Pojačana kontrola na nemačkoj granici: Nove mere na snazi, evo šta to znači za građane Srbije

U Nemačkoj od ove nedelje stupa na snagu policijska kontrola državnih granica prema Holandiji, Belgiji, Luksmburgu i Danskoj. Po nalogu nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova, od ove nedelje na snagu su stupile nove mere pojačanih kontrola na granicama Nemačke ka zemljama Beneluksa, Danskoj i Francuskoj, radi sprečavanja ilegalnih migracija i zbog preopterećenosti sistema za tražioce azila.

Još uvek nije jasno kako će ove mere izgledati u praksi, a brojne EU članice i stručnjaci su skeptični prema ovakvom potezu Berlina. Takođe, postavlja se pitanje da li nemačka vlada počinje da prilagođava svoju politiku desnom krilu koje je nedavno zabeležilo ogroman uspeh u regionalnim izborima u Tiringiji i Saksoniji, a koje se zalaže za oštrije kontrole migranata.

“Koalicija će pokušati da postavi kontrole na način da budu svima vidljive. U isto vreme, međutim, želi da ograniči ekonomsku štetu i neprijatnosti koje pograničnim putnicima izazivaju dugotrajne saobraćajne gužve. Ovo se najbolje može postići selektivnim kontrolama”, ističe novinar i stručnjak za spoljnu politiku Nemačke, Augsburger Allgemeine, Sajmon Kaminski.

Iz Ministarstva navode da možete čak i biti odbijeni u skladu sa evropskim i nacionalnim pravom. Brojni stručnjaci i političari su nezadovoljni ovakvim merama, ističući da će one samo stvoriti gužve na prelazima i otežati kretanje unutar Šengena.

Iz Sindikata policije ističu da će biti veoma teško sprovesti ove mere u praksi, a da je “cena prevelika za ono što se dobija time”. Kako kažu, potrebno je dodatnih 5000 službenika da bi se sprovele sve kontrole. S druge strane, Savezna policja tvrdi da na raspolaganju ima sasvim dovoljno policijskih snaga.

Ovakve mere kontrole su u suprotnosti sa principom slobodnog kretanja unutar Šengena. Kontrole nacionalnih granica unutar Evropske unije moguće su samo u određenim uslovima, a države su u obavezi da obaveste Evropsku komsiju o uvođenju takvih mera. Evropska komisija ističe da bi takve akcije trebale da se koriste kao "poslednje sredstvo” u maksimalnom trajanju od tri godine. Kao glavni razlog uvođenja ovakvih mera jesu nekontrolisane migracije i pojačani teroristički napadi unutar Nemačke, a svemu tome doprineo je i nedavni teroristički napad u Solingenu kada je ilegalni migrant nožem usmrtio tri, a povredio osam osoba.

"Prvo, Savezna vlada želi pokazati da je još uvek u poziciji da brzo deluje i ciljanim merama povećava sigurnost. Naravno, savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer takođe se nada da će najava pomoći da se dodatno smanji broj migracija“, kaže Kaminski.

Iako nije sasvim sigurno koliko ljudi je pokušalo ilegalno da pređe granicu, Savezna policija Nemačke kaže da je samo od januara do jula ove godine registrovano 34.000 ljudi koji su pokušali nelegalno da pređu u Nemačku. Polovini njih je ulazak odmah bio zabranjen, dok je druga polovina uspela i rešavanje njihovih slučajeva azila je u toku.

Iako ovakve kontrole postoje već na granici sa Austrijom od 2015. godine, nemačka ministarka Fezer odlučila je da ovakve mere proširi na severne granice Nemačke radi bolje kontrole putnika i zaštite bezbednosti nemačkih građana. Prošlog oktobra slične mere uvedene su na granicama sa Švajcarskom, Poljskom i Češkom, čime se zatvara krug kontrole svih nacionalnih granica Nemačke. Nemačka nije jedina zemlja koja primenjuje ovakve mere. Još osam država trenutno kontroliše svoje državne granice, među kojima je i Francuska, koja je nakon terorističkih napada 2015. i 2016. godine zadržala parvo da konstantno kontroliše svoje kopnene granice.

Kontrole unutar Nemačke

Kontrole nisu moguće samo na granici, već i unutar Nemačke. Naime, bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman ističe da su nasumične povremne kontrole moguće unutar Bavarske, na regionalnim putevima, a uključivaće pokazivanje dokumenata policajcima.

Šta znače ove mere za građane Srbije?

Da li će ovakve mere izazvati domino efekat i podstaći druge EU članice da isto reaguju, Kaminski tvrdi da u početku to neće bit slučaj. “Naročito susedne zemlje će prvo sačekati i videti koliko su ozbiljne opstrukcije na nemačkim granicama. Ukoliko na graničnim prelazima dođe do haotičnih situacija i trajnih gužvi, reagovaće i druge zemlje EU”.

Imajući u vidu da od 10. novembra na snagu stupaju dodatne mere za ulazak u EU, mnogi misle da se politika EU nalazi na putu ponovnog uvođenja vizog sistema za naše građane. Stručnjaci ističu da se politika Berlina prema evropskim zemljama koje nisu članice EU neće menjati i da nema razloga za brigu, a da se ove mere odnose na tražioce azila radi boljeg sprovođenja migracione politike.

“Same kontrole se neće mnogo promeniti. Međutim, ovo bi se naglo promenilo ako bi Nemačka proglasila vanredno stanje kako bi po ovom osnovu uglavnom odbijala tražioce azila na granicama. To ne bi pogodilo samo zemlje EU, već i druge evropske države. Uostalom, Nemačka već godinama prima daleko najviše migranata”, zaključuje Kaminski.

BONUS VIDEO:

(Kurir/MONDO/Aleksandar Blagić)