Austrija je centar evropske špijunske mreže Kremlja.
Austrija je 13. marta objavila proterivanje dvojice ruskih diplomata zbog, kako je rečeno, "akcija koje su nespojive sa njihovim diplomatskim statusom". Moskva često koristi zvanično diplomatsko pokriće da prikrije svoje špijunske aktivnosti, a samo u protekle dve godine Austrija je pokazala vrata šestorici zvaničnika ruskog ministarstva spoljnih poslova.
Čini se, kako prenosi ruski nezavisni istraživački medij Insajder, da se stav Beča prema mnoštvu ruskih špijuna na austrijskoj teritoriji konačno menja. Austrija je decenijama bila leglo sovjetske, a potom i ruske špijunaže, a diplomatska misija Kremlja je uvek bilo prepuna karijernih oficira iz raznih obaveštajnih službi - najpre zloglasnog KGB iz sovjetske ere, a potom i današnje SVR (eksterno obaveštajne agencije), GRU (vojna obaveštajna služba) i Pete službe FSB (kontraobaveštajno odeljenje FSB za zemlje bivšeg SSSR-a, koje je osnovao lično ruski lider Vladimir Putin).
Dok su druge evropske zemlje proterale ukupno oko 700 ruskih špijuna koji su radili pod maskom diplomatije od početka ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu, Austrija je proterala samo četiri, barem je tako bilo do skoro. Međutim, situacija se preokrenula kada su austrijske vlasti stvorile novu protivšpijunažnu agenciju, koja je počela ozbiljnije da se bavi problemom ruskih obaveštajnih operacija.
Centar evropske špijunske mreže Kremlja
Ruska ambasada u Beču nalazi se u staroj vili na Rajsnerštrase, izgrađenoj u 19. veku za bankara Izraela Simona. Vila je dodeljena sovjetskoj ambasadi 1924. godine, kada je nova sovjetska država uspostavila diplomatske odnose sa Austrijom. Godine 1938. Austrija je postala deo nacističke Nemačke, a od sovjetskih diplomata je "zatraženo" da odu. Do kraja Drugog svetskog rata u zgradi je bio internat Hitlerove mladeži, a potom i generalni konzulat Japana. U aprilu 1945. godine, nakon oslobođenja Beča, sovjetsko diplomatsko predstavništvo se vratilo u zgradu.
Već tada je većina diplomatskog osoblja već imala iskustvo rada u specijalnim službama, a ostalo osoblje ambasade im je bilo potčinjeno. Do danas se malo toga promenilo, a ruska ambasada u Austriji ostaje ključno središte evropske špijunske mreže Kremlja.
Na zvaničnom sajtu ruske ambasade u Austriji navodi se samo 10 diplomata, Iako stvarni broj zaposlenih u ambasadi uključuje još 46 nosilaca diplomatskih pasoša, ne računajući tehničko osoblje, vozače, kuvare i slično. Od 2015. godine diplomatsku misiju vodi bivši nemački student Dmitrij Ljubinski, čiji je otac, Jevgenij Ljubinski, proveo dugi niz godina špijunirajući u Evropi pod maskom predstavnika sovjetske spoljnotrgovinske kompanije Avtotraktoreksport.
Javne aktivnosti ambasade su uglavnom usmerene na prokremljovsku propagandu i promociju dobrovoljačkog pokreta pod nazivom S.O.S Donbas, koji navodno prikuplja humanitarnu pomoć širom Evrope za ratom pogođeno stanovništvo okupiranih teritorija Ukrajine. "Naš humanitarni rad šalje jasnu poruku da nisu svi Evropljani protiv Donbasa i protiv Rusije", kaže Ana Novikova, šefica organizacije. U stvarnosti, jezgro "Evropljana kojima je stalo" čine ruski starosedeoci, a partnerska organizacija pokreta S.O.S Donbas, dobrotvorna fondacija Eva Florensija, navodi brojeve telefona svojih zaposlenih koji se nalaze u Moskvi.
U međuvremenu, kako je za Insajder rekao bivši radnik ambasade koji je želeo da ostane anoniman, rusku diplomatsku misiju uglavnom vode savetnici ambasadora - Semen Kovaljev i Jevgenij Ambrosi. Pre nego što je Kovaljev stigao u Austriju u januaru 2019. godine, bio je prijavljen u sedištu GRU. Početkom 2000-ih, taj budući "diplomata" služio je u ogranku Centralnog istraživačkog instituta br. 18, koji je deo radio-obaveštajne mreže GRU, a korišćen je kao paravan za dokumente Ruske državne kurirske službe.
Špijunska pozadina ruskih diplomata
Drugi savetnik ambasadora, Jevgenij Ambrosi, radi u Austriji od decembra 2020. On je prijavljen u Moskvi u zgradi odeljenja spoljne obaveštajne službe. Prijavljen je na adresi u stambenoj zgradi poznatoj po misterioznoj smrti pukovnika Genadija Ambarnova, visokog oficira SVR, koji je navodno pao sa 15. sprata zgrade 2011. godine. Ambrosi nadgleda rezidenciju političke obaveštajne službe SVR u Austriji sa posebnim fokusom na lokalne zvaničnike, poslanike, javne ličnosti i novinare.
Još jedan službenik SVR, Andrej Prosvirnikov, radi pod pokroviteljstvom prvog sekretara ambasade. U Beč je stigao 22. januara 2016. godine nakon služenja u vojnoj jedinici 543939. Ova jedinica se bavila širenjem različitih oblika lažnih vesti na internetu. Drugi prvi sekretar ambasade, Aleksander Golovaškin, stigao je u Beč u novembru 2021. godine i ima iskustvo rada u moskovskom obaveštajnom centru GRU (vojna jedinica 46188). Centar ima ogranke u Kursku, Tveru i Voronježu i sada je u potpunosti fokusiran na prikupljanje obaveštajnih podataka u Ukrajini.
Sve do invazije na Ukrajinu, austrijske službe bezbednosti nisu stajale na putu ruskim špijunima, a ponekad su čak i podsticale njihove aktivnosti. U junu 2007. između Rusije i Austrije izbio je diplomatski skandal na visokom nivou. Razlog je bio pritvaranje radnika Roskosmosa Vladimira Vožova, koji je došao u Beč na skup Ujedinjenih nacija pod nazivom "50 godina svemirskog doba“. Vožov je priveden na zahtev nemačkih sigurnosnih službi, koje su verovale da je on karijerni oficir GRU koji je nadgledao mrežu agenata koja je uključivala nemačkog inženjera Vernera Grajpela iz Eurocoptera i oficira austrijskog vazduhoplovstva Haralda Sodnikara.
Prethodno su ova dvojica Vožovu dala poverljive crteže novog jurišnog helikoptera Eurocopter Tiger i rezervoara za menjač brzina. GRU je Sodnikaru otvorio bankovni račun i prebacio mu novac za luksuzne automobile. Vožov je uhapšen na železničkoj stanici u Salcburgu sa većom količinom novca. Sodnikar i Greipel su naknadno uhapšeni i kasnije su sve priznali.
Situacija je bila utoliko osetljivija jer je Vožov bio oženjen Olgom Komaevom, mlađom sestrom supruge Vladimira Putina Ljudmile. Kremlj je odmah reagovao, pozvao je austrijskog ambasadora u Moskvi u rusko Ministarstvo spoljnih poslova i uručio mu protestnu notu. Austrijanci su ozbiljno shvatili pretnje Moskve i dozvolili Vožovu da se vrati kući, uprkos negodovanju Berlina.
Ubistvo kritičara Kadirova
Još jedan skandalozan incident odnosio se na imenovanje Vasilija Čižova za prvog sekretara ruske ambasade u Beču 2020. Čižov je izbačen sa mesta atašea u Ruskoj misiji pri NATO u Briselu zbog špijunaže, ali Austrijanci nisu ni prstom mrdnuli - u Beču je suspendovan tek dve godine kasnije.
