Profil - Kamala Haris: Da li je karijera Trampove rivalke bez ijedne mrlje? Svi pamte dan kad je rekla "ne" Obami

Kako se američki izbori približavaju, sa velikom pažnjom pratimo najnovija dešavanja, političke bitke i ključne trenutke u kampanjama kandidata. Bilo da je reč o najvažnijim izjavama, rezultatima anketa, ili strateškim potezima koji mogu promeniti tok izborne trke.

Ko je Kamala Haris?

Kamala Haris, rođena je 20. oktobra 1964. godine u Ouklandu, Kalifornija, je 49. potpredsednica Sjedinjenih Američkih Država  u administraciji predsednika Džoa Bajdena.

Ona je prva žena, prva Afroamerikanka i prva Azijatkinja koja je došla na ovu funkciju. Pre toga je služila kao senator u SAD (2017–2021) i kao državna tužiteljka Kalifornije (2011–2017).

U julu 2024, nakon lošeg nastupa u debati sa republikanskim kandidatom i bivšim predsednikom Donaldom Trampom, Bajden je odustao od kandidature za reizbor i podržao Kamalu kao kandidata Demokratske stranke na predsedničkim izborima 2024. godine.

Početkom avgusta, Kamala je zvanično imenovana za predsedničkog kandidata Demokratske stranke nakon pobede na glasanju delegata stranke.

Rani život i obrazovanje

Kamala Haris rođena je 20. oktobra 1964. godine u Ouklandu, u Kaliforniji, kao najstarija od dve ćerke u porodici. Njeni roditelji, Donald Haris i Šjamala Gopalan, bili su imigranti: njen otac je potekao iz Jamajke, dok je njena majka bila iz Indije. Odrasla je u multikulturnom okruženju, koje je imalo značajan uticaj na njen identitet i političke stavove.

Donald Haris je bio profesor ekonomije na Univerzitetu Stanford, a majka je bila poznata naučnica i istraživač u oblasti raka, specijalizovana za endokrinologiju i ishranu. 

Kamala je odrasla sa sestrom Majom i majkom, koja je imala veliki uticaj. Ona često ističe kako je njenu životnu filozofiju oblikovala majka Šjamala, koja joj je uvek govorila: "Kamala, možda ćeš prva uraditi neke stvari, ali postaraj se da ne budeš poslednja."

Pohađala je Univerzitet Hauard, jedan od najprestižnijih univerziteta u Sjedinjenim Državama koji pohađaju Afroamerikanci, gde je studirala politiku i ekonomiju.  Po završetku studija, Kamala je upisala Pravni fakultet Univerziteta Kalifornija, gde je stekla diplomu iz prava.

Državna tužiteljka

Kamala Haris je svoju karijeru započela u pravnom sektoru, radeći kao zamenik okružnog tužioca u Ouklandu, gde je stekla reputaciju odlučne tužiteljke. Kasnije je postala okružni tužilac, a 2010. godine postala je prva žena i prva Afroamerikanka na poziciji državnog tužioca Kalifornije.

Nakon što je preuzela funkciju sledeće godine, pokazala je i političku nepristrasnost, odbijajući, na primer, pritiske iz administracije predsednika Baraka Obame u vezi sa tužbama protiv bankarskog sektora, kao i njena odluka da ne odbrani Predlog 8 - referendumsku inicijativu kojom je predviđeno dodavanje novog člana u Ustav Kalifornije kojim se određuje da je samo brak između muškarca i žene legalan i priznat u Kaliforniji.

Uspon na nacionalnu scenu

Godine 2012. Kamala je održala nezaboravan govor na Nacionalnoj konvenciji Demokratske stranke. Smatrana je zvezdom u stranci, pa je očekivana bila odluka da se kandiduje za američki Senat. Početkom 2015. Kamala je obelodanila svoju kandidaturu, a tokom kampanje pozivala je na reformu imigracionih pitanja i krivičnog pravosuđa, povećanje minimalne plate i zaštitu prava žena. Lako je pobedila na izborima 2016. godine.

Kada je stupila na funkciju u januaru 2017. godine, Kamala je postala prva Indijanka i druga Afroamerikanka u Senatu. U junu je privukla posebnu pažnju pitanjem upućenim američkom generalnom tužiocu Džefu Sešonsu, koji je svedočio pred obaveštajnim komitetom o navodnoj ruskoj umešanosti u predsedničke izbore 2016. godine.

