Rusi u Ukrajini su koristili rakete Severne Koreje.
Neposredno posle Nove godine, mlada ukrajinska inspektorka za naoružanje Kristina Kimačuk dobila je informaciju da je projektil neobičnog izgleda pogodio zgradu u Harkovu. Počela je da zove svoje kontakte u ukrajinskoj vojsci, očajnički pokušavajući da se dočepa projektila kako bi mogla da ga istraži i utvrdi gde je proizveden. U roku od nedelju dana primila je ostatke, koje je proučavala na bezbednoj lokaciji u glavnom gradu Kijevu.
Počela je da ih rastavlja i fotografiše svaki deo, uključujući šrafove i kompjuterske čipove manje od njenih noktiju, piše Bi-Bi-Si. Gotovo odmah je mogla da kaže da to nije ruska raketa, ali pitanje je bilo kako to dokazati. Kimačuk je u ostacima metala uočila sićušni simbol iz korejskog pisma. Tada je videla još značajniji detalj. Na delovima tela rakete utisnut je broj 112. To je broj koji odgovara 2023. godini u severnokorejskom kalendaru. Shvatila je da gleda u prve čvrste dokaze da je severnokorejsko oružje korišćeno za napad na njenu zemlju.
"Čuli smo da su isporučili neko oružje u Rusiju, ali mogla sam da ga vidim, dodirnem, istražim na način na koji niko do sada nije mogao. Bilo je veoma uzbudljivo", rekla je ona za Bi-Bi-Si, a prenosi Slobodna Dalmacija. Od tada je ukrajinska vojska objavila da je Rusija ispalila desetine severnokorejskih projektila na njenu zemlju.
Uprkos svim nedavnim pričama o Kim Džong-unu koji se sprema da započne nuklearni rat, sada je neposrednija pretnja sposobnost Severne Koreje da podstakne postojeće ratove i globalnu nestabilnost. Kimačuk radi za organizaciju CAR (Conflict Armament Research), koja pronalazi oružje korišćeno u ratu da bi otkrila gde i kada je napravljeno. Ali tek nakon što je završila sa fotografisanjem olupine projektila, a njen tim analizirao stotine njenih komponenti, došla je do najneverovatnijeg otkrića.
U raketi je bilo dosta najnovije tehnologije koja je dolazila iz zapadnih zemalja. Većina elektronskih delova proizvedena je u SAD i Evropi u poslednjih nekoliko godina. Pronađen je čak i američki kompjuterski čip napravljen tek u martu 2023. godine. To je značilo da je prošle godine Severna Koreja ilegalno nabavila vitalne komponente oružja, prokrijumčarila ih u zemlju, sastavila projektil i tajno ga poslala u Rusiju, gde je potom transportovana na liniju fronta i ispaljena. I sve to u roku od nekoliko meseci.
"To je bilo najveće iznenađenje. Uprkos tome što je bila pod strogim sankcijama skoro dve decenije, Severna Koreja i dalje uspeva da dobije sve što joj je potrebno za proizvodnju oružja, i to vrlo brzo", rekao je Damien Spleters, zamenik direktora CAR-a. Džozef Birn, stručnjak za Severnu Koreju u prestižnom istraživačkom centru "Royal United Services Institute"
(RUSI) sa sedištem u Londonu, bio je podjednako zapanjen.
"Nikada nisam mislio da ću ikada videti kako se severnokorejske balističke rakete koriste za ubijanje ljudi na evropskom tlu", prokomentarisao je on. On i njegov tim u RUSI-ju prate isporuku severnokorejskog oružja Rusiji otkako se Kim tamo sastao sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom prošlog septembra, očigledno da bi zaključio dogovor o oružju. Koristeći satelitske snimke, uspeli su da snime četiri ruska teretna broda koji se kreću između Severne Koreje i ruske vojne luke natovarene stotinama kontejnera.
Institut RUSI procenjuje da je poslato ukupno 7.000 kontejnera napunjenih sa više od milion granata municije i onih koji se mogu ispaljivati iz kamiona. Njihove procene su potkrepljene obaveštajnim podacima iz SAD, Velike Britanije i Južne Koreje, iako su Rusija i Severna Koreja negirale trgovinu.
"Ove granate i rakete su neke od najtraženijih artikala u svetu danas i omogućavaju Rusiji da nastavi da gađa ukrajinske gradove u vreme kada se SAD i Evropa kolebaju oko toga koje oružje da daju Ukrajini", primetio je Džozef Birn. Ali upravo je dolazak balističkih projektila na bojno polje najviše zabrinuo Birna i njegove kolege zbog onoga što su otkrili o programu naoružanja Severne Koreje.
