Ono što Kijev pokušava postići jest učiniti Krim problemom, a ne sredstvom za Putina
Ukrajina je, nakon što je u aprilu odobrena isporuka nove američke vojne pomoći u iznosu od 61 milijardu dolara, intenzivirala napade na okupirani Krim, a ciljevi su bili ruska Crnomorska flota, ključna infrastruktura, vazdušne baze, zapovedni centri i glavni putni pravci. Informacije su govorile da su u napadima koristile i moćne američke projektile ATACMS. Rusija s druge strane uporno preti ‘razarajućim osvetničkim napadom‘ ako Ukrajina, uz podršku zapada, napadne Krim ili Krimski most koji crnomorsko poluostrvo spaja s jugom Rusije i koji je Kijev već dva puta gađao.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je od početka ruske invazije odlučan da je konačni cilj isterati ruske snage s cele teritorije Ukrajine, ističući da sukob s Rusijom ne može završiti dok Krim ne bude oslobođen (mnogi zapadni stručnjaci i političari Krim vide kao ključni adut u eventualnim pregovorima ukoliko ga povrate ukrajinske snage, dok neki smatraju da će ga se Kijev u eventualnim pregovorima morati odreći možda i na nekoliko desetina godina u zamenu za neke ruske ustupke).
"Napokon dolaze dobre vesti"
Krim je Zelenskom izuzetno važan, ali ima veliki značaj i za Vladimira Putina, kojem okupirano poluostrvo predstavlja više od simbola. Krim ima poseban značaj u istoriji Rusije, a okupacija i aneksija Krima 2014. godine imale su za cilj da utvrde ruski položaj i potvrde uticaj u postsovjetskom svetu i opseg vojne moći. Takođe, poluostrvo je od velike strateške vrednosti (Krim ima poseban značaj i za ‘obične‘ Ruse, koji ga nakon 10 godina od zauzimanja smatraju ‘pravim‘ ruskim zemljištem, čak i ako nisu sretni s Putinovom ‘specijalnom vojnom operacijom‘). S druge strane, od poluostrva ne odustaju ni Ukrajinci, o čemu svedoče gotovo redovni udari na tamošnje ciljeve, a The Economist u svojoj novoj analizi ocenjuje da Krim postaje smrtonosna zamka za ruske snage.
Vrlo optimistično, ugledni list ocenio je da iz Ukrajine, napokon, dolaze dobre vesti. Odobrenje paketa vojne pomoći administracije Džoa Bajdena u aprilu u iznosu od 61 milijarde dolara već pokazuje učinak. Konkretno, kako se ocenjuje, isporuka balističkih projektila ATACMS s dometom od 300 kilometara znači da ukrajinske snage sada mogu pogoditi bilo koju metu na Krimu sa smrtonosnim učinkom.
Ruska ofanziva na severoistoku zemlje, u regiji Harkov, u međuvremenu je takođe izgubila zamah, a pod sve većim pritiskom uticajnog dela evropskih saveznika krajem prošlog meseca je ublažio ograničenja za korišćenje američkog oružja protiv vojnih ciljeva na ruskom tlu - dopuštenje je dato za napade na ruske snage preko granice u svrhu obrane Harkova - koja je nametnuta zbog zapadnih strahova od ruske nuklearne eskalacije, a koji su, kako ocenjuje Economist, prenapumpani.
Izuzetna strateška važnost
Nije jasno odnosi li se ublažavanje ograničenja i na ruske taktičke avione koji izvršavaju napade razornim kliznim bombama. No, u svakom slučaju, na ogorčenje Ukrajinaca, Bajden još nije ukinuo zabranu gađanja ciljeva drugde u Rusiji. A kao pokazatelj onoga što bi Ukrajina mogla postići ako se više ne bi morala boriti s jednom rukom svezanom na leđima, put pokazuje učinkovitost vojne kampanje Kijeva na Krimu.
Prema rečima Bena Hodgesa, bivšeg zapovednika američkih snaga u Evropi i višeg savetnika NATO-a za logistiku, Ukrajinci su "sistemski u procesu da Ukrajinu učine nenastanjivom za ruske snage". To bi, smatra on, bilo veliko strateško postignuće za Ukrajinu.
Još od vladavine Katarine Velike, Rusi smatraju Krim vojno važnim. Vladimir Putin gledao je na Krim, povezan s kopnom Kerčkim (Krimskim) mostom od 2018. godine, kao na nepotopivi nosač aviona, gde se logistička čvorišta, vazdušne baze i Crnomorska flota, koja deluje iz Sevastopolja, mogu koristiti za dominaciju jugom Ukrajine, zatvoriti ukrajinski vitalni izvoz žitarica i osigurati stabilan protok ljudi i opreme kako bi se Ukrajina potpuno potisnula iz Donbasa na sever. Ruski predsednik uložio je velika sredstva u vojnu infrastrukturu na Krimu. A sada je sve to ugroženo.
Amfibijski napad u stilu ‘Dana D‘ za oslobađanje Krima i dalje je nezamisliv, no britanski strateg Lavrenc Fridman smatra da je to ionako pogrešan način gledanja. Krim je slaba tačka za Rusiju jer ima previše toga za braniti i to je, kako kaže, najbolji način da Ukrajina izvrši pravi pritisak na Putina kako bi izvukla ustupke u budućnosti.
"Učiniti od Krima Putinu problem"
S time se slaže i Niko Lange, bivši savetnik nemačkog ministarstva obrane. "Ukrajinska kampanja je mešavina vojne i političke strategije. Politički, to je najvitalniji kapital Rusije, ali je takođe vrlo ranjiv", kaže on. Ono što Kijev pokušava postići jest učiniti Krim problemom, a ne sredstvom za Putina. Cilj je izolovati ga i na taj način potisnuti ruske vazdušne i pomorske snage dalje od južne Ukrajine i ugušiti ga kao logističko središte.
Ukrajina je već demonstrirala sposobnost krstarećih projektila "Storm Shadow" i francuske "SCALP", koje su isporučili Britanci i Francuzi, te vlastitih pametno dizajniranih pomorskih dronova domaće izrade, da pogode ruske ratne brodove, posebno velike desantne brodove Ropuša, koji se koriste kao vojni transporteri, a kojih je većina uništena. Ukrajinski dronovi i projektili možda su iz stroja izbacili čak polovinu nekad zastrašujuće, a sada teško degradirane Crnomorske flote. Gotovo sve što je preostalo moralo je biti preseljeno iz Sevastopolja u luku Novorosijsk, više od 300 km dalje na ruskom kopnu. I sam Novorosijsk je 17. maja napadnut mornaričkim i zračnim dronovima, a pogođeni su železnička stanica, termoelektrana i pomorska baza.
Tonight, Ukrainian forces reportedly carried out a massive missile strike on Belbek Airbase in Russian occupied Crimea, utilizing MGM-140 ATACMS tactical ballistic missiles.
— OSINTtechnical (@Osinttechnical)May 15, 2024
Russian sources report numerous explosions in the area.pic.twitter.com/aM3w2K5ak9
Sada, pak, Ukrajina koristi smrtonosnu kombinaciju ATACMS-a i sve sofisticiranijih bespilotnih letelica kako bi degradirala rusku protivvazdušnu obranu na Krimu, pogodila vazdušne baze iz kojih poleću ruski presretači i udarila na ključne logističke i ekonomske ciljeve. Lavrence kaže da bi fokus na onesposobljavanje ruske protivvazdušne obrambene mreže takođe mogao biti deo priprema za skori dolazak prvih F-16 borbenih aviona.
Dana 17. aprilau napadu ATACMS-ima na vazdušnu bazu Džankoj na severoistoku Krima oštećeni su helikopteri, sistem S-400 i zapovedno-kontrolni centar. Mesec dana kasnije, 15. maja, u velikom napadu ATACMS-ima na vazdušnu bazu u Belbeku u blizini Sevastopolja uništena su četiri aviona, radar protivvazdušnog sistema S-400 i najmanje dva lansera. Napad, koji se sastojao od desetak projektila od kojih je svaki nosio 300 manjih bombi, izazvao je velike požare, verovatno izazvane eksplozijom skladišta goriva i uskladištenih projektila zrak-zrak.
