"Đavolja kometa" zbunjuje naučnike, a biće vidljiva do kraja meseca!
Neobična kometa koja ima "rogove" biće vidljiva na noćnom nebu do kraja marta za stanovnike severne hemisfere Zemlje.
"Đavolja kometa", kako je u šali nazivaju naučnici, oblika je nalik letelicama iz filmova "Ratovi zvezda", a zašto baš tako izgleda, astronomi još uvek ne uspevaju da odgonetnu. Dinamička kometa koja je eksplozivno aktivna povremeno izgleda kao da ima rogove, a orbitu oko Sunca kompletira samo jednom za 71 godinu, što znači da je ovo jedinstvena prilika da je trenutni stanovnici Zemlje ugledaju.
Kometa se zvanično zove 12P/Pons Bruks, i naučnici su uzbuđeni jer će do kraja marta imati priliku da je posmatraju i saznaju više o njoj.
Poslednjih deset dana marta biće šansa da je stanovnici severne hemisfere Zemlje vide, a potom će 12P/Pons Bruks kometa biti najbliže Suncu 21. aprila. Zvezdi našeg sistema približiće se na 119,7 miliona kilometara. Zemlji će biti najbliže 2. juna, na 224,4 miliona kilometara, i neće predstavljati nikakav rizik.
"Kometa će biti svetlija kako se približava Suncu, i videće se golim okom nakon zalaska. Najbolje je posmatrati je daleko od gradskih svetala, sa pogledom na zapadni horizont, uz dvogled jer će bez takvog pomagala biti teže vidljiva", saopštili su dr Pol Čodas, menadžer Centra za objekte blizu Zemlje, i Davide Farnokija, inženjer navigacije u laboratoriji NASA za mlazne pogone.
Nakon 2. aprila, "đavolja kometa" prelazi na dnevno nebo i neće se videti noću, ali će kratko biti vidljiva 8. aprila tokom pomračenja Sunca. Potom se "seli" na južno noćno nebo i biće vidljiva samo stanovnicima južne Zemljine hemisfere.
"Đavolja kometa" nosi imena dvojice naučnika, Žan-Luja Ponsa i Vilijama Roberta Bruksa, koji su je odvojeno osmotrili i opisali još 1812. godine. Smatra se da je stara hiljadama godina i da je prečnika između deset i 20 kilometara.
Šta su komete i zašto je ova neobična?
Komete su komadi prašine, kamenja i leda, i naučnici ih nazivaju zaleđenim zaostacima procesa formiranja Sunčevog sistema. Sadrže i zaleđene supstance kao što su ugljen dioksid i ugljen monoksid. Zagrevaju se i postaju svetlije kako se približavaju Suncu, i od zagrevanja se zaleđeni gasovi pretvaraju u paru.
"Đavolja kometa" iznenadila je naučnike brojnim eksplozijama na površini, koncentrisanim na dva mesta. Astronome zbunjuje samo činjenica da nije cela površina zahvaćena eksplozijama usled pritiska isparavanja materijala, već samo ta dva mesta zbog kojih izgleda kao da ima rogove.
Dodatno, astronomi žarko žele da saznaju više o vremenu rotacije ove komete. Trenutno je procenjeno da "obrne" krug oko sebe za 57 sati, što je duže nego što naučnici očekuju. Astronomi žele da znaju da li je eksplozivni događaji na površini usporavaju ili ubrzavaju.
BONUS VIDEO:
(MONDO/B.Z.J.)
