Najnaseljenijih 20 gradova na svetu doživljava sve više vrelih dana zbog globalnog zagrevanja. Evo kako izgleda lista.
Najveći glavni gradovi na svetu doživljavaju više ekstremno toplih dana nego ikada, prema novoj studiji, koja navodi da je opasan trend globalnog zagrevanja vođen visokim temperaturama širom Azije kako se klimatska kriza pogoršava.
Dvadeset najnaseljenijih gradova na svetu, u kojima zajedno živi više od 300 miliona ljudi, zabeležilo je skok od 52 odsto u broju dana koji prelaze 35 stepeni Celzijusa u poslednje tri decenije, prema analizi koju je sproveo Međunarodni institut za životnu sredinu i razvoj (IIED).
Od Buenos Ajresa u Argentini do francuske prestonice Pariza i egipatskog Kaira, studija je pokazala da sa svakom decenijom, kako se povećavaju emisije gasova staklene bašte izazvane ljudskim faktorima, veliki glavni gradovi beleže sve više i više ekstremno vrelih dana - što predstavlja pretnju po ljudsko zdravlje, privredu i infrastrukturu.
"Klimatske promene nisu samo pretnja u budućnosti, već se dešavaju sada i postaju sve gore", saopštio je viši istraživač IIED-a Taker Landesman.
"U samo jednoj generaciji, došlo je do alarmantnog povećanja broja dana ekstremnih vrućina koje utiču na neke od najvećih svetskih prestonica. Ova pojava pogoršana je zbog efekta urbanog toplotnog ostrva, koji se događa kada gradovi zamene prirodno zemljište putevima i zgradama koje zadržavaju više toplote."
Azijski gradovi, koji čine otprilike polovinu najnaseljenijih svetskih prestonica, zabeležili su neka od najvećih povećanja temperature - trend koji je očigledan u nedavnim toplotnim talasima širom kontinenta, od jugoistočne Azije do Kine i Indije. Azija je jedinstveno podložna klimatskim rizicima, zbog velike populacije, siromaštva i udela ljudi koji žive u nižim područjima, sklonim poplavama, porastu nivoa mora i drugim prirodnim katastrofama.
Nju Delhi je na vrhu liste najtoplijih gradova, zabeleživši 4.222 dana iznad 35 stepeni Celzijusa u poslednje tri decenije, više od bilo kog drugog analiziranog grada. Između 2014. i 2023., nešto manje od polovine (44%) dana u indijskoj prestonici dostiglo je taj prag, u poređenju sa 35% od 1994. do 2003. i 37% od 2004. do 2013. godine.
Predeo glavnog grada je samo sve topliji. Krajem maja, jedan deo Delhija dostigao je 49,9 stepeni Celzijusa, najvišu zabeleženu temperaturu u gradu, što je opteretilo indijsku električnu mrežu i napajanje. Vrućina se takođe zadržala do noći, ostavljajući vrlo malo predaha stanovnicima.
Glavni grad Indonezije, Džakarta, zabeležio je jedan od najvećih skokova u broju dana preko 35 stepeni Celzijusa u poslednjih 30 godina, sa 28 dana između 1994. i 2003. na 167 dana od 2014. do 2023. godine.
Seul u Južnoj Koreji i Peking u Kini takođe su doživeli značajan porast u ekstremno vrelim danima. U 2018, Seul je imao 21 dan iznad 35 stepeni Celzijusa, više nego u prethodnih 10 godina zajedno. Broj dana u Pekingu iznad 35 stepeni porastao je za 309% od 1994. godine.
Gradovi se takođe susreću sa dužim periodima visokih temperatura, jer vlade ne uspevaju da ispune klimatske ciljeve i u dovoljnoj meri obuzdaju emisije štetnih gasova. U oktobru 2023. Džakarta je imala 30 uzastopnih dana iznad 35 stepeni Celzijusa, što je više dana nego tokom čitavog perioda između 1994. i 2003. godine.
Ekstremne vrućine mogu biti smrtonosne, posebno za ranjive grupe koje možda nemaju pristup klimatizovanim prostorima.
Između 11. i 19. juna, Delhi je zabeležio 192 smrtna slučaja izazvana toplotnim talasom među beskućnicima, što je rekordno visok nivo u poređenju sa istim periodom u proteklih pet godina, prema izveštaju nevladine organizacije Centar za razvoj zdravlja Indije.
Mala deca, starije osobe i trudnice su pod većim rizikom tokom toplotnih talasa, što takođe može imati razoran uticaj na "nezvanične" radnike i radnike koji rade po satu, koji mogu da se suoče za izborom između neplaćenog ostanka kod kuće, ili rada u opasnim uslovima.
Toplota takođe šteti ekonomiji, oštećuje useve, utiče na stoku i smanjuje produktivnost rada, posebno na mestima bez klimatizacije, jer radnicima treba više pauza da bi se odmorili i rehidrirali.
I infrastruktura trpi zbog ekstremnog toplotnog stresa, uključujući autoputeve, puteve, električne žice i železnicu, što izaziva poremećaje u lancu snabdevanja i nestanke struje i bolesti.
Prema studiji koledža Dartmut iz 2022. godine, ekstremna vrućina koštala je globalnu ekonomiju trilione dolara od ranih devedesetih, a najsiromašnije zemlje i zemlje sa najnižim emisijama snose najveći teret.
"Odgovaranje na izazov ekstremne vrućine zahtevaće hrabre akcije tvoraca politike, uključujući ozbiljna ulaganja u prilagođavanje ovoj novoj realnosti", rekao je Landesman iz IIED-a.
"Za mnoge gradove nije nedostatak znanja, kapaciteta ili resursa ono što sprečava velike akcije za rešavanje klimatskih promena, već nedostatak političke volje i alata za upravljanje", rekao je on.
BONUS VIDEO:
(MONDO/A.V.)
