Dr Neven Cvetićanin za MONDO je analiziriao situaciju na Bliskom istoku nakon nedavnog iranskog napada na Izrael.
Prošlonedeljni napad Irana na Izrael, kada je lansirano više od 300 dronova na teritoriju Izraela, poslednji je u nizu konflikata u ovom regionu. Iran je ovaj napad definisao kao "legitimno pravo na samoodbranu". Podsetimo, u subotu u kasnim večernjim satima Teheran je izveo napad na Izrael kao odgovor na pogibiju dvojice generala IRGC-a u napadu Izreala na Damask. I dok se još uvek sa sigurnošću ne može reći na koji način će Izrael odgovoriti na poslednji napad, jedno je sigurno - konfrontacije na Blistom istoku se neće završiti brzo.
Region Bliskog istoka jedan je od najnestabilnjih regiona od kraja Drugog svetskog rata. Posleratnu istoriju na Bliskom istoku obeležio je veliki broj međudržavnih ratova. Sukob između Izraela i Arapa jedan je od najdubljih i najdužih sukoba 20. veka i glavni pokretač ratova na Bliskom istoku.
O osnovnom uzroku sukoba mišljenja su podeljena. Većina Arapa smatra da je glavni uzrok oduzimanje teritorija i raseljavanje palestinskih Arapa. Prema njihovom mišljenju, Izrael je inherentno agresivna i ekspanzionistička država i pravi izvor nasilja u regionu.Većina Izraelaca, s druge strane, smatra da osnovni uzrok sukoba nije teritorija, već arapsko odbacivanje prava Izraela da postoji kao suverena država na Bliskom istoku. Prema izraelskom stavu, osnovni arapski cilj je nepostojanje države Izrael, dok Izrael deluje samo u samoodbrani i kao odgovor na arapske izazove. Između Izraelaca i arapskog stanovništva vođeno je nekoliko ratova, a svaki od njih dobio je Izrael.
Dr Neven Cvetićanin, Predsednik Foruma za strateške studije i naučni savetnik na Institutu društvenih nauka, objasnio nam je dešavanja na Bliskom istoku i razloge zbog kojih je Iran pokrenuo napad na Izrael.
Koliko je ratova Izrael vodio dosad? Koliko ratova je pokrenuo? Da li je Izrael dobio sve ratove koji su se dosad vodili?
"Izrael je od svog osnivanja 1948. godine vodio ukupno, uključujući i ovaj trenutni rat, pet velikih ratova sa Arapima iz svog okruženja, a bilo je tu i više drugih oružanih operacija koje se ne bi mogle nazvati striktno ratovima, ali se mogu podvesti pod konflikte između Izraela i Arapa. Mir na Bliskom istoku nikada nije potrajao više od jednocifrenog broja godina i tu su se smenjivali veći ratovi sa manjim oružanim operacijama, upadi na različite teritorije poput Sinaja, Gaze, Zapadne obale i Golanske visoravni i povlačenje sa njih shodno različitim mirovnim sporazumima. Mir i rat su se smenjivali na Bliskom istoku kao što se u drugim delovima sveta smenjuju godišnja doba. Do sada je Izrael dobio sve veće ratove koje je vodio, kao i najveći niz drugih oružanih operacija, čime je izraelska vojska stekla reputaciju jedne od najboljih vojski na svetu", kaže za MONDO dr Neven Cvetićanin.
Zašto je Iran napao Izrael u ovom trenutku, koja je pozadina napada?
"Iran je napao Izrael kao odgovor za napad na svoj konzulat u Siriji, pri čemu treba reći da je Izrael negirao da je direktno umešan u taj napad, ali je taj napad, ko god da ga je izvršio, bio toliko neugodan za Iran jer je u njemu poginulo sedam bezbednosnih zvaničnika (plus pet saradnika), na čelu sa jednim od najvažnijih iranskih generala - Muhamedom Reza Zahedijem - šefom operacija Irana u Siriji i Libanu, zapravo glavnim iranskim operativcem u regionu, pa je Iran procenio da mora uzvratiti i da je Izrael ta adresa na koju treba uzvratiti", ističe naš sagovornik. Kako kaže, to je bio neposredan povod za napad, a pravi uzrok je višedecenijsko neprijateljstvo dve države koje su glavni regionalni konkurenti u igrama moći na Bliskom istoku.
Od kada datira neprijateljstvo dve države?
Otvoreno neprijateljstvo dve države datira od islamske revolucije u Iranu iz 1978/1979. godine kada se stvorila nova regionalna konfiguracija na Bliskom Istoku, za koju je Izrael procenio da mu je preteća i da je Iran glavni faktor pretnje, navodi dr Cvetićanin. "Tada je to bilo vezano za prestrojavanja unutar tadašnjeg Hladnog rata, kao što današnji sukobi opet imaju vezu sa širom globalnom strateškom slikom i sukobima današnjih geopolitičkih blokova, koji jedni drugima prave tzv. strateške zamke i koriste regionalne igrače za sopstvene interese, što je prilično slično kao nekada za vreme Hladnog rata. S tim što je sada situacija komplikovanija jer nemamo više samo dve dominantne sile, već komplikovanu konfiguraciju u kojoj je Amerika i dalje najjača sila u ukupnom kvantumu moći, ali ima moćne "izazivače" kao što su Kina i Rusija, kao i niz država poput upravo Irana koje joj mogu napraviti regionalne probleme u ključnim regionima", navodi on.
