Svesni toga ili ne turističke takse su sada isto toliko deo putovanja kao i selfiji i prodavnice suvenira.
Bračni par iz Hong Konga podelio je svoje iskustvo sa putovanja u Barseloni. Hamer Cui se seća kada je prvi put shvatila da je oporezovana jer je turista. Ona i njen suprug bili su u poseti Barseloni kada je otkrila da su posetioci i putnici na krstarenju dužni da plate doplatu. Naknada, uvedena 2012. godine, 1. aprila 2024. će se popeti na 3,25 evra dnevno, što znači da će par koji ostane nedeljno platiti više od 45 evra.
"Osećala sam se obeshrabrenom. Uvek sam verovovala da turisti značajno doprinose lokalnoj ekonomiji i da ih treba dočekati raširenih ruku". Porez je, smatrala je, "izgledao nepravedan i pomalo neetički“.
Svesni toga ili ne turističke takse su sada isto toliko deo putovanja kao i selfiji i prodavnice suvenira. Prošlog meseca Bali je počeo da naplaćuje međunarodnim posetiocima ulaznu taksu od 150.000 rupija (7,50 funti). Venecija je nedavno uvela taksu do 5 evra za dnevne posetioce, a guverner Havaja je uveo zakon koji bi posetiocima naplaćivao "klimatski porez" od 25 dolara. Sevilja je čak upravo objavila plan za finansiranje očuvanja svog popularnog Plaza de Espana tako što će posetiocima naplatiti ulaz.
To, međutim, nije nova stvar. Zemlje su dugo oporezovale putnike tako što su od njih zahtevale da kupuju turističke vize. Aerodromi dodaju naknade na avionske karte; lokalne samouprave redovno nameću takse za hotele i iznajmljivanje automobila; i popularne destinacije sa turističkim taksama pune su sveta, od Butana do Belizea, Majorke do Malezije.
Ali nedavni porast u destinacijama koje nameću ili povećavaju turističke takse odražavaju sve veće pritiske klimatskih promena i prekomernog turizma – i izgleda da će oni ostati. Novac prikupljen od svih ovih poreza često se dodaje u opšti budžet, ali mnogi entiteti takođe izdvajaju deo za promociju turizma. U nekim slučajevima, naknade podržavaju inicijative za održivost, kao što su zaštita divljih životinja, obnova ruševina, pa čak i podrška muzičarima.
Akademici kažu da naknade imaju smisla jer putnici posećuju mesta bez plaćanja da ih razvijaju ili održavaju, dok se stanovnici suočavaju sa teretom otpada i gužve. "Turistička industrija 'besplatno opterećuje' javnu oblast“, rekao je Harold Gudvin, viši saradnik Instituta za upravljanje mestima na Univerzitetu Mančester Metropoliten. "Koji je argument da turisti i dnevni posetioci ne doprinose?“
Sve više poreza takođe imaju za cilj da ograniče broj posetilaca. "U prošlosti je postojao osećaj da što više turista, to bolje, i da je svaki dodatni posetilac stvarao dodatnu korist. U novije vreme, destinacije shvataju da postoji ograničen broj posetilaca koji se mogu smestiti", rekao je Džastin Frensis, koji sa Gudvinom pokreće turističku kompaniju Responsible Travel, čija su putovanja osmišljena da smanje štetne uticaje turizma.
Stručnjaci kažu da ako putnici moraju da plate poseban porez, važno je da znaju kako se novac koristi. Studija iz 2019. godine u italijanskoj regiji Pulja pokazala je da su posetioci kojima je rečeno da će naknada pomoći u zaštiti grada koji posećuju, lakše prihvataju namet i bili su spremni da plate skoro pet puta više.
Nekoliko regiona je primilo ovu poruku k srcu, sa ciljem da bude transparentno u pogledu toga kako troše novac koji prikupe. Island koristi svoju boravišnu taksu do 7 evra po noći da podrži turizam i održivost. Na veb-sajtu islandskog turističkog odbora detaljno je prikazano kako je novac potrošen, pokazujući finansiranje za stotine projekata kao što su izgradnja infrastrukture za posmatranje kitova, održavanje pešačkih staza u blizini prirodnih toplih izvora i dodavanje toaleta u oblasti istraživanja glečera.
U Ostinu u Teksasu posetioci bukvalno mogu da čuju šta je urađeno sa njihovim novcem. Prihodi od dela gradskog poreza na smeštaj podržavaju "Fond muzike uživo", koji obezbeđuje fondove muzičarima, koncertima i festivalima.
I nakon što su španska Balearska ostrva uvela taksu 2016. godine, istakla su nastale projekte uključujući očuvanje dina, novu pešačku stazu na Ibici i restauraciju srednjovekovnih zidina u gradu Alkudija.
Neka preduzeća su otišla tako daleko do samonametanja poreza za ono što kažu da je dobro za planetu. Maple Leaf Adventures, ekspediciona linija za krstarenje duž kanadske obale Britanske Kolumbije, pridružila se drugim operaterima kako bi prikupila 200 kanadskih dolara naknade za održivost po putniku. "Ovo je 'reprezentativni iznos', ali ni izbliza stvarni trošak za odgovornog operatera", rekla je Mauren Gordon, suvlasnica linije za krstarenje, napominjući da novac ide grupama za očuvanje, održivim operacijama i autohtonim zajednicama.
Ipak, kritičari se pitaju da li je elitistički naplaćivati porez koji bi nekim putnicima mogao naplatiti posetu. "Verujem da postoje pravičniji i efikasniji načini za rešavanje problema poput prekomernog turizma bez nepravednog opterećenja putnika“, rekao je Cui. "Na kraju krajeva, nadam se ravnoteži u kojoj se turističke takse razborito koriste da bi se podržale prakse održivog turizma, a da se i dalje pozdravljaju posetioci".
Šta god da mislite, naknade su postale važan izvor prihoda za vlade i verovatno neće nestati. Na primer, Barselona procenjuje da će prikupiti do 100 miliona evra 2024, piše BBC.
Ovi porezi, primećuje Fransis, „veoma su efikasni u prikupljanju sredstava“.
BONUS VIDEO: "OVI LJUDI SU GLAVNA META SEKTI! Ako se domognu njih POSTAJU ZNATNO JAČI! Sektolog: Putovanje u Ameriku će vam se OBITI O GLAVU
(Mondo/M. Š.)
