Nijedan od zatvorenika nije uspeo da pobegne, ali je osam ubijeno, a 123 ranjeno u sukobu u zatvoru Abu Zabal, severno od Kaira, rekao je neimenovani bezbednosni zvaničnik, a preneo Rojters.

Neredi u Egiptu ne jenjavaju - više hiljada ljudi demonstriralo je i danas u više gradova Egipta, prkoseći vlasti predsednika Hosnija Mubaraka, koji je raspustio vladu, dok je vojska s tenkovima raspoređena na ulicama gde je zaveden policijski čas, poručila da će "braniti naciju".

Najmanje 92 ljudi poginulo je tokom protesta, a samo danas život je izgubilo njih 23, saopštile su medicinske službe.

Bilans žrtava uključuje 12 ljudi poginulih u mestu Beni Sueif, oko 140 kilometara južno od Kaira, gde su demonstranti pokušali da zapale policijsku stanicu.

Još troje ljudi poginulo je danas u Kairu, troje u blizini granice sa Gazom, a još petoro u Ismailiji na zapadnoj obali Sueckog kanala, prenela je agencija AFP.

Ranije obljavljeni broj žrtava bio je 74 poginula i na stotine povređenih.

Najkrvaviji dan protesta bio je petak, kada je poginulo 62 ljudi, od čega 35 u Kairu, dok je u četvrtak život izgubilo njih sedmoro.

Oko 2.000 ljudi je povređeno u petodnevnim masovnim antivladinim demonstracijama širom Egipta, saopštili su danas zvaničnici službe bezbednosti.

Oni su dodali da te cifre obuhvataju poginule i povređene i u redovima demonstranata i među pripadnicima službe bezbednosti.

Mubarak je imenovao danas šefa obaveštajne službe i svog bliskog prijatelja Omara Sulejmanija za potpredsednika, što je prvi put da se u Egiptu uspostavi ta funkcija za poslednjih 30 godina.

Novi potpredsednik države Sulejmani do sada je bio zadužen za neka od najosetljivijih spoljno-političkih pitanja, pored ostalog i za palestinsko-izraelski mirovni proces i prevazilaženje podela među Palestincima.



AP ocenjuje da imenovanje Sulejmanija na mesto potpredsednika može da pruži odgovor na ključno političko pitanje u zemlji, a to je ko će naslediti 82-godišnjeg Mubaraka na mestu predsednika.

Mediji su do sada spekulisali da Mubarak priprema svog sina Gamala za naslednika na funkciji predsednika, možda čak i pre održavanja predsedničkih izbora koji su planirani kasnije ove godine.

U egipatskom javnom mnjenju, međutim, ne postoji dovoljna podrška za nasledno dobijanje državnih funkcija.

Državna televizija Egipta objavila je da je vlada danas zvanično podnela ostavku pod pritiskom demonstranata koji zahtevaju i ostavku Mubaraka.

Egipatski diktator imenovao je danas ministra avijacije Ahmeda Šafika za mandatara nove vlade.

Šafik je imenovan za mandatara, nekoliko sati nakon raspuštanja vlade usled masovnih protesta.

Šafik, blizak saradnik Mubaraka, komandovao je avio snagama Egipta od 1996. do 2002. godine kada je postavljen za ministra avijacije.

Sam Mubarak bio je na čelu avio snaga pre nego što je postao potpredsednik Egipta kada je predsednik bio Anvar Sadat.

Predstavnik egipatske opozicije Mohamed El Baradej pozvao je Mubaraka da bez odlaganja podnese ostavu, ocenivši da za Egipat nije dovoljno imenovanje potpredsednika i novog premijera.

"Kažem predsedniku Mubaraku i njegovom režimu da odu s vlasti bez odlaganja, jer je to za dobrobit Egipta", rekao je El Baradej televiziji Al Džazira.

On je, takođe, poručio da Mubarak, što je pre moguće, mora da napusti zemlju i da će se protesti protiv njegove vladavine pojačati, prenose svetske agencije.

