Komunistički aerodrom postaje najveća NATO baza u Evropi: Nadomak Srbije stižu bombarderi s nuklearnim naoružanjem

U toku su radovi na transformaciji rumunskog aerodroma iz komunističkog doba u najveću NATO vojnu bazu u Evropi. Bageri iskopavaju zemlju i mešalicama se izliva cement za temelje na polju u blizini malog sela na istoku zemlje

Ben Hodžis, bivši američki general i jedan od zagovornika projekta zbog kojeg se pre deceniju po prvi put raspravljalo o postavljanju velike NATO instalacije, rekao je "Tajmsu" da iako je tada postojala nervoza, sada smatra da je ovaj proaktivni pristup opravdan.

"Sećam se da sam pomislio: 'Umoran sam od stalnog reagovanja na ono što Rusi rade. Zašto ih ne nateramo da se brinu o tome šta mi radimo?'", rekao je on.

SAD su tokom Hladnog rata pratile Sovjetski Savez iz baza u Zapadnoj Nemačkoj. Jedna od njih, Ramštajn, još uvek služi kao centar NATO-a, sa oko 50.000 pripadnika i njihovih porodica smeštenih u okolini Rajne.

Tokom sledeće dve decenije, vazdušna baza MK u istočnoj Rumuniji prestigla je Ramšajn i na putu je da postane najveća baza u Evropi, dvostruko veća od one u Nemačkoj. Već sada služi kao sedište NATO misija nadzora vazdušnog prostora nad Crnim morem, jer je strateški smeštena izvan Konstance, najveće rumunske luke na Crnom moru.

Šest RAF-ovih "tajfuna" nedavno je završilo četvoromesečnu patrolu rumunskim i bugarskim vazdušnim prostorom, delujući duž najdelikatnijeg dela NATO-ove granice sa Rusijom. Dolazak dva američka B-52 prošlog meseca – što je prvi put da su teški bombarderi sposobni za nuklearno oružje raspoređeni u Rumuniji - predstavlja još jednu žarišnu tačku. Kako je u ponedeljak na "X" objavio NATO, bombarderi B-52H "stratosferska tvrđava" su po prvi put sleteli u bazu MK u Rumuniji kao deo Operativne grupe bombardera (BTF) 24-4.

Transformacija MK u NATO bazu, koja može da primi 10.000 vojnika i američke bombardere sa nuklearnim oružjem, prvo je zamišljena kao odgovor na ruske napade na Gruziju 2008. i Krim 2014. Projekat je dobio dodatnu važnost od početka rata u Ukrajini 2022.

Američka vojska koristila je aerodrom kao polaznu tačku za Bliski istok tokom ratova u Iraku i Avganistanu i u bazi je još uvek vidljiva velika američka prisutnost. Putevi su nazvani po američkim državama - ulica Alabama ukršta se sa ulicom Aljaska. Širenje vazdušne baze, smatra Hodžis, pokazuje ozbiljnost sa kojom zemlje shvataju pretnju Rusije.

"Ove zemlje, koje su najbliže Rusiji i koje su bile pod ruskim uticajem, znaju kako je to. One razumeju šta je u pitanju. Odlukom o pojačanju MK pokazuju da nam neće Rusija govoriti šta možemo, a što ne možemo da uradimo", rekao je on "Tajmsu".

Rumunska ulaganja mogu se shvatiti i kao deo šireg trenda, koji pokazuje da se težište NATO pakta pomera na istok.

Poljska će ove godine potrošiti više od četiri odsto BDP-a na odbranu, baltičke zemlje su predvodile akciju za podizanje minimalne NATO-ove ciljne potrošnje na 2,5% BDP-a, dok je čak trećina granata ispaljenih u Ukrajini proizvedena u Bugarskoj. Još jedan pokazatelj spremnosti u istočnoj Evropi da ostvare veći uticaj na odbrambeni savez je pokušaj rumunskog predsednika Klausa Johanisa da postane glavni sekretar NATO ranije ove godine.

Sem što je uložila 2,4 milijardi evra u vazdušnu bazu MK, Rumunija je kupila tri eskadrile F-16 od Norveške i Portugala, kako bi zamenila svoje sovjetske borbene avione, i sklopiće ugovor vredan skoro šest milijardi za kupovinu 32 aviona F-35 "lajtning" ove jeseni. Nikolaje Krecu, komandant vazdušne baze MK, u svojoj kancelariji ima mapu aerodroma koja prekriva veliki drveni stol. Može da pregledai hangare, blokove za smeštaj i ruralne staze.

"Ono što možete da vidite je samo oko 20 odsto onoga što gradimo", pokazao je on "Tajmsu".

Ovog vikenda je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski objavio i dugoočekivani dolazak F-16, koji bi trebao da pomogne u odvraćanju napada dronovima i projektilima na kritičnu infrastrukturu.

"Često smo čuli odgovor da je to nemoguće. Sada je to realnost. F-16 su u Ukrajini", rekao je Zelenski, govoreći u vazduhoplovnoj bazi izvan Kijeva tokom ceremonije u nedelju.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, nasmejao se predviđanjima da će F-16 da zaustavi rusko napredovanje na frontu na istoku, navodeći da oni nisu "magična pilula".

BONUS VIDEO:

(Jutarnji/MONDO/Nevena Davidović)