Šta to Bezos zna o izborima? Sedeo na večeri s moćnicima, čuo se sa Trampom, vest detonirala u Vašingtonu

Krajem septembra, na luksuznom ostrvu u Biskajn Beju nedaleko od Majamija, Dejvid Šipli, jedan od urednika Vašington posta, i njegov kolega, izvršni direktor Vil Luis, sedeli su na večeri s vlasnikom Džefom Bezosom i razgovarali o budućnosti njihovog lista.

Iako Vil Luis tvrdi da je Bezos odluku o ukidanju endorsementa doneo ne znajući za nameru Postovog borda da po- drži Harisovu, visoki zvaničnici njegove kompanije Blu oridžin, prema pisanju stranih medija, nedugo nakon toga sastali su se s Donaldom Trampom u Ostinu, u Teksasu.

U međuvremenu, CNN je izvestio da se i izvršni direktor Amazona (kompanija koja se takođe nalazi u Bezosovom vlasništvu), Endi Džesi, takođe nedavno čuo s republikanskim predsedničkim kandidatom. Ono što je u čitavoj ovoj priči možda i najzanimljivije i najindikativnije jeste to da obe kompanije, i Amazon i Blu oridžin, trenutno imaju veoma unosne i lukrativne ugovore s američkom vladom (Blu oridžin, na primer, ima 3.4 milijarde dolara vredan ugovor s NASA).

Deluje kao da su Bezos i Tramp zaboravili nesuglasice i probleme koje su imali, a koji su išli čak dotle da je 2019. Amazon tužio Trampovu administraciju, uz tvrdnju da je zbog nje i njenog otvorenog animoziteta prema Bezosu kompanija izgubila ugovore vredne nekoliko milijardi dolara.

Odmah nakon što je obelodanjeno da Post neće podržati nijednog kandidata, dugogodišnji kolumnista tog lista Robert Kejgan podneo je ostavku, dodajući da se sastanak rukovodilaca Blu oridžina i Trampa ne bi dogodio da je Post podržao Kamalu Haris, kao što je inicijalno i bilo planirano.

"Tramp je sačekao da Bezos uradi ono što je obećao, pa se zatim sastao s ljudima iz Blu oridžina", rekao je Kejgan.

"To nam govori da je posredi nekakav dogovor, odnosno da je Bezos direktno ili indirektno komunicirao s Trampom."

Vil Luis, s druge strane, tvrdi da odluka o nepružanju podrške nijednom od kandidata nije nikakav znak "prećutne podrške", već čin koji ide u prilog "sposobnosti čitalaca da izgrade sopstveno mišljenje i stav o najvažnijem od svih američkih pitanja - odnosno pitanju predsedničkih izbora."

Slično kaže i sam Bezos, koji je u eseju svoju odluku pravdao zabrinutošću da su ljudi "izgubili poverenje u tradicionalne američke medije", i tvrdnjom da "pružanje podrške nekom od kandidata stvara percepciju pristrasnosti".

Vest o Postovoj obustavi endorsementa pojavila se samo nekoliko dana nakon što je vlasnik Los Anđeles tajmsa, Patrik Sun-Šiong, takođe odlučio da raskrsti s tom višedecenijskom praksom. Baš kao što je slučaj i s vašingtonskim listom, i LAT je nameravao da podrži Kamalu Haris u predstojećoj predsedničkoj trci. Nekoliko urednika Los Anđeles tajmsa podnelo je ostavke u znak protesta, a jedna među njima, Mariel Garza, izjavila je da to čini "zato što ne želi da ćuti".

S druge strane, kineski milijarder i vlasnik LAT Patrik Sun-Šiong kaže da bi novinari njegovog lista trebalo da budu potpuno objektivni i nepristrasni, da analiziraju i ne učestvuju u endorsementu, i tako čitaocima omoguće da samostalno donesu odluku o tome koga žele da podrže u predsedničkoj trci.

Profesorka na Fakultetu političkih nauka Aleksandra Krstić za Nedeljnik objašnjava da ovakvi argumenti dvojice vlasnika, koji svoje odluke o ukidanju endorsementa pravdaju pričama o nezavisnosti, novinarstvu i objektivnosti, baš i "ne piju vodu".

"Praksa otvorene podrške jednom od predsedničkih kandidata postoji već dugo u američkoj medijskoj tradiciji", kaže Aleksandra Krstić.

"Do sada se percipiralo da mediji, posebno tako uticajni mediji kao što su Vašington post i Los Anđeles tajms, pružanjem otvorene podrške jednom od kandidata ne pomažu samo kandidatu, već, na neki način, usmeravaju i građane. Tom praksom oni zapravo ciljaju na neopredeljene glasače koji još uvek ne znaju za koga da glasaju. Znate, kada na primer NYT podrži Kamalu Haris ili neki drugi medij kaže da je podržao Trampa, to onda nešto govori biračima. Mnogi mediji su kroz istoriju otvoreno stajali na stranu određenih predsedničkih kandidata, ali ima i mnogo onih koji to nisu radili pod parolom da građani treba sami da donesu odluku o tome za koga će da glasaju, a da mediji treba samo objektivno da izveštavaju. To je bio jedan od glavnih 'razloga' i argumenata zašto su vlasnici i urednici WP i LAT sada promenili ploču i rekli 'građani treba da odluče', ali ja mislim da nije stvar u tome, da ovde nije reč o novinarstvu. Ovde je reč o biznisu, o politici. Meni je jako zanimljivo to što WP podseća na činjenicu da oni ni 1960. nisu podržali Kenedija, da nisu podržali ni Niksona..."

"Ovde se kalkuliše sa trenucima, a ovaj trenutak je zaista preloman, ovaj izbor izmedu Kamale i Trampa je preloman. Svi kritičari WP i LAT kažu da su ovakve odluke o prekidanju s praksom endorsementa nedopustive upravo zbog toga što je ovo preloman trenutak, i da tako uticajni mediji nemaju pravo da budu 'neutralni i objektivni'. Vlasnici WP i LAT su milijarderi, i ovde nije u pitanju uvođenje 'prakse objektivnog novinarstva'. Ne, oni zapravo kao uticajni vlasnici medija i milijarderi, biznismeni izražavaju neku vrstu straha od toga šta će im se dogoditi ukoliko Tramp pobedi. Strahuju od toga da bi Trampova pobeda, ukoliko pruže otvorenu podršku Harisovoj, mogla negativno da se odrazi na poslovanje njihovih kompanija."

Nakon odluke o tome da ovoga puta ipak neće podržati nikog, obale Vašington posta i Los Anđeles tajmsa zapljusnuli su talasi osuda. Od poznatih ličnosti kao što su Stiven King, Bob Vudvord i Karl Bernstin, koji su ovakve poteze nazvali "kukavičkim", do čitalaca koji su masovno počeli da otkazuju pretplate, a neki čak i da pozivaju na "bojkotovanje Amazona".

Profesorka Krstić za Nedeljnik objašnjava da takvi postupci čitalaca ukazuju na njihov bes i razočaranje, zbog toga što su oni "WP i LAT smatrali nekom vrstom putokaza o tome kako treba posmatrati američku politiku".

"To nisu mediji koji samo kažu 'e, mi podržavamo ovog ili onog kandidata', već su to mediji koji izveštavaju, analiziraju, i svojim uticajnim tekstovima zapravo objašnjavaju razne pojave u američkoj politici, pružaju kontekst, pa na kraju i pomažu u odabiru za koga glasati", kaže Aleksandra Krstić.

"Istraživanja u akademskom svetu ukazuju na to da, naravno, endorsement nije presudan u smislu opredeljenja glasača, ali zamislite da ste neopredeljeni građanin Amerike, i da, na primer, NYT, koji vi čitate i kom verujete, otvoreno podrži nekog od kandidata. Meni to pominjanje šezdesetih i Kenedija deluje potpuno nezgrapno, jer ovo nisu više šezdesete godine. Ovo je potpuno drugi period, Amerika je i u društvenom i u političkom smislu veoma polarizovana, i zbog toga je potrebno da mediji nastave s tom praksom pružanja podrške. Zato mislim da će, nakon ovih odluka WP i LAT, poverenje koje Amerikanci imaju prema tradicionalnim medijima postati još poljuljanije i slabije." 

BONUS VIDEO:

(Nedeljnik/MONDO/Nevena Davidović)