Severna Koreja svoje oružje prodaje u inostranstvu od 1980-ih, uglavnom zemljama severne Afrike i Bliskog istoka, uključujući Libiju, Siriju i Iran. Obično su to bile stare rakete sovjetskog tipa sa lošom reputacijom. Postoje dokazi da su Hamasovi borci možda koristili neke od ovih starih granata na raketni pogon u napadu 7. oktobra.
Ali raketa ispaljena 2. januara, koju je analizirala inspektorka Kimačuk, očigledno je bila najsofisticiranija severnokorejska raketa kratkog dometa - "Hwasong 11", koja je mogla da leti do 700 kilometra. Iako Ukrajinci tvrde da ove rakete nisu toliko tačne, dr Džefri Luis, stručnjak za severnokorejsko naoružanje sa Instituta za međunarodne studije Midlberi, ocenjuje da one ipak nisu mnogo manje tačne od ruskih raketa.
Prednost ovih projektila je što su izuzetno jeftine, pa ih možete kupiti i ispaliti znatno više u nadi da će savladati protivvazdušnu odbranu. Upravo to rade Rusi u poslednje vreme. Ovo postavlja pitanje koliko od ovih projektila Severnokorejci mogu da proizvedu. Južnokorejska vlada je nedavno primetila da je Severna Koreja poslala 6.700 kontejnera municije Rusiji. Tvrde da fabrike oružja u Pjongjangu rade punom parom, a dr Luis, koji je proučavao fabrike putem satelita, procenjuje da one mogu da proizvedu nekoliko stotina projektila godišnje.
Kako zapadni čipovi završavaju u severnokorejskim raketama?
Mnogi kompjuterski čipovi koji su deo modernog oružja i vode rakete do svojih ciljeva su isti čipovi koji se koriste u našim pametnim telefonima, mašinama za pranje veša i automobilima. Prodaju se širom sveta u neverovatnim količinama. Proizvođači prodaju ogromne količine distributerima, koji ih zatim preprodaju, što znači da proizvođači često nemaju pojma gde njihovi proizvodi završavaju.
Uprkos tome, Birn je bio frustriran kada je saznao koliko komponenti u raketi dolazi sa Zapada. Severnokorejske mreže nabavke pokazale su se robusnijim i efikasnijim nego što je čak i on, koji istražuje ove mreže, mogao da zamisli. Severnokorejci sa sedištem u inostranstvu osnivaju lažne kompanije u Hong Kongu ili drugim zemljama Centralne Azije da kupuju predmete koristeći uglavnom ukradeni novac. Oni zatim šalju proizvode u Severnu Koreju, obično preko granice sa Kinom. Ako se otkrije i sankcioniše lažna firma, na njenom mestu će se brzo pojaviti druga, piše Slobodna Dalmacija.
U martu, RUSI je dokumentovao velike količine nafte koje se otpremaju iz Rusije u Severnu Koreju, dok su vagoni napunjeni nečim što se smatralo pirinčem i brašnom primećeni kako prelaze kopnenu granicu zemalja. Ovaj dogovor, za koji se procenjuje da vredi stotine miliona dolara, podstiče ne samo ekonomiju Severne Koreje, već i njenu vojsku.
Rusija bi takođe mogla da snabdeva Severnu Koreju sirovinama za nastavak proizvodnje projektila ili čak vojne opreme kao što su borbeni avioni i na kraju da dobije tehničku pomoć za poboljšanje svog nuklearnog naoružanja. Pored toga, Severna Koreja po prvi put dobija priliku da testira svoje najnovije rakete u stvarnom ratnom scenariju.
Koristeći ove dragocene podatke, moći će da ih poboljšaju. Sada kada Pjongjang masovno proizvodi ovo oružje, želeće da ga proda u više zemalja, a ako su rakete dovoljno dobre za Rusiju, biće dovoljno dobre i za druge, rekao je dr Luis.
On predviđa da će Severna Koreja u budućnosti postati glavni snabdevač raketama državama u bloku Kina-Rusija-Iran. Nakon iranskog napada na Izrael, SAD su rekle da su "neverovatno zabrinute" da bi Severna Koreja mogla da sarađuje sa Iranom na njegovim programima nuklearnog i balističkog oružja.
BONUS VIDEO:
(MONDO/I.V.)
