Prošle su dve i po godine od početka sveopšte invazije Rusije na Ukrajinu, a SAD i Zapad se i dalje drže svoje strategije za okončanje rata, koja se sastoji od toga da se Vladimiru Putinu nametne toliko sankcija da mu rat postane finansijski neizdrživ.
Međutim, taktika uvođenja sankcija Rusiji i pažljivog obezbeđivanja vojne pomoći Ukrajini, kako bi se sprečila eskalacija, počiva na potpuno lažnoj pretpostavci da Putin može da promeni svoje mišljenje, piše poznati analitičar, bivši službenik CIA i ruski stručnjak za Rusiju Piter Šreder.
Mnogo je dokaza da se Putin jednostavno ne može razuveriti. Za njega je od strateškog značaja da spreči da Ukrajinu da postane bastion koji Zapad može da iskoristi da ugrozi Rusiju i on taj zadatak shvata veoma lično. Stoga, svaki pokušaj da se on predomisli je uzaludan napor koji samo troši resurse i živote. Zapadu i Kijevu preostaje samo jedna opcija za prihvatljiv završetak rata: čekanje.
Ako bi se odlučili na taj pristup, SAD bi pomogle da se održi linija u Ukrajini i nastavi sa sankcijama Rusiji dok Putin ne umre ili na neki drugi način ne napusti funkciju. Tek tada će postojati šansa za trajni mir u Ukrajini.
Da li je Putin oportunista?
Započinjanje rata bio je Putinov izbor jer u to vreme nije bilo stvarne i neposredne bezbednosne pretnje Rusiji. I Vilijam Berns, direktor CIA, i Erik Grin, tada viši direktor Saveta za nacionalnu bezbednost za Rusiju, primetili su da drugi ruski zvaničnici izgleda nisu bili upoznati sa Putinovom odlukom.
Čak su i neki koji su prisustvovali Putinovom sastanku sa najvišim bezbednosnim zvaničnicima uoči invazije bili iznenađeni. U televizijskom prenosu se videlo da ni učesnici sastanka nisu znali šta da kažu. Ruske elite su na kraju stale iza Putina, ali je pre februara 2022. vrlo malo njih podržavalo rat.
Pošto ga je započeo po sopstvenom izboru, Putin ima moć da zaustavi rat. Nakon što se Ukrajina pokazala kao tvrd orah, mogao je da odluči da smanji svoje gubitke. Za Rusiju rat nije od egzistencijalnog značaja, iako ga Putin tako opisuje. Povlačenje ruskih snaga iz Ukrajine ne bi ugrozilo postojanje ruske države, a verovatno ne bi ugrozilo ni njenu vlast. Putin je uspešno eliminisao sve izazivače i potencijalne naslednike. Dvojica koji su bili najbliži da ga izazovu - opozicioni lider Aleksej Navaljni i pobunjenik Jevgenij Prigožin - sada su mrtvi.
Kremlj već decenijama spretno oblikuje domaće narative kako bi podržao Putina. Tako bi lako mogao da proglasi pobedu u Ukrajini i da pokrene propagandnu kampanju da opravda svoj zaokret. Ali, iako Putin može da zaustavi rat, da li bi ikada bio voljan da to učini?
Kreatori američke politike misle da bi, zato što veruju da bi uz dovoljno pritiska Putin mogao biti primoran da povuče trupe iz Ukrajine ili barem da pregovara o prekidu vatre. U nadi da će ruski predsednik promeniti mišljenje, Vašington i njegovi saveznici uveli su sveobuhvatne ekonomske sankcije Rusiji, pružili Ukrajini vojnu opremu i obaveštajnu podršku i izolovali Moskvu na globalnoj sceni.
U srži ove odluke je uverenje da je Putin u osnovi oportunista koji pokušava da krene napred kada otkrije slabost, ali kada naiđe na snagu, povlači se. Stoga je Putinov napad na Ukrajinu bio vođen i njegovim imperijalnim ambicijama i percepcijom slabosti Zapada i Ukrajine. Prema rečima predsednika Džoa Bajdena, Putin "žudi za zemljom i moći" i očekivao je da će se, nakon što su ruske snage izvršile invaziju na Ukrajinu, "NATO raspasti i podeliti".
Ako je to zaista bio slučaj, onda bi protivotrov mogao biti pokazati snagu i otpornost i podići cenu rata do te mere da Putin zaključi kako njegov oportunizam nije vredan toga.
Šta brine Putina?
Ali Putin najverovatnije nije oportunista, barem ne kada je u pitanju Ukrajina. Njegovi najpoznatiji međunarodni potezi nisu bili oportunistički trikovi, već preventivni napori da spreči percipirane gubitke ili uzvrati na uočene provokacije.