To je jedan od najpoznatijih trenutaka u političkoj karijeri Kamale Haris, koji je potvrdio njen status kao oštre i precizne političke figure. 

Predsednička kampanja i prva potrpedsednica SAD

Kao kandidatinja za predsednicu SAD 2020. godine, Kamala je bila jedan od vodećih kandidata, a njena kampanja privukla je pažnju nakon što je imala žestoku razmenu mišljenja sa Džoom Bajdenom tokom debata. Ipak, njena kampanja je doživela neuspeh. Do septembra 2019. godine njena kampanja je bila u ozbiljnim problemima, a u decembru je odustala. 

Nakon ubistva Džordža Flojda u maju 2020. godine, Kamala je postala pobornik reformi u oblasti socijalne pravde. Džo Bajden ju je izabrao za svoju potpredsedničku kandidatinju, čime je postala prva žena, prva Afroamerikanka i prva osoba azijskog porekla koja se kandidovala za tu poziciju.

Nakon što su rezultati izbora bili potvrđeni, Kamala Haris je postala 49. potpredsednica SAD, čime je postavila istorijski presedan u američkoj politici. Kao potpredsednica, njeni prioriteti uključuju borbu protiv socijalne nepravde, prava žena na abortus, i rešavanje uzroka migracije sa juga Amerike.

Predsednička kandidatkinja 2024.

Kamala Haris postala je predsednička kandidatkinja za 2024. godinu na Demokratskoj konvenciji u avgustu 2024. godine. Kako je do toga došlo? Evo ključnih trenutaka koji su doveli do njenog kandidovanja:

U leto 2024. godine, Džo Bajden je suočen sa ozbiljnim izazovima u vezi sa svojim ponovnim kandidovanjem za predsednika. Tokom televizijske debate sa Donaldom Trampom, bivšim predsednikom i republikanskim kandidatom, Bajden je imao loš nastup, što je podstaklo rasprave o njegovim šansama za ponovnu izbornu pobedu. Mnogi su počeli da sumnjaju u njegovu sposobnost da se nosi sa izazovima koji dolaze sa predstojećim izborima.

Usled loših nastupa i sve većeg pritiska iz Demokratske stranke, Bajden je odlučio da se povuče iz trke za 2024. godinu. U julu 2024. godine, objavio je da se povlači sa pozicije kandidata za predsednika i daje potpunu podršku Kamali kao svojoj naslednici i kandidatkinji za Demokratsku nominaciju. 

Kamala je sa velikom podrškom od strane partijskih delegata obezbedila većinu glasova. Ova nominacija je obeležila istorijski trenutak za američku politiku, jer je Kamala postala prva žena koja je postala Demokratski kandidat za predsednika.

Privatni život 

Kamala je u braku sa Dagom Emhofom, advokatom za intelektualnu svojinu. Upoznali su se 2013. godine preko zajedničkih prijatelja, a ubrzo su se zaljubili. Par se venčao u 2014. godini u Malibuu, a ceremoniju je vodila njena sestra Maja. 

Ulogu koju je preuzeo kao "drugi džentlmen" postala je istorijska, jer je on prvi muž potpredsednice SAD, kao i prvi Jevrejin u toj ulozi. Dag je prethodno bio u braku sa Kerstin Emhof, sa kojom ima dvoje dece.

Šta je Kamala uradila tokom svog potpredsedničkog mandata

Harisova je preuzela vodeću ulogu u nekoliko ključnih pitanja, dok se Bajden kao predsednik fokusirao na druga polja.

Pravo na abortus

Jedno od najistaknutijih pitanja na kojem je Kamala radila su prava na abortus, naročito nakon što je Vrhovni sud SAD-a ukinuo Rou protiv Vejda presudu koja je garantovala pravo na abortus. Tokom 2022. godine aktivno je promovisala ovo pitanje, obećavajući da će se boriti za očuvanje prava na abortus. Na početku 2024. godine, tokom kampanje, održala je strastven govor u kojem je kritikovala političare koji pokušavaju da uvedu restriktivne zakone o abortusu. Neka istraživanja ukazuju da je njen rad u vezi sa ovim pitanjem imao značajan uticaj na rezultate izbora, jer je mobilisao birače koji se protive ukidanju prava na abortus.