"Trenutno živimo haotičnu multipolarnost i glavno pitanje koje će morati da rešavaju stratezi ove i naredne generacije je kako da ta haotična multipolarnost pređe u uređenu i da li je to moguće da se izvede mirnim putem ili makar baz šireg svetskog sukoba. To je glavno strateško pitanje naših dana i uopšte 21. veka. Ljudi koji se ozbiljno bave strateškim istraživanjima znaju i do kada će se moći zaključiti u kojem pravcu idu stvari, ali ja ne bih o tome sada govorio, koncentrišući se na ove aktuelne sukobe poput aktuelnog na Bliskom istoku", objašnjava dr Cvetićanin za MONDO.
Možete li nam objasniti zašto su pojedine arapske države na strani Izraela?
Dr Cvetićanin navodi da je konstatacija da su arapske države na strani Izraela preterana, jer se države poput Jordana, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih umerenih arapskih država trude oduvek da npr. u izraelsko-palestinskom sporu drže izbalansiran i konstruktivan stav, usled čega izbegavaju otvorene konfronatacije sa Izraelom iz svojih strateških i prevenstveno ekonomskih interesa, pa se stiče utisak da su "na strani Izraela", dok one u realnosti prate svoje nacionalne interese. "Tu je i Egipat, kao jedna od najznačajnijih regionalnih sila uz sam Izrael i Iran, za koga se takođe može reći da prati svoje nacionalne interese i ponekad nudi posredničke usluge u sukobima, kao i Katar koji je mnogo uložio da se trenutni sukob pacifikuje. Na žalost, za sada neuspešno", navodi on.
Kakvih razmera bi mogao biti odgovor Izraela na iranski napad?
Predsednik Foruma za strateške studije i naučni savetnik na Institutu društvenih nauka smatra da Izrael ima dve opcije. "Da odgovori i izazove nezadovoljstvo saveznika poput Amerike, Britanije i Francuske koje su mu eksplicitno poručile da ne odgovara i da ne odgovori i ispadne slab, jer su projektili ipak ispaljeni direktno na njegovu teritoriju, na šta se u praksi uvek odgovara. Možda je najverovatnije da Izrael odgovori dozirano gađajući neku kritičnu infrastrukturu u Iranu, ali Iran je preko Egipta poslao Izraelu poruku da bi čak i to bio razlog za dalju eskalaciju i još žešći iranski odgovor koji ne bi bio toliko sračunat kao ovaj nedavni."
Naš sagovornik ističe da je situacija teška i neizvesna, izraelski ratni kabinet je podeljen oko toga šta činiti i da li odgovarati, a podeljeni su i glavni generali izraelskih armija. "Šta god da se desi ili ne desi može imati dalekosežne posledice", smatra on.
Kada govorimo o vojnim sposobnostima, koja država raspolaže jačim, odnosno savremenijim borbenim sistemima? Da li je Iran superiorniji, ako uzmemo u obzir broj pripadnika oružanih snaga, broj rezervista, paravojne jedinice, tenkove, oklopna vozila i slično?
"Obe države raspolažu savremenim borbenim sistemima i izuzetno dobro su naoružane i to ne samo konvencionalnim oružjem. Izrael je potvrđena nuklearna sila, a o iranskom nuklearnom programu se ne zna mnogo od kako je propao sporazum o kontroli njegovih nuklearnih kapaciteta, ali to što se ne zna i što međunarodni posmatrači nemaju uvid u to, ne znači da Iran nije razvio svoje nuklearne kapacitete. Informacije i mišljenja o tome su razna, ali je činjenica da su i Izrael i Iran regionalne sile sa jakom i savremeno opremljenom vojskom", kaže nam sagovornik.
On smatra da situaciju istovremeno i olakšava i otežava to što Izrael i Iran nemaju zajedničku kopnenu granicu, pa je za sada isključen direktni sukob pešadijom, tenkovima, oklopnim jedinicama i klasičnom artiljerijom kao što se dešava u Ukrajini. "Ali to povećava verovatnoću dejstvovanja tzv. 'nebeskom artiljerijom' - dronovima, balističkim i krstarećim projektilima, čak i onim najopasnijim. Neugodno je posebno što bi svaki sukob između Izraela i Irana nužno tangirao i ostale države u regionu i čitav Bliski istok bi zapravo mogao da se "raspadne". Ipak, do tog najgoreg scenarija ima još dosta stepenova da se pređe, a postoje i oni faktori i države poput Amerike, Egipta, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, pa i Turske i ključnih država Evropske unije, koji ulažu značajne napore da situacija ostane pod kontrolom. No, ti napori se suočavaju sa jednim velikim strateškim problemom, o čemu ja ne bih trenutno govorio, jer je to već druga velika tema najvišeg ranga", zaključuje dr Neven Cvetićanin za MONDO.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