Vojna akcija Rusije u Gruziji 2008. bila je odgovor na napad te zemlje na separatistički region Južne Osetije i pokušaj da se izbegne gubitak kontrole nad teritorijom koja bi mogla da bude ključna za sprečavanje integracije Gruzije sa Zapadom.
Kada je Putin zauzeo Krim 2014. godine, bio je zabrinut zbog gubitka tamošnje ruske pomorske baze. Kada je intervenisao u Siriji 2015. godine, bio je zabrinut zbog svrgavanja Bašara el Asada, lidera naklonjenog Rusiji. A kada se umešao u američke predsedničke izbore 2016., učinio je to jer je smatrao da SAD potkopavaju njegov položaj kritikujući izbore u Rusiji 2011-12. i obelodanjivanje Panamskih dokumenata o tajnim finansijskim poslovima njegovih prijatelja u proleće 2016.
Ali ako je Putin u Ukrajini zaista motivisan oportunizmom, kako objasniti njegov krajnje neoportunistički pristup Ukrajini od 2014. do 2021. godine? Nakon što je Rusija zauzela Krim u martu i aprilu 2014, ukrajinska vlada je bila u neredu. Ali umesto da pokuša da agresivno zauzme dodatnu teritoriju, Putin je odlučio da pokrene manju pobunu u istočnoj Ukrajini sa ciljem da ograniči pregovore i spoljnopolitičke opcije Kijeva.
Nakon što su ruske snage porazile ukrajinske snage u gradu Ilovajsku u septembru 2014, Moskva je verovatno mogla dalje da napreduje duž obale Azovskog mora, ali se Putin umesto toga opredelio za političko rešenje i pristao na Protokol iz Minska. Činjenica da ovaj rat toliko odudara od Putinove uobičajene računice sugeriše da je on doneo stratešku odluku o Ukrajini od koje ne odustaje.
Odluka da se najveći deo ruske vojske pošalje u Ukrajinu u februaru 2022, a zatim da se mobilišu dodatne snage nakon neuspeha početnog napada, pokazuje da on smatra da je rat previše važan da bi propao. Usprkos ceni invazije, Putin verovatno misli da bi cijena nedelovanja bila veća, odnosno da bi Ukrajina bliska Zapadu mogla da posluži kao odskočna daska za razne "obojene revolucije" protiv same Rusije. Zbog toga pritisak Zapada verovatno neće biti dovoljan da ga natera da se predomisli i okonča rat pod uslovima prihvatljivim za Kijev i Vašington.
Kako bi moglo da se završi?
Rat se može završiti samo na jedan od dva načina: ili zato što Rusija ne može da nastavi svoju kampanju ili zato što Putin više nije na vlasti.
Postizanje prvog ishoda je nerealno jer je Putin sposoban da nastavi rat ubacivanjem novih trupa i resursa u borbu. Poraz Putina na terenu u Ukrajini zahtevao bi ogromno povećanje municije, ali tek 2025. SAD će početi da povećavaju proizvodnju neophodnih artiljerijskih granata, a čak ni to povećanje neće biti dovoljno da ispuni zahteve Ukrajine na bojnom polju.
Pored toga, Ukrajina će takođe morati da nastavi da šalje vojnike u bitku, i dok Zapad može da pomogne u njihovoj obuci, zapadne zemlje oklevaju da angažuju svoje trupe. Zbog svega ovoga, verovatniji je drugi način okončanja rata: Putinov odlazak iz Kremlja.
Ali kako to učiniti? Poslednjih decenija Vašington nije pokazao da je sposoban da manipuliše ruskom politikom. Štaviše, iako Putin verovatno već misli da SAD žele da ga oteraju sa vlasti, kada počne da primećuje napore u tom pravcu, mogao bi da ih proglasi eskalacijom i pojača napore da poseje haos u američkom društvu.
Zato je za Vašington najbolje da igra dugoročno i sačeka da Putin ode. Moguće je da će dobrovoljno podneti ostavku ili biti izbačen; ono što je sigurno je da će u nekom trenutku umreti. Tek kada on više ne bude na vlasti, može da počne pravi posao trajnog rešavanja rata u Ukrajini.
BONUS VIDEO:
(Index.hr/Mondo/U. M.)
Totalni krah Partizana, OFK Beograd ga pobedio u 96. minutu! Katastofa crno-belih u Zaječaru pred večiti derbi
Šta da pričamo o derbiju? Moramo sad da vidimo šta ćemo! Aleksandar Stanojević u šoku zbog poraza Partizana
Pobeda Partizana u poslednjoj sekundi! Brendon Dejvis na 1,5 do kraja doneo trofej na Sajmu
Jelena je o ovome dugo ćutala: "Ucena je bila da se razvedem od Duška, nikada to nije mogao da prevaziđe"
Šta Rusi spremaju? Crnim morem plovi 16 ratnih brodova s krstarećim raketama, hitno se oglasila vojska Ukrajine