Izraelski zvaničnici su saopštili da bi Sjedinjene Američke Države bile spremne da puste na slobodu izraelskog špijuna, američkog Jevrejina, Džonatana Polarda, u zamenu za oslobadjanje popularnog vodje palestinskog ustanka Marvana Bargutija, koji služi pet doživotnih kazni u zatvoru u Izraelu, javio je izraelski vojni radio.
Izrael navodno namerava da iskoristi oslobadjanje Bargutija da ojača pokret Fatah, koji je neočekivano poražen od radikalnog islamističkog Hamasa na palestinskim izborima u januaru. Medjutim, portparol izraelskog ministarstva spoljnih poslova je odbio da potvrdi ove izveštaje radija, izjavivši da ne zna za predlog koji je opisao kao iznenadjujući.
Godine 2004. predložen je sličan potez, ali ga je administracije predsednika Džordža Buša odbila. Navodno bi, medjutim, SAD sada bile spremna da to prihvate.
Polard je proglašen krivim za izdavanje američkih vojnih tajni Izraelu, dok je radio u obaveštajnoj službi američke mornarice. Uhapšen je 1985. i osudjen na doživotni zatvor.
Izrael je godinama poricao da je Polard bio izraelski špijun, ali je to konačno priznao 1988.
Mnogi izraelski premijeri su od tada pokušavali da izdejstvuju Polardovo pomilovanje, ali očito bez uspeha.
Barguti je osudjen 2002. za ubistvo četvoro Izraelaca i jednog grčkog kaludjera, kao i za pripadnost terorističkoj organizaciji, miliciji Tanzim, povezanoj s Fatahom.
Barguti je odbio da prizna izraelski sud i sve vreme je tvrdio da je bio politički lider, u stvari samo vodja Fataha na Zapadnoj obali. Smatra se da bi Barguti bio protivteža Hamasu, u trenutku rastuće anarhije na palestinskim teritorijama.
Izrael navodno namerava da iskoristi oslobadjanje Bargutija da ojača pokret Fatah, koji je neočekivano poražen od radikalnog islamističkog Hamasa na palestinskim izborima u januaru. Medjutim, portparol izraelskog ministarstva spoljnih poslova je odbio da potvrdi ove izveštaje radija, izjavivši da ne zna za predlog koji je opisao kao iznenadjujući.
Godine 2004. predložen je sličan potez, ali ga je administracije predsednika Džordža Buša odbila. Navodno bi, medjutim, SAD sada bile spremna da to prihvate.
Polard je proglašen krivim za izdavanje američkih vojnih tajni Izraelu, dok je radio u obaveštajnoj službi američke mornarice. Uhapšen je 1985. i osudjen na doživotni zatvor.
Izrael je godinama poricao da je Polard bio izraelski špijun, ali je to konačno priznao 1988.
Mnogi izraelski premijeri su od tada pokušavali da izdejstvuju Polardovo pomilovanje, ali očito bez uspeha.
Barguti je osudjen 2002. za ubistvo četvoro Izraelaca i jednog grčkog kaludjera, kao i za pripadnost terorističkoj organizaciji, miliciji Tanzim, povezanoj s Fatahom.
Barguti je odbio da prizna izraelski sud i sve vreme je tvrdio da je bio politički lider, u stvari samo vodja Fataha na Zapadnoj obali. Smatra se da bi Barguti bio protivteža Hamasu, u trenutku rastuće anarhije na palestinskim teritorijama.
Hanije: Hamas nije glup, ja nisam klovn
U medjuvremenu je palestinski premijer Ismail Hanije kritikovao predsednika Palestinske uprave (PU) Mahmuda Abasa, vodju Fataha, što pokušava da umanji vlast vlade predvodjene Hamasom i predstavi kako nije sposobna da vlada.
Hanije je najavio da će njegova vlada služiti pun mandat, upozorivši da bi pokušaj njenog rušenja imao katastrofalne posledice. "Hamas nije glup pokret i ja nisam klovn, niti su to ministri u mojoj vladi. Alah zna ko su licemeri i lažovi. Ljudi neće dati svoju vladu. Nećemo se odreći naših principa," rekao je Hanije.
Hanije se ranije uzdržavao da direktno kritikuje Abasa, a sada je odgovorio na niz Abasovih naredbi da kontrola nad bezbednosnima snagama i graničnim prelazima iz pojasa Gaze ostane u rukama Fataha.
Nova vlada nasledila je dug od 750 miliona dolara, suočila se s ukidanjem pomoći Zapada, bojkotom Izraela i ne može da namiri plate za oko 140.000 zaposlenih u PU, od kojih je 60.000 pripadnika bezbednosnih snaga.
Uprkos pritisku Zapada, hamasovci uporno odbijaju da priznaju jevrejsku državu, odbace nasilje i prihvate ranije izraelsko - palestinske sporazume. Abas se, medjutim, zalaže za obnovu mirovnih pregovora s Izraelom.
(Tanjug)
Hanije je najavio da će njegova vlada služiti pun mandat, upozorivši da bi pokušaj njenog rušenja imao katastrofalne posledice. "Hamas nije glup pokret i ja nisam klovn, niti su to ministri u mojoj vladi. Alah zna ko su licemeri i lažovi. Ljudi neće dati svoju vladu. Nećemo se odreći naših principa," rekao je Hanije.
Hanije se ranije uzdržavao da direktno kritikuje Abasa, a sada je odgovorio na niz Abasovih naredbi da kontrola nad bezbednosnima snagama i graničnim prelazima iz pojasa Gaze ostane u rukama Fataha.
Nova vlada nasledila je dug od 750 miliona dolara, suočila se s ukidanjem pomoći Zapada, bojkotom Izraela i ne može da namiri plate za oko 140.000 zaposlenih u PU, od kojih je 60.000 pripadnika bezbednosnih snaga.
Uprkos pritisku Zapada, hamasovci uporno odbijaju da priznaju jevrejsku državu, odbace nasilje i prihvate ranije izraelsko - palestinske sporazume. Abas se, medjutim, zalaže za obnovu mirovnih pregovora s Izraelom.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.