Haris je nastavila da se bori i tokom 2024. godine. Posetila je kliniku "Planned Parenthood" u Minesoti, što je istorijska poseta jer je to prvi put da je jedan predsednik ili potpredsednik SAD-a posetio takvu kliniku. Ova poseta bila je deo njene turneje pod nazivom "Borba za reproduktivna prava" koja je započela u januaru.

Imigracija i južna granica

Bajden je u početku mandata zadužio Kamalu da se bavi imigracionim pitanjem, posebno krizom na granici SAD-a i Meksika. Iako je trebalo nekoliko meseci da poseti granicu, njen prvi put na tom području bio je obeležen kritikama zbog toga što je poseta delovala neplanski i nije imala jasne rezultate.

Posle toga, Kamala je bila pod velikim pritiskom, naročito od strane republikanaca koji su je kritikovali zbog toga što nije dovoljno delovala da reši problem. Na granici je bilo i protestnih akcija, uključujući slanje autobusa sa azilantima iz Teksasa ka njenom domu.

Ipak, Harisova nije odustala. Pokrenula je inicijativu pod nazivom "Central America Forward", koja je dovela do više od 4 milijarde dolara investicija iz privatnog sektora, kako bi se stvorila radna mesta i rešavali problemi migracije. Iako su neki stručnjaci pohvalili ovu inicijativu, postojala su upozorenja da će biti teško dugoročno održati te investicije.

Prava glasa

Kamala je takođe bila vrlo aktivna u borbi za zaštitu prava glasa. Podsticala je Kongres da usvoji zakon Sloboda glasanja, koji je trebalo da proširi zaštitu prava glasa i osigura da lokalne promene izbornih zakona dobiju federalno odobrenje.

Kamala je bila ključna u stvaranju koalicija sa liderima za ljudska prava i u pritisku na Kongres da donese ovaj zakon. Nažalost, zakon je naišao na veliki otpor u Senatu, a senatori Džo Mančin i Kirsten Sinema su odbili da podrže promene koje su bile neophodne da bi zakon prošao.

Činjenice o Kamali Haris:

• Puno ime: Kamala Devil Haris
• Datum rođenja: 20. oktobar 1964. godine
• Mesto rođenja: Oukland, Kalifornija
• Stranka: Demokratska stranka
• Trenutna pozicija: 49. potpredsednica Sjedinjenih Američkih Država (2021-sada)
• Prethodne pozicije: Senator SAD (2017-2021), javna tužiteljka Kalifornije (2011-2017)
• Obrazovanje: osnovne studije iz političkih nauka i ekonomije, Univerzitet Hauard (1986); doktor pravnih nauka, Univerzitet Kalifornija (1989)
• Bračni partner: Dag Emhof (u braku od 2014. godine)
• Prva žena i prva Afroamerikanka koja je bila glavna tužiteljka Kalifornije
• Prva Afroamerikanka i Azijantkinja izabrana za senatora iz Kalifornije
• Prva žena, prva Afroamerikanka i prva Azijatkinja koja je postala potpredsednica SAD

Politički fokus:

Socijalna pravda, prava glasača, prava žena, reforma imigracione politike. Zalaže se za politiku koja rešava socijalnu nejednakost i klimatske promene.

Što se tiče spoljne politike, Kamala se još uvek nije distancirala od politike Bajdena. Kao potpredsednica, ona je zastupala Bajdenovu administraciju u sastancima sa stranim liderima, u govorima i intervjuima. Njene pozicije u spoljnoj politici i nacionalnoj bezbednosti verovatno su zahtevale odobrenje Bele kuće, pa bi bilo greška zaključiti na osnovu njih da će, kao predsednica, nužno nastaviti da se pridržava tih stavova. 

U svom govoru prilikom prihvatanja nominacije na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji, potpredsednica Kamala Haris pomenula je spoljnopolitičke i bezbednosne teme u kratkim, širokim i opštim crtama: podršku Izraelu i palestinskoj samopopredeljenosti, kao i rad na postizanju primirja u tekućem sukobu u Gazi; podršku Ukrajini u njenom ratu protiv Rusije; podršku bezbednosti granica, uz dobrodošlicu imigrantima; zalaganje da Amerika ima "najjaču i najefikasniju borbenu silu na svetu"; podršku NATO-u; i vođenje tehnološke konkurencije sa Kinom. 

BONUS VIDEO: