Američki savezni tužioci traže dokaze bilo kakvog tajnog dogovora Džulijana Asanža sa vojnim analitičarom koji je osumnjičen za odavanje poverljivih informacija.
Američki savezni tužioci, koji nastoje da izgrade slučaj protiv Džulijana Asanža, osnivača veb-sajta "Vikiliks", sada traže dokaze bilo kakvog tajnog dogovora u njegovim ranijim kontaktima sa vojnim analitičarom koji je osumnjičen za odavanje informacija, piše današnji "Njujork tajms".
Zvaničnici Ministarstva pravde pokušavaju da otkriju da li je Asanž ohrabrivao ili, čak, pomogao vojniku Bredliju Meningu da iz vladinih kompjutera izvuče poverljiva dokumenta vojske i Stejt departmenta.
Ako je bilo tako, u ministarstvu veruju da bi Asanža mogli da optuže za zaveru, a ne da ga tretiraju samo kao pasivnog primaoca dokumenata koja je kasnije objavio.
Među materijalima koje tužioci proučavaju je i onlajn "čet log" u kojem je Mening navodno tvrdio da je direktno komunicirao sa Asanžom, koristeći šifrovani internet konferencijski servis, dok je Mening kopirao vladine fajlove.
Mening je, navodno, takođe rekao da mu je Asanž dao pristup serveru da bi mogao da prebaci fajlove "Vikiliksu".
Adijan Lamo, bivši haker u koga je Mening imao poverenja, a koji ga je na kraju prijavio, rekao je da mu je Mening izneo detalje tih kontakata.
"Njujork tajms" primećuje da su već objavljeni delovi komunikacije Meninga i Lamoa, ali da ti detalji nisu među njima.
Od kako je "Vikiliks" ove godine počeo da objavljuje poverljiva dokumenta američke vlade, ministarstvo pravosuđa se trudi da nađe način da Asanža optuži za krivično delo.
Između ostalog, proučeno je više statuta koji kriminalizuju širenje restriktivnih informacija pod određenim uslovima, kao što su akt o špijunazi iz 1917. i akt o kompjuterskim krađama i zloupotrebama iz 1986.
Iako su ih dosad koristili protiv onih koji odaju informacije i hakera, tužioci nikada nisu uspešno gonili primaoca procurelih informacija koji ih je preneo drugima, pošto je to aktivnost koja može da potpada pod Prvi amandman američkog ustava i njegovu snažnu zaštitu slobode govora i štampe.
Iako zvanično nema reakcije, ljudi upoznati sa slučajem kažu da su u ministarstvu pravosuđa privučeni mogućnošću da sude Asanžu kao učesniku zavere, jer su pod velikim pritiskom da od njega naprave primer koji će odvratiti buduća masovna curenja elektronskih dokumenata preko interneta.
Na taj način, u ministarstvu bi izbegli neprijatno pitanje zašto ne sude medijima i novinarima koji, takođe, otkrivaju informaciije za koje vlada kaže da treba da ostanu tajna. To obuhvata i medije koji su originalno objavili ista dokumenta do kojih je došao "VikiLiks".
"Njujork tajms" piše takođe da "Vikiliks" sada nastoji da se pozicionira kao medijska organizacija i da kao svoj glavni zadatak navodi filtriranje i analizu dokumenta, a ne samo objavljivanje u "sirovom" stanju.
Na sajtu "Vikiliksa" sada ističu da prihvataju široku lepezu dokumenata, ali da nikoga ne ohrabruju da šalje poverljiva dokumenta.
Na sajtu su izbrisali napomenu da su podneti poverljivi materijali bezbedni i zaštićeni zakonom, već samo navode da su "podneta dokumenta zaštićena zakonom u boljim demokratijama".
(Tanjug)
Zvaničnici Ministarstva pravde pokušavaju da otkriju da li je Asanž ohrabrivao ili, čak, pomogao vojniku Bredliju Meningu da iz vladinih kompjutera izvuče poverljiva dokumenta vojske i Stejt departmenta.
Ako je bilo tako, u ministarstvu veruju da bi Asanža mogli da optuže za zaveru, a ne da ga tretiraju samo kao pasivnog primaoca dokumenata koja je kasnije objavio.
Među materijalima koje tužioci proučavaju je i onlajn "čet log" u kojem je Mening navodno tvrdio da je direktno komunicirao sa Asanžom, koristeći šifrovani internet konferencijski servis, dok je Mening kopirao vladine fajlove.
Mening je, navodno, takođe rekao da mu je Asanž dao pristup serveru da bi mogao da prebaci fajlove "Vikiliksu".
Adijan Lamo, bivši haker u koga je Mening imao poverenja, a koji ga je na kraju prijavio, rekao je da mu je Mening izneo detalje tih kontakata.
"Njujork tajms" primećuje da su već objavljeni delovi komunikacije Meninga i Lamoa, ali da ti detalji nisu među njima.
Od kako je "Vikiliks" ove godine počeo da objavljuje poverljiva dokumenta američke vlade, ministarstvo pravosuđa se trudi da nađe način da Asanža optuži za krivično delo.
Između ostalog, proučeno je više statuta koji kriminalizuju širenje restriktivnih informacija pod određenim uslovima, kao što su akt o špijunazi iz 1917. i akt o kompjuterskim krađama i zloupotrebama iz 1986.
Iako su ih dosad koristili protiv onih koji odaju informacije i hakera, tužioci nikada nisu uspešno gonili primaoca procurelih informacija koji ih je preneo drugima, pošto je to aktivnost koja može da potpada pod Prvi amandman američkog ustava i njegovu snažnu zaštitu slobode govora i štampe.
Iako zvanično nema reakcije, ljudi upoznati sa slučajem kažu da su u ministarstvu pravosuđa privučeni mogućnošću da sude Asanžu kao učesniku zavere, jer su pod velikim pritiskom da od njega naprave primer koji će odvratiti buduća masovna curenja elektronskih dokumenata preko interneta.
Na taj način, u ministarstvu bi izbegli neprijatno pitanje zašto ne sude medijima i novinarima koji, takođe, otkrivaju informaciije za koje vlada kaže da treba da ostanu tajna. To obuhvata i medije koji su originalno objavili ista dokumenta do kojih je došao "VikiLiks".
"Njujork tajms" piše takođe da "Vikiliks" sada nastoji da se pozicionira kao medijska organizacija i da kao svoj glavni zadatak navodi filtriranje i analizu dokumenta, a ne samo objavljivanje u "sirovom" stanju.
Na sajtu "Vikiliksa" sada ističu da prihvataju široku lepezu dokumenata, ali da nikoga ne ohrabruju da šalje poverljiva dokumenta.
Na sajtu su izbrisali napomenu da su podneti poverljivi materijali bezbedni i zaštićeni zakonom, već samo navode da su "podneta dokumenta zaštićena zakonom u boljim demokratijama".
(Tanjug)