‘Ne mogu da mrdnu da Ukrajinci to ne znaju‘
Iduće večeri Belbek je ponovno pogođen, što je pokazatelj da Ukrajina ima na raspolaganju nešto više od 100-tinjak ATACMS-a, koliko se smatra da ih je donirano. U napadima - koji su postali uglavnom noćni - dva ruska patrolna čamca uništena su 30. maja, a dva transportna trajekta oštećena su u blizini Kerčkog mosta u odvojenim napadima bespilotnim letelicama, u kojima su ruski avioni poleteli bez velikog učinka.
Ono što je simpotomatično, pokazalo se da nedostaju ruski hvaljeni i vrlo skupi sistemi obrane S-400. Lange kaže da Ukrajinci koriste bespilotne letelice-mamce kako bi naterali Ruse da aktiviraju svoje radare i tako otkriju svoje položaje. Podaci o meti odmah se šalju posadama za lansiranje ATACMS-a. U roku od šest minuta ti projektili, gotovo neprimetni zbog svoje brzine i slabog radarskog odraza, pogađaju svoje mete. Ben Hodges napominje da su S-400 takođe osjetljivi na sabotaže ukrajinskih specijalnih snaga koje deluju unutar Krima. Svaki pojedini sistem košta oko 200 miliona dolara i nije ih lako zameniti.
General Hodges ističe da se ruske snage "nemaju gdj sakriti". Uz pomoć satelita i vazdušnog izviđanja NATO saveznika i ukrajinskog dubokog poznavanja teritorije i tajnih snaga raspoređenih na terenu, na Krimu ništa ne može ni ‘mrdnuti‘, a da Ukrajinci za to ne znaju. S dolaskom ATACMS-a i sve većom sofisticiranošću vlastitih bespilotnih letelica, svaki kvadratni metar poluostrva je u dometu, uključujući mete poput konvoja aviona i opreme koji se kreću putevima ili prugom. Hodges je uveren da će Ukrajinci srušiti Kerčki most "kada budu spremni".
Ali, potencijalno veći izazov biće prekidanje nove, poboljšane železničke pruge koja prolazi duž Azovskog mora od Rostova preko južnih ukrajinskih gradova Mariupolja i Berdjanska pa dole do Krima (za koju neki analitičari smatraju da je i važnija meta za ukrajinske snage od Krimskog mosta, za koji postoje informacije da Rusi zbog mogućnosti ukrajinskih napada sve manje prebacuju zalihe i opremu preko njega).
"Krimski most osuđen na propast"
"Železnica duž kopnenog koridora priznanje je od strane ruskih okupatora da je Krimski most osuđen na propast. Traže način da se zaštite od svojih uloga jer su svesni da će pre ili kasnije imati problem", kaže Dmitri Pletenčuk, ukrajinski portparol južnog vojnog zapovedništva.
Rani test šireg strateškog uspeha ukrajinske vojne kampanje na Krimu mogao bi uslediti tokom leta, kada ruski turisti obično u velikom broju krenu preko Kerčkog mosta u odmarališta na poluostrvu. No, ako Rusi ove sezone odluče drugačije, kako navodi Ben Bari iz "think tanka" Međunarodni institut za strateške studije (IISS), to će biti loš znak za Vladimira Putina - Krim, naime, uvelike zavisi o turističkoj industriji, a prošle godine su se rezervacije smanjile za gotovo polovinu. "Krim je transformiran iz prestižnog projekta u crpljenje ruskih resursa", zaključuje Bari, kako piše The Economist.
BONUS VIDEO: "I BELORUSIJA MOGUĆA META AMERIČKIH RAKETA!" Šahrimanjan Obradović: Ukrajina će pobediti u ovoj fazi rata, zahvaljući OVOM ORUŽJU!
(Mondo/Jutarnji/M. Š.)
