Samo 3 Srbina ušla u istoriju Legije stranaca, ne i Ulemek: Najmoćnija elitna jedinica zabranjena u dve zemlje!

Francuska legija stranaca, elitna vojna jedinica poznata po svojoj strogoj disciplini i nacionalnoj raznolikosti, privlači regrute iz celog sveta već skoro dva veka. Osnovana 1831. godine, ova jedinica je postala simbol hrabrosti, izdržljivosti i lojalnosti. Svojim jedinstvenim regrutacionim procesom omogućava strancima da služe pod francuskom zastavom, dok ih teški treninzi i zahtevne misije oblikuju u izuzetne vojnike. Legija ne samo da učestvuje u vojnim operacijama širom sveta, već i nosi bogatu tradiciju i kulturu koja je odražava kroz svoje ceremonije i običaje.

Legija stranaca

Francusku legiju stranaca osnovao je kralj Luj Filip Orleanski, a prva misija je bila osvajanje Alžira. Ova misija, kao i jedinica trajala je sve do 1835. godine. Jedinica je kasnije ponovo oformljena 30. aprila 1863. godine na plantažama Camerone, u blizini grada Puebla, 3 oficira i 62 legionara pružali su 24 časa otpor Meksikancima, kojih je imalo oko 2000. Pet legionara se odlučilo na borbu do kraja, a jedina dva preživela legionara su potpisala kapitulaciju, pod uslovom da zadrže oružje i pobrinu se za mrtve. Od tada naziv ove bitke ponosno nosi svaka legionarska zastava, što simbolizuje borbu do poslednjeg čoveka. Taj dan se u legiji slavi kao veliki praznik i isključivo samo tog dana su vrata otvorena za posetioce.

Legionari se od druge vojske razlikuju i po uniformi koja je bela. Boja beretke je zelena. Bele kepi, ''Képi Blanc'', nose vojni činovi, a kada postanu podoficiri dobijaju crne kepi, ''Képi noir''. Grb legije je granata sa 7 vatrenih repova. Boje legije su crvena, koja označava krv i zelena, koja označava zemlju. Ratno stanje se označava tako što se trouglasta zastava okrene naopako, tako da se zelena boja nalazi dole, a crvena iznad, što znači krv na zemlji. Moto legije je "Legio Patria Nostra", što u prevodu znači legija je naša domovina.

Himna legije je ''Le Boudin''. Legionari se kreću sa 88 koraka u minuti, što je manje u odnosu na druge vojske koje se kreću 120 koraka u minuti. Razlog tome datira još iz ratova u alžirskim pustinjama i teškoći marširanja u pesku. Legija zbog svog sporijeg koraka na paradi maršira poslednja, ali takođe dobija i najviše ovacija.

Pristup legiji imaju muškarci između 18 i 40 godina života izuzetnih psiho-fizičkih sposobnosti. Dobrovoljci se temeljno kontrolišu i po sigurnosnim pitanjima, što pobija mit o tome da je legija skrovište kriminalcima. Posle zdravstvenih testova, dobrovoljci pristupaju vojnoj obuci. Posle obuke dobrovoljci potpisuju ugovor na 5 godina službe. U prvih 4 meseca obuke zabranjen je kontakt sa prijateljima i rodbinom. Svaki dobrovoljac dobija novi identitet, čime ga legija štiti od spoljnih uticaja. U sklopu novog identiteta menja se ime i prezime, datum i mesto rođenja, imena roditelja.

Znoj pri obuci sprečava krv na terenu je glavni moto. Legionar prolazi kroz razne faze obuke. Svaki od legionara u svojoj karijeri mora da prođe najmanje jedan specijalistički komando kurs koji traje 3 nedelje i održava se u nekoliko centara širom Francuske. Ovu obuku sačinjavaju sledeći kursevi: obuka u varenju, postavljanje zamki i eksploziva, ručne tehnike borbe, metode borbi u gradskim područjima, veslanje, plivanje u moru bez prsluka sa borbenim rancem... Osim obuke za rat i taktike, legionari se obučavaju i kako da prežive u nemogućim uslovima kao što je npr. ostati bez vode.

