Kada govorimo o predsednicima Sjedinjenih Američkih Država, mnogi su ostali upamćeni po svojim dostignućima, reformama ili kontroverzama. Međutim, Vilijam Henri Harison se upisao u istoriju iz drugačijeg razloga - kao predsednik sa najkraćim mandatom. Njegova priča je jedna od najtragičnijih u američkoj političkoj istoriji.
Harison je postao deveti predsednik SAD 4. marta 1841. godine, ali je njegov mandat trajao samo 31 dan. Preminuo je 4. aprila 1841. godine, i tako postao prvi američki predsednik koji je umro na funkciji. Njegova smrt nije samo šokirala naciju, već je postavila presedan za buduće izazove s kojima će se suočavati Bela kuća i Ustav.
Dug govor, kratak mandat
Jedna od najpoznatijih anegdota vezanih za Harisona tiče se njegovog inauguracionog govora. Kao stariji čovek (imao je 68 godina kada je izabran), Harison je želeo da se dokaže kao energičan i sposoban vođa. Na hladnom martovskom danu, odbio je da nosi kaput i šešir, i održao je najduži inauguracioni govor u istoriji - govor je trajao skoro dva sata. Ova odluka će ga, nažalost, skupo koštati.
Smatra se da je Harison tokom tog dugog govora na hladnoći zadobio prehladu, koja se brzo razvila u upalu pluća. Uprkos naporima lekara, njegovo stanje se pogoršavalo i preminuo je samo mesec dana nakon preuzimanja dužnosti.
Prvi predsednik koji je umro na funkciji
Harisonova smrt je bila veliki šok za naciju. U to vreme, ustav nije jasno definisao šta bi se desilo u slučaju da predsednik umre na funkciji. Iako je potpredsednik Džon Tajler automatski preuzeo dužnost, postojala je debata o tome da li treba da ima sva predsednička ovlašćenja ili da bude samo privremeni čuvar funkcije. Na kraju, Tajler je postao punopravni predsednik, čime je postavljen presedan koji će se slediti u budućnosti.
Harisonov život pre predsedništva
Pre nego što je postao predsednik, Harison je imao dugu vojnu i političku karijeru. Bio je ratni heroj iz bitke kod Tipekanoe, po kojoj je dobio isti nadimak, a kasnije je služio kao guverner teritorije Indijane. Bio je član Vigovske partije, i njegova pobeda na izborima 1840. godine bila je prva za ovu stranku.
Harisonova kratka vladavina nije ostavila mnogo prostora za političke promene ili reforme, ali njegova smrt je trajno promenila način na koji SAD razmišlja o nasledstvu vlasti i kontinuitetu predsedničkog mandata.
Vigovska partija je bila konzervativna, politička partija koja je postojala u Sjedinjenim Državama sredinom 19. veka. Bila je jedna od dve glavne stranke u Sjedinjenim Državama između kasnih 1830-ih i ranih 1850-ih kao deo Drugog partijskog sistema.
Vigovski predsednici SAD
- Vilijam Henri Harison 9. predsednik 1841-1841
- Džon Tajler 10. predsednik 1841-1845
- Zakari Tejlor 12. predsednik 1849-1850
- Milard Filmor 13. predsednik 1850-1853
BONUS VIDEO:
Nestvarni Nedović, sjajni Kalinić i velika pobeda Zvezde: Drama, preokret i prvenac u Evroligi!
Stigla kazna za ženu koja je terencem "BMW X5" blokirala ulicu: Saobraćaj stajao ceo sat, evo šta je čeka
Mondo ukrštenica za 5. oktobar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Partizan je izgubio zbog dva razloga, Zvezda mora da pobedi: Đurović progovorio o Evroligi i upozorio navijače
"Zamerio sam se Zvezdi, pa su me sklonili": Rade Bogdanović otkrio šta mu nisu oprostili!