2009. godine austrijske službe bezbednosti nisu uspele da spreče ubistvo Umara Israilova, bivšeg telohranitelja čečenskog lidera Ramzana Kadirova. Israilov je evropskim medijima ispričao o mučenju i tajnim zatvorima u Čečeniji, pa se zbog toga u Austriji pojavila grupa čečenskih boraca kako bi ga oteli i odveli u Grozni, glavni grad Čečenije. Israilov se tako žestoko opirao da su ga upucali.
Njegov dželat, plaćeni ubica Leča Bogatirov, neometano je napustio Austriju. Austrija je pokrenula zvaničnu policijsku istragu, ali nalogodavac ubistva nikada nije otkriven. Međutim, dokument iz kancelarije austrijskog tužilaštva u koji je Insajder imao uvid pokazuje poslednja dva telefonska broja koja je Bogatirov birao pre Israilovog pogubljenja. Pretraga pomoću telegram botova pokazuje da su to brojevi političara čečenskog porekla - poslanika Adama Delimhanova i Putinovog sadašnjeg "savetnika za životnu sredinu" Ruslana Edelgerjeva.
2020. godine na periferiji Beča je ubijen još jedan kritičar Ramzana Kadirova, bloger Mamihan Umarov (Anzor u Beču). Pre ubistva dobijao je brojne pretnje, a austrijske vlasti su mu pružile zaštitu države. Kako je ubica uspeo da upuca Umarova ispred nosa policije ostaje misterija. Ovog puta, međutim, ubica je uhvaćen i osuđen na doživotnu robiju, dok je Anzorov telohranitelj osuđen na 14 godina jer je pokušao da puca u ubicu koji je bežao, iako njegov pištolj nije opalio.
Takođe, kako je otkrio Insajder u nedavnoj istrazi, ruske obaveštajne službe godinama koriste kontakte austrijske obavještajne službe koje je regrutovao bivši šef propalog odeljenja Virecarda Jan Marsalek Najmanje od 2018. godine, zaposleni u austrijskoj Saveznoj kancelariji za zaštitu ustava i borbu protiv terorizma pomagali su Marsaleku i ruskim obaveštajnim agencijama da dobiju relevantne informacije i špijuniraju različite pojedince, uključujući Krista Grozeva, bivšeg zaposlenog u Bellingcatu koji je sada glavni istražitelj Insajdera.
Preokret
Ali, stvari su se preokrenule 1. decembra 2021. godine kreiranjem austrijskog direktorata za državnu bezbednost i obaveštajne poslove, na čelu sao profesionalnim policijskim službenikom Omarom Haijavi-Pirčnerom. Prva dostignuća nove specijalne službe uključuju pritvaranje u Beču "ruskog Grka" koji je godinama radio za GRU i proterivanje četvorice ruskih diplomata osumnjičenih za špijunažu. Dvojica od tih "diplomata" su bili deo ruske stalne misije pri UN, a druga dvojica su bili zaposleni u ruskoj ambasadi.
Iako još nema zvanične potvrde, Insajderov izvor u Ministarstvu spoljnih poslova Austrije tvrdi da se na listi nepoželjnih osoba sada nalaze oficir GRU Aleksandar Golovaškin, prvi sekretar ambasade i savetnik ambasadora iz SVR Jevgenij Ambrosi. U međuvremenu, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je već reagovalo na proterivanje "diplomate". "Budući da austrijske vlasti tek treba da iznesu dokaze o bilo kakvom prekršaju proteranih ruskih diplomata, odgovornost za degradaciju bilateralnih odnosa pada na Beč", saopštilo je ministarstvo. Sličnu izjavu na društvenim mrežama objavio je i ruski ambasador u Beču Dmitrij Ljubinski.
BONUS VIDEO:
(MODNO/U. M.)
