Predsednik Foruma za strateške studije i naučni savetnik na Institutu društvenih nauka dr Neven Cvetićanin za Mondo je govorio o eventualnom izbijanju Trećeg svetskog rata.
U međunarodnoj areni odnosa velikih sila stratezi i lideri često pominju crvene linije koje, čini se, postaju sve zamršenije, stvarajući potencijalnu pretnju za izbijanje svetskog rata. Rat u Ukrajini, rat u Gazi, krize u Tajvanskom moreuzu, pobune na afričkom kontinentu, predstavljaju samo nekoliko tačaka koje dodatno opterećuju geopolitičku ravnotežu.
Dr Neven Cvetićanin predsednik Foruma za strateške studije i naučni savetnik na Institutu društvenih nauka, za Mondo kaže da crvene linije dosad nisu pređene. "Crvene linije nisu pređene ni u Ukrajini, ni u Gazi, koliko god da se događaju u svetu čine drastičnim, one nisu pređene."
"Treba biti oprezan što se tiče velikih kvalifikacija, jer mi trenutno imamo niz razbacanih političkih požara po čitavom svetu, od Ukrajine, Gaze, preko određenih kriznih tačaka u Južnoj Americi, poput Venecuele i njenih odnosa sa komšijama. Sada treba biti oprezan u sudu da li niz ovih razbacanih požara može prerasti u jedan veliki globalni požar. Ono što treba da kažemo je da se struktura sukoba promenila. Teško je očekivati da ćemo imati Treći svetski rat kao što su bili Prvi ili Drugi svetski rat sa masovnim jurišima, sa rovovima po čitavom kontinentu", kaže dr Neven Cvetićanin za naš portal.
Naš sagovornik je upotrebio termin Treće svetsko preslagivanje i objasnio šta podrazumeva pod istim. "Mi danas imamo tzv. hibridna dejstva, imamo hibridne sukobe, tako da je možda preterano reći Treći svetski rat, već Treće svetsko preslagivanje. Treće svetsko preslagivanje je uveliko u toku i očigledno je da imamo proces redefinasanja geopolitičkih odnosa narazličitim tačkama", kaže dr Cvetićanin i dodaje da je izraz treće svetsko preslagivanje adekvatniji pre svega iz razloga što se promenila forma i struktura sukoba.
"Danas imamo mnogo sofisticiranije sukobe koji su hibridni, dejstva od tehnike dronova, rat informacijama itd. i ono što je klasično ostalo u svemu tome, jesu sukob u Ukrajini i Gazi, koji su ratovi kakvi su se nekad vodili, ali pitanje je da li će se takav rat proširiti svugde. Čak i u Drugom svetskom ratu postojale su određene države koje nisu bile zahvaćene, u Evropi recimo Španija i Portagal su bile neutralne, značajan deo Južne Amerike nije učestvovao", kaže predsednik Foruma za strateške studije i naučni savetnik na Institutu društvenih nauka za Mondo.
UPOZORENJE STRUČNJAKA! Sve oči uprte u Kinu i SAD: Pred planetom je nešto bez presedana u svetskoj istoriji
Na naše pitanje da li se svet ponovo suočava sa jednom vrstom Hladnog rata, Cvetićanin odgovara potvrdno, ali, kako kaže, ovog puta glavne strane nisu Amerika i Rusija kao što su bile u prošlom, već su to SAD i Kina. "Činjenica je da imamo nekoliko blokova u svetu u kom živimo. Jedan je ovaj Zapadni blok, predvođen SAD, tu je značajan deo Evrope. Drugi je blok Rusije i Kine, pri čemu Rusija i Kina nemaju potpuno iste interese, njima su se interesi poklopili u nekim tačkama, ali to nije tvrdi savez. Između imamo treću grupaciju zemalja koje su neutralne ili nesvrstane, poput recimo Indije, značajnog dela centralnoazijskih zemalja, afričkih zemalja, južnoameričkih. Od međusobnog odnosa sve tri grupacije zavisiće šta će se dešavati", navodi naš sagovornik.