Većina država indirektno dopušta prijavljivanje u Legiju stranaca, međutim neke svojim građanima zabranjuju učestvovanje u stranim armijama.

Zabranjeno učestvovanje:

• Slovačka - zatvorska kazna do 8 godina
• Švajcarska - zatvorska ili novčana kazna po osnovu državne neutralnosti

Hronologija borbenih aktivnosti

• 1914: Prvi svetski rat, borbeno angažovanje u Francuskoj
• 1939-1945: Drugi svetski rat, borbeno angažovanje u Norveškoj, Libiji, Tunisu, Italiji i Nemačkoj
• 1945: Početak rata u Indokini
• 1954: Povratak u Alžir, i učestvovanje sve do 1962.
• 1962-danas: Džibuti, Madagaskar, Tahiti
• 1969-1970: operacije u Čadu
• 1978: Operacije u Zairu
• 1999: Ofanzivne operacije na Kosovu i Metohiji, bitka na Košarama
• Danas: angažovanje u mirovnim misijama širom sveta.

Više od 35,000 legionara poginulo u borbi

Kroz svoju dugogodišnju istoriju, Francuska legija se često nalazili na prvioj liniji fronta, prihvatajući rizik najviše žrtve. Legionari, koji dolaze iz različitih krajeva sveta, pristupaju Legiji sa znanjem da njihov život može biti izgubljen u dalekim zemljama, u zamenu za novi početak i bolji život. Pojedinci se često suočavaju sa izazovima i opasnostima koji prevazilaze uobičajene vojne dužnosti, što je odraz filozofije legije koja je, kako navodi članak iz "Vanity Fair", transformisala besmisleno žrtvovanje u vrlinu.

Jedan iskusni legionar je objasnio Vilijamu Lagnevišeu iz "Vanity Fair" svoj pogled na život i smrt u Legiji ovim rečima: "Ovako je, nema smisla razumeti naš život. Vreme nije važno. Mi smo prašina sa zvezda. Mi smo ništa. Bilo da umreš sa 15 ili 79 godina, za hiljadu godina to nema nikakav značaj. Zato ne razmišljaj o svojim brigama o ratu". Ove reči odražavaju filozofiju koja prevazilazi pojedinačni život i smrt, naglašavajući surovu realnost i fatalistički pristup koji mnogi legionari prihvataju tokom svoje službe.

Ko su Srbi koji su pristupili Legiji stranaca?

U Muzeju Legije ubeležena su, između ostalih, imena kralja Petra Prvog, Nikole Kojića i Gorana Franjkovića. Goran Franjković, legionar iz Subotice, bio je mladi sportista, koji nije prošao regrutaciju za profesionalnog vojnika u Srbiji, ali je primljen u Legiju i nakon obuke koju je završio među najboljima poslat u Avganistan, gde je 2011. godine poginuo u borbi.

Franjkovićeva jedinica bila je stacionirana u logoru Tageb u istočnom delu zemlje. Goranov odred inženjeraca išao je u izvidnicu i čistio drumove od mina. Četrnaestog novembra upali su u zasedu.

"Borili su se puna tri sata. Goran je spasao osmoricu drugova, ali nije sebe. Njegovi oficiri su mi kasnije rekli da je moj sin imao tako veliko srce da ga ni metak nije mogao zaobići. Zato su ga Francuzi prihvatili kao svog heroja", ispričao je tada za Novosti Goranov otac Pavao Franjković.

Vlada Francuske je Gorana Franjkovića proglasila vitezom i dodelila mu Orden Legije časti. Pored njega u Muzeju Legije stranaca pominju se samo još dvojica Srba. To su solunac Nikola Kojić i kralj Petar Prvi Karađorđević. On je 1864. godine završio francusku vojnu akademiju Sen-Sir, a 1870. godine se pridružio Legiji stranaca i sa njom učestvovao u mnogim borbama, zbog čega je i odlikovan spomenicom.

Čast da im se ime nađe u Muzeju nisu zaslužile stotine naših legionara. U novijoj istoriji zasigurno najpoznatiji među njima je Milorad Ulemek Legija, osuđen, pored ostalog, za ubistvo premijera Zorana Đinđića.

BONUS VIDEO: