Albanci prave novu državu na 600km od Beograda: Imaće svoje pasoše i tajnu službu

Vest da bi nedaleko od Srbije mogla nastati nova muslimanska država, odjeknula je u javnosti, a da radi na realizaciji plana stvaranja enklave za islamsko versko bratstvo Bektaši potvrdio je i albanski premijer Edi Rama na Generalnoj skupštini UN.

Ramin predlog izazvao je oštre reakcije u Albaniji, s obzirom da Ustav trenutno ne dozvoljava ustupanje teritorije drugoj državi. Međutim, Rama uverava da stručnjaci rade na obezbeđivanju ustavnosti predloga i odobrenju parlamenta.

Nakon toga na redu je priznavanje od strane drugih država. Kako je otkriveno, za sada saveznici iz NATO, poput SAD, nisu konsultovani, pa se još kalkuliše odakle bi mogla doći podrška, odakle izostati.

Kako će izgledati nova država?

Prema do sada poznatim informacijama, enklava bi trebalo da ima dvoranu za sastanke i molitve sa kupolom, kliniku, arhiv i administrativne kancelarije. Teritorija predložene nove Islamske države je kompleks u stambenoj četvrti sa niskim zakupom u istočnoj Tirani. 

Kao duhovni entitet, državljanstvo u novoj suverenoj državi bilo bi ograničeno na pripadnike sveštenstva i one koji su uključeni u njenu administraciju. Državu bi predvodilo duhovno rukovodstvo reda Bektaši, na čelu sa muslimanskim sveštenikom Edmondom Brahimajem, bivšim oficirom albanske vojske, kog milioni širom sveta poštuju po zvaničnoj tituli Njegova svetost hadži Dede Baba.

On je glavni vođa Bektašija, šiitskog sufijskog reda osnovanog u 13. veku u Turskoj, ali sada sa sedištem u Albaniji.

"Biće to suverena enklava, u stilu Vatikana, koja se prostire na teritoriji veličine pet gradskih blokova i dozvoljavaće alkohol, žene će moći da nose šta žele i neće biti nametanja pravila o načinu života. Ne nameravam da budem diktator, ali moj autoritet će moći da ograniči samo Bog", izjavio je on, prenosi Njujork Tajms.

U ranijim izjavama poručio je da će ovoj državi "biti potrebna mala obaveštajna služba", ali da neće imati svoju vojsku i granice.

Osim ovih, izdao je i garancije da neće u budućnosti pokušavati da proširi svoju teritoriju eventualnim osvajanjem susednih delova suverenih država koje je okružuju.

Ko su Bektaši?

Istorija Bektašija seže duboko u vreme Otomanskog carstva, predstavljajući derviški red čija su verovanja spoj različitih elemenata, od narodnih tradicija i šamanizma do verskih shvatanja balkanskih naroda.

Ovaj red, koji je proizašao iz sufijskih pokreta Bliskog istoka i proširio se na Anadoliju, nosi ime po svom osnivaču Hadži-Bektašu. Tokom Osmanskog carstva, Bektašijski red je igrao ključnu ulogu u oblikovanju turskog društvenog i kulturnog života, a od kraja 14. veka posebno je bio uticajan među janjičarima.

Do 17. i 18. veka, Bektašijski red se uzdigao među najuticajnije derviške redove, sa primarnim ciljem islamizacije novoosvojenih teritorija. U tom periodu uživao je podršku osmanskih vlasti, sve do 1826. godine kada je sultan Mahmud II ukinuo janjičarski korpus i zabranio bektašizam.

Uprkos ovome, Bektaši su opstali na teritorijama koje nisu bile pod direktnom kontrolom osmanske vlasti. Tokom 19. veka, ovaj red se transformisao u nezavisnu versku zajednicu i postao ključni stub albanskog nacionalnog pokreta, posebno na prostorima južne i centralne Albanije.

Bektašijski odredi su delovali na prostoru današnje Albanije, Severne Makedonije, Srbije, Crne Gore, Hercegovine, Bosne i Grčke.

(Mondo.rs)