Teheran pozadinskim diplomatskim kanalima pokušava da zastraši naftom bogate zemlje Arapskog poluostrva da se, ako na bilo koji način pomognu Izraelu tokom najavljene odmazde Islamskoj Republici zbog nedavnog raketiranja Tel Aviva, one sledeće pripreme za kišu iranskih balističkih projektila, ekskluzivno saznaje "The Wall Street Jorunal".
Konteksta radi, vredi istaći da je prošli, aprilski, sukob Irana i Izraela uspešno amortizovan zahvaljujući obaveštajnim podacima koje su dotične arapske zemlje pravovremeno podelile sa SAD (a samim tim i Tel Avivom) u pokušaju da se spreči veća šteta.
Iran ovoga puta otvoreno preti Jordanu, Emiratima, Saudijskoj Arabiji i Kataru "strašnim posledicama", zbog čega iste zemlje diskretno signaliziraju američkom Stejt departmentu da neće biti voljne da dozvole izraelskim vojnim avionima da koriste svoje vazdušni prostor za put do Irana. Izrael će se sigurno snaći i bez njihove "pomoći". Najverovatnija ruta biće kroz susednu Siriju u kojoj vlada haos jedino uporediv sa opštom anarhijom, pa bi vojni avioni (neprijateljske) zemlje mogli komotno da prođu ispod radara Asadovog režima.
Pretnje Teherana možda jesu na dugom štapu, pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da su ove godine, u nekoliko kobnih prilika, raskrinkale brojne slabosti i Ahilove pete šiitske teokratije, na čiji režim gotovo niko od većinskih sunita na Bliskom istoku ne gleda blagonaklono.
Međutim, postoji opravdana bojazan da bi meta mogućih napada Irana mogla biti brojna naftna postrojenja na Poluostrvu, koja su dosad uživala protektorat Sjedinjenih Američkih Država. Treba napomenuti da Vašington održava svoje trupe i vojnu infrastrukturu u većini navedenih zemalja. Pre nešto više od godinu dana, region je imao neuporedivo drugačije konture.
Iste, gore pomenute zemlje, bile su u različitim fazama normalizacije odnosa sa Izraelom, bez insistiranja na palestinskom pitanju, zbog čega je u velikoj meri i došlo do masakra Hamasa 7. oktobra. Strahote kojima smo prošle godine bili svedoci u Gazi, naterale su arapske zemlje da ozbiljnije pristupe Palestincima i da uslovljavaju Izrael, s kojim su (naravno, zbog sopstvenih interesa) želeli da ostanu u ekonomski korektnim odnosima, da nastavi saradnju uz određene "nepovratne" garancije u vezi s Gazom i Zapadnom obalom.
Upravo zbog toga je Katar bio tako strastveno uključen u mirovne pregovore između Hamasa i Izraela, koji su doživeli "moždana smrt" kada su agenti Mosada u Teheranu likvidirali Ismaila Haniju. Dok se u vazduhu iznad Arapskog poluostrva sve jače oseća najava velikog obračuna regionalnih sila, Irana i Izraela, čije samo postojanje uzrokuje da većina sunitskih zemalja u susedstvu frkće nosom, postaje sve jasnije da će njihova konfrontacija imati odraza na sveukupni poredak regiona bogatog naftom, kojem su mir i trgovina daleko najpogodniji.
Za koga uopšte "navijati" ako bi najpovoljniji scenario za većinu arapskih zemalja bio da Izrael i Iran budu poraženi i oslabljeni? S druge strane, postoji još jedan izuzetno važan, ali "tihi" regionalni igrač koji je do sada Poluostrvu pružao svojevrsnu vojno-bezbednosnu kičmu sa krajnjim ciljem, podseća "WSJ", formiranje bliskoistočnog pandana NATO. Ova alijansa bi se suprotstavila širenju iranskog uticaja u istoj meri u kojoj se njen "original" suprotstavio ekspanziji Rusije tokom Hladnog rata.
Međutim, SAD se povlače iz regiona, i to vrlo nespretno, ostavljajući za sobom ne samo vakuum, već i crv sumnje za arapske zemlje, da ih dosadašnji strateški partner namerno ostavlja na milost i nemilost sve moćnijeg režima u Teheranu, koji je nadomak toga da postane nuklearna sila.
Mnogo se priča, posebno u Americi poslednjih meseci, o štetnosti uloge "globalnog policajca" koju ona igra poslednjih decenija. Zanimljivo, tu tezu trenutno podržava većina Amerikanaca, bez obzira na ideološki spektar, što znači da će Vašington manje-više ići u tom pravcu bez obzira na ishod predsedničkih izbora u novembru.
Neke kritike su opravdane, jer su određene administracije (treba istaći Džonsonovu i Bušovu) donele čitavu plejadu pogrešnih strateških odluka u vezi sa besmislenim intervencijama. Međutim, međunarodnu politiku čine države koje su, baš kao i političari na domaćem terenu, racionalni akteri i kao takve žele da maksimiziraju svoju korist, moć i uticaj. Bez "globalnog policajca" koji nameće određena pravila,stvara se vakuum koji odmah prepoznaje neki drugi akter, gladan moći i sfera uticaja. Možda nije fer, ali tako svet funkcioniše.
Trenutno se kolektivno nalazimo na raskrsnici zakrčenoj vozilima koja ne mogu, niti znaju, kako da izađu iz petlje bez većeg sudara. U ovoj situaciji nam hronično nedostaje, da, upravo "globalni policajac" koji bi uveo red i pravila. Možemo samo da biramo da li će to biti neko ko nam nudi taj poredak u paketu demokratije i slobode ili u paketu koji nudi autoritarnost.
BONUS VIDEO:
Srbija pregazila Dansku i ide na Eurobasket: Blistali Aleksa i Balša, a moglo je i ubedljivije!
Uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici: Preti im do 12 godina zatvora
Crvena zvezda - Partizan uživo: Iznenađenja u startnoj petorci, počeo je spektakl u Areni!
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!
Mondo ukrštenica za 21. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!