"Poštujem generala Omara Sulejmana i Ahmeda Šafika, ali nije u pitaju samo promena ličnosti", rekao je El Baradej i dodao da je neophodno formirati vladu s predstavnicima svih struja u zemlji.

El Baradej nije bio član nijedne partije, ali je formirao pokret, Nacionalnu asocijaciju za promene, koji se zalaže sa demokratske i društvene reforme.

Bivši šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Mohamed El Baradej, koji je sa IAEA dobitnik Nobelove nagrade za mir, u Egiptu uživa veliki ugled i važi za jednog od oštrih kritičara režima predsednika Hosnija Mubaraka.

Ministar spoljnih poslova Tunisa Ahmed Unaies, čija je zemlja neposredno pre Egipta prošla kroz slične ulične proteste posle kojih je predsednik Zin el Abidin Ben Ali napustio zemlju, poručio je danas da Tunis ne može da poduči Egipat koje korake da preduzima.

On je rekao da su ove dve arapske zemlje potpuno različite i da svaka treba da pronađe sopstveni put.

"Na narodu Egipta je da odluči o svom predsedniku i svojoj budućnosti. Mi ne možemo odlučivati u njihovo ime niti im držati lekcije", rekao je šef diplomatije Tunisa.



Glavni grad Egipta - Kairo i druge veće gradove već danima potresaju demonstracije protiv vlade i sukobi demonstranata sa policijom.

Mubarak, koji se trenutno suočava sa najvećom pretnjom svojoj 30-godišnjoj vladavini, u televizijskom obraćanju naciji noćas je obećao socijalne reforme.

On je, takođe, branio svoje snage bezbednosti i optužio demonstrante za kovanje zavere da destabilizuju Egipat i unište legitimitet njegovog režima, što je još više razgnevilo demonstrante koji su i tokom noći bili na ulicama.

"Želimo da Mubarak ode, a umesto toga on se sve više zakopava. On misli da smiruje situaciju, ali on samo još više razgnevljuje ljude", rekao je jedan od demonstranata.

Egipćani naoružani motkama i noževima, grupišu se kako bi odbranili svoje kuće od lopova, pošto se policija povukla sa ulica.

Banke, raskrsnice i značajne zgrade, koje je ranije obezbeđivala policija i pripadnici državne bezbednosti, ostavljene su prazne i građani su veoma brzo ušli u njih.

Policija se povukla sa ulica kada su vlasti poslale vojsku da uspostavi red na ulicama Kaira, a svedoci tvrde da grupe lopova pljačkaju supermarkete, tržne centre, banke, privatne kuće i zgrade vlade.

Grupe lopova upale su i u čuveni Egipatski muzej u Kairu, otkinuli glave dve mumije i uništili desetak manjih eksponata, pre nego što su ih zaustavili naoružani vojnici.

Kako je rekao glavni kustos Zahi Havas, vandali nisu uspeli da ukradu antikvitete, a dragocenu kolekciju sada čuva vojska.

Gotovo 2.000 turista, od kojih većina bez rezervisanih karata, pokušava danas da avionom napusti poliitčki uzavreli Egipat.



Izraelska avio kompanija El Al pokušava da organizuje odlazak oko 200 izraelskih turista, javlja AP.

Istovremeno, egipatska vojska zabranila je turistima pristup piramidama. blokiravši pristup platou u Gizi pomoću tenkova i oklopnih vozila.

Oružane snage su poručile da će protiv onih koji ne budu poštovali policijski čas biti pokrenuta "zakonska procedura", prenela je egipatska državna televizija.

Mubarak je proširio policijski čas na sve egipatske gradove, pošto ga je prvobitno uveo u Kairu, Aleksandriji i Suecu, u periodu od 18 do sedam sati ujutru po lokalnom vremenu.

U međuvremenu, više hiljada demonstranata ponovo se okupilo u Kairu, zahtevajući Mubarakovu ostavku, a na trgu Tahrir u centru egipatske prestonice, kao i na ključnim tačkama u gradu, postavljeni su vodeni topovi.

