje EU, koje su takođe članice G7 - Nemačka, Francuska i Italija - zabrinute su da će oduzimanje imovine narušiti reputaciju evrozone i potencijalno obeshrabriti međunarodne investicije.
Ukrajina želi napredak na samitu G7
U junu će u južnom italijanskom regionu Pulja biti održan samit lidera G7, gde će se opširno razgovarati o ovoj temi. SAD će pojačati pritisak na svoje evropske saveznike, a Ukrajina se nada da bi samit mogao doneti napredak. Možda, piše u analizi Politiko, postoji srednji put koji predstavlja korak dalje od sadašnjeg plana EU, ali ne i potpunu zaplenu ruske imovine.
To bi se sastojalo od korišćenja ove imovine kao kolaterala za bankarski zajam za finansiranje obnove Ukrajine, prema predlogu koji je iznela belgijska vlada. O ovom planu se raspravlja na nivou G7. Zapadne zemlje bi Kijevu predale zamrznutu imovinu Rusije samo ako Kremlj odbije da vrati zajmove kao ratnu odštetu nakon završetka sukoba.
Ta ideja bi bila pravno bezbednija kratkoročno jer ostavlja imovinu u neizvesnosti, ali ne bi zaustavila dalje zaplene, rekao je Pjer Klajn, stručnjak za međunarodno pravo na Slobodnom univerzitetu u Briselu.
BONUS VIDEO:
(MONDO/N.D.)
