Zatvaraju se ruski finansijski kanali.
"Kada je reč o stabilnosti na Južnom Kavkazu, generalni sekretar je pozvao Jermeniju i Azerbejdžan da postignu sporazum kako bi utrli put za normalizaciju odnosa i trajni mir. Ovo je važno za evroatlantsku bezbednost jer se suočavamo sa sve više opasnim svetom", naglasio je Jens Stoltenberg, ponovivši da "NATO podržava jermenski suverenitet i teritorijalni integritet i vaše miroljubive težnje". Ovako su prenesene Stoltenbergove reči iz Jerevana, glavnog grada Jermenije, 19. marta.
"Većina banaka u Jermeniji prestaće da servisira i prihvata kartice Mir, saopštio je VTB Jermenija. Sama filijala VTB biće izuzetak i nastaviće da radi sa ruskim karticama. Kartični operater Mir je u februaru bio pod američkim sankcijama", prenosi RBC (RosBiznesConsulting) na veb lokacijama istog dana.
Istog dana je objavljena još jedna vest. "Premijer Nikol Pašinjan je rekao da bi Jermenija mogla da se suoči sa ratom sa Azerbejdžanom ako ne postigne kompromis sa Bakuom o povratku nekih strateških azerbejdžanskih teritorija koje Jermenija kontroliše od početka 1990-ih".
Od septembra prošle godine, Jerevan je suštinski promenio svoj strateški pravac nakon što je Azerbejdžan 19. i 20. septembra munjevitom operacijom preuzeo punu kontrolu nad Nagorno-Karabahom. Dva dana pre toga, predstavnici SAD, EU i Rusije sastali su se u Istanbulu kako bi navodno pokušali da se dogovore o modelu po kome bi Azerbejdžan dozvolio humanitarnu pomoć stanovništvu Nagorno-Karabaha.
Baku je, uz podršku Ankare, ocenio da su ruske garancije Jermeniji lišene sadržaja i pokrenuo je vojnu operaciju. Jerevan postaje svestan da se ne može osloniti na Moskvu, pa traži sigurnost u Iranu, koji nije zadovoljan vezama Azerbejdžana sa Izraelom, iako i na Zapadu dele većinu koja pripada šiitskoj grani islama.
Francuska ima dugogodišnje veze sa Jermenijom, pa nudi pomoć u oružju. "Jermenija je zamrznula svoje članstvo u Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) koju predvodi Rusija jer je alijansa propala zemlju, rekao je premijer Pašinjan 23. februara", prenosi Rojters.
Stoltenberg je u nedelju bio i u Azerbejdžanu, gde je govorio o značaju energetske bezbednosti, a u Jermeniji su shvatili da je ovaj aspekt odnosa važan za Evropu, pa moraju da nađu svoje mesto u ukupnoj bezbednosnoj arhitekturi Južnog Kavkaza sa što manje žrtava. Korisnije je vratiti Azerbejdžanu četiri sela koja Jerevan kontroliše od početka 1990-ih nego ulaziti u novi rat. Tim pre što je i Stoltenberg iz Bakua poručio da "Jermenija i Azerbejdžan sada imaju priliku da postignu trajni mir posle godina sukoba".
Kremlj je kritikovao Stoltenbergovu posetu Južnom Kavkazu, koji smatra sferom sopstvenog uticaja, iako je već neko vreme izgubio uticaj u Azerbejdžanu, sada u Jermeniji, a Gruzija i dalje pazi da se ne zameri Moskvi zbog sećanja na agresije u leto 2008. žive i bolne.
Odluka Jermenije da sve banke, osim ruskog VTB-a, prestanu da primaju ruske Mir kartice, dodatna je potvrda slabljenja uticaja Moskve u zemlji i regionu. Jermenija je bila jedan od kanala finansijskih transakcija preko kojih je Rusija izbegla pritisak evropskih i američkih sankcija, ali su SAD uvele sekundarne sankcije posle kojih je, na primer, kazahstanska banka Bereke takođe prestala da radi sa Mir karticama. Turska ih je zabranila još u septembru prošle godine.
Jermenija je usvojila zabranu u kontekstu strateškog udaljavanja od Rusije, a RBC govori o američkim sankcijama. Prošlog decembra, američki predsednik Džo Bajden izdao je izvršno naređenje kojim se odobravaju direktne sankcije stranim bankama koje omogućavaju važne transakcije sa Rusijom.
NBD, koju "The Wall Street Journal" naziva bankarskim gigantom Ujedinjenih Arapskih Emirata, gasi poslovanje sa Rusijom, više ne prihvata transfere u rubljama iz Rusije i zatvara većinu računa u vlasništvu Rusa. Radna grupa za finansijsku akciju, međunarodno telo za borbu protiv pranja novca, uklonila je prošlog meseca UAE sa svoje sive liste zemalja koje ne ispunjavaju uslove. Slučajnost?
Sličan proces se odvija i u Turskoj - Aleksej Jerhov, ruski ambasador u Turskoj, rekao je da je Rusija "u intenzivnim razgovorima sa turskim zvaničnicima u vezi sa odbijanjem nekih turskih banaka da vrše plaćanja u ime ruskih kompanija". Banke u Narodnoj Republici Kini takođe paze da ne potpadnu pod američke sankcije, prenosi Izvestija da su tri od četiri velike kineske državne banke prestale da primaju uplate od sankcionisanih ruskih finansijskih institucija.
Rusija se zbog ovoga neće odmah urušiti, ali se mnogi finansijski kanali zatvaraju, pa je razumljivo što ruski predsednik Vladimir Putin traži povećanje poreza, piše Jutarnji.hr.
BONUS VIDEO:
(MONDO/I.V.)