AFP javlja da su sukobi sa policijom već izbili u luci Ismailija, istočno od Kaira, gde se okupilo više hiljada radnika, kao i u Aleksandriji, gde su, prema rečima očevidaca, pripadnici organa reda upotrebili suzavac i vatreno oružje kako bi rasterali demonstrante.

Učesnici protesta okupljeni na trgu Tahrir (Trgu oslobođenja) skandiraju "Odlazi, odlazi" i "Mirno, mirno" pred pripadnicima vojnih snaga koji su raspoređeni po gradu kako bi suzbili pobunu, javio je Rojters.

Britanska agencija javlja da je policija pucala u blizini demonstranata koji su se okupili u bočnim ulicama koje vode do ovog trga, ali da za sada nije jasno da li je reč o gumenim mecima.

Vojska obezbeđuje i Egipatski muzej u centru prestonice, u kojem se čuva veliki broj starina, uključujući sadržaj Tutankamonove grobnice i njegovu zlatnu posmrtnu masku, kako bi se sprečile krađe.

Tokom dosadašnjih protesta, neki od najvećih sukoba dogodili su se na trgovima i ulicama u blizini ovog muzeja, a prema pojedinim izveštajima, zabeležene su krađe iz zgrada vlade.

AFP je izvestio da je od početka protesta u utorak uhapšeno oko 1.000 ljudi.

Pored toga, dopisnik Al Džazire iz Aleksandrije je izvestio da je u ovom gradu viđeno 20 beživotnih tela.

Juče su internet i telefonske veze u celom Egiptu bile onemogućene kako bi se sprečilo komuniciranje demonstranata, dok je danas delimično uspostavljena mreža mobilne telefonije u Kairu.

Kompanija "Vodafon" je ranije saopštila da su egipatske vlasti svim operaterima mobilne telefonije naložile da obustave usluge u određenim delovima zemlje.

U međuvremenu, SAD, Velika Britanija, Australija, Holandija, Švedska i Japan upozorile su svoje državljane da ne putuju u Egipat bez preke potrebe.

U nemirima nije povređen niti jedan državljanin Srbije, kaže naš ambasador Dejan Vasiljevića, a oko 120 srpskih turista, u Beograd će se vratiti u ponedeljak 31. januara.

Srpskih turista nema u Kairu, nego u Hurgadi i Šarm el Šeiku, gde su bezbedni, jer u tom delu zemlje nema demonstracija.

Ambasada Srbije u kontaktu je i sa srpskim turistima i sa oko 100 državljana Srbije, koji žive u glavnom gradu Egipta, od kojih se niko još nije izjasnio da bi želeo da ode iz Kaira.

Osoblje amdasade Srbije i članovi njihovih porodica su bezbedni, jer su ambasada i rezidencija u istoj zgradi koja se nalazi u delu Kaira gde nema vladinih institucija.

Da se Mubarak uzdrži od upotrebe nasilja pozvao ga je predsednik SAD Barak Obama, koji traži da se sprovedu konkretne mere kako bi egipatski kolega ispunio obećanja o više demokratije i boljim ekonomskim mogućnostima.

Obama je imao poruku i za demonstrante, kojima poručuje da je na njima odgovornost da "se mirno izraze. Nasilje i razaranje neće dovesti do reformi koje traže".

Obama je s Mubarakom razgovarao telefonom u noći između petka i subote, ubrzo posle Mubarakovog televizijskog obraćanja naciji, prvog od početka višednevnih masovnih protesta u Kairu i drugim gradovima, u kome je objavio raspuštanje vlade.

Mubarak je na proteste odgovorio izvođenjem vojske na ulice, uvođenjem policijskog časa koji je masovno kršen i gde je čak vojska prelazila na stranu demonstanata, i ukidanjem mobilne telefonije i drugih sredstava komunikacije.

Bezbednosni izvori navode da je širom zemlje zapaljeno 60 odsto policijskih stanica, a da je juče uhapšeno više od 350 osoba, uključujući 50 lidera zabranjene opozicione islamističke grupe Muslimanska braća.

(agencije/MONDO)