Kako kaže, imamo fenomen geoplitičkih zaključavanja. "Onaj lokdaun iz perioda korone postao je geopolitički lokdaun jer vidimo da se ti geopolitički veleprostori zaključavaju, svaka sila želi da ogradi svoje dvorište. To je proces koji ja nazivam geoplitičkim zaključavanjem", kaže Cvetićanin.
Upitali smo ga i za dalja dešavanja u Tajvanskom moreuzu. "U ovom momentu ne treba koristiti teške izraze, nismo još uvek došli do tog stadujuma gde bismo imali sukob oko Tajvana. Međutim, treba citirati pokojnog Henrija Kisindžera, čuvenog američkog diplomatu koji je preminuo prošle godine, i koji je bio u poseti Kini upravo prošle godine. On je bio odgovoran za poboljšavanje odnosa Kine i Amerike prošle godine. Rekao je da SAD i Kina imaju još 5-10 godina da reše svoje odnose, a ako ih ne reše da je pred čitavim svetom nešto bez presedana u svetskoj istoriji."
Naš sagovornik ističe da treba biti veoma oprezan u iznošenju prognoza. "Sve će zavisiti od toga ko će pobediti na predsedničkim izborima u SAD. Budući da Kini više odgovara da pobedi Bajden, dok Rusiji više odgovara da pobedi Tramp. Rusija i Kina u ovom pogledu imaju različite interese", kaže za Mondo predsednik Foruma za strateške studije i naučni savetnik na Institutu društvenih nauka.
Važnost izbora u Rusiji
Pored predstojećih predsedničkih izbora u SAD, koji se održavaju u novembru, prvu polovinu tekuće godine svakako će obeležiti izbori za predsednika Ruske Federacije u martu. Iako manje neizvesni, ipak podjednako važni, jer dalja dešavanja u Ukrajini zavisiće od pobednika na tim izborima.
"Ovo je godina u kojoj će se dešavati niz ključnih izbora, neki su već obavljeni, poput izbora na Tajvanu, koji će zapravo značiti da se sve države spremaju da zaokruže unutrašnji legitimet, u tom kontekstu su svakako važni izbori u Rusiji i ono što možemo da očekujemo je pojačanu aktivnost Rusije u Ukrajini pred te izbore, kako bi se ostvarila neka vojna pobeda eventualno i kako bi Putin, na te izbore koji se održavaju u martu, izašao sa nekim auerolom ratnog pobednika", kaže Cvetnićanin.
"Možemo spekulisati šta će to biti, ja bih rekao da će to najverovatnije biti neka akcija oko Harkova, ponovno odvajanje Harkova, ili probijanje fronta kod Avdijevke. znači možemo očekivati pojačanu aktivnost Rusije kako bi Putin na te izbore izašao sa nekim konkretnim rezultatom, dakle možemo očekivati inteziviranje borbe u ovom i u narednom mesecu u Ukrajini", dodaje on.
Indo-pacifik, glavna strateška tačka sveta
Cvetićanin navodi da u svetu postoji još jedno veliko, ali potencijalno ratno žarište, koje je za sada mirno. Kako kaže, to je ključna strateška tačka sveta. "Kada gledamo po važnosti strateške tačke sveta, navažnija strateška tačka sveta je južna i jugoistočna Azija, odnosno Tajvanski moreuz, posle toga po važnosti je Bliski istok, zatim Evropa, onda sve ostale tačke. I vidimo da kriza skače od manje prioritetnih tačaka ka višim. Najpre smo imali po Africi, Južnoj Americi razne krize u prethodnim decenijama, onda se rat vratio u Evropu sa ratom u Ukrajini, pa je zatim planuo Bliski istok i ono što je pitanje svih pitanja je šta će se dešavati na Indo pacifiku. Očigledno je Indo-pacifik glavna strateška tačka sveta", kaže on.
Naš sagovornik objašnjava da je najvažnije pitanje 21. veka da li će Indo-pacifik ostati miran ili ne, jer se tu susreću dve najveće sile našeg vremena SAD i Kina. "U ovom momentu se i jedna i druga sila trude da se ti odnosi balansiraju, međutim kakvi će oni biti će zavisiti i od rezultata izbora u SAD", zaključuje Cvetićanin za Mondo.
BONUS VIDEO:
