Pobedio, pa ga prozvali "američkim diktatorom": Oštra analiza Njujork Tajmsa nakon povratka Trampa u Belu kuću

Poznati američki list "New York Times" je u velikom tekstu analizirao profil Donalda Trampa, novog/starog predsednika Sjedinjenih Američkih Država koji je pobedio Kamalu Haris. U tekstu se navodi da je "Amerika sada na ivici autoritarnog režima kakav nije viđen tokom njene 248-godišnje istorije".

Za razliku od 2016. godine, kada je neočekivano pobedio na izborima ali izgubio većinu glasova, sada će u Vašington otići s tvrdnjom o širokom mandatu. Tokom četiri godine van vlasti, obnovio je Republikansku stranku u svom liku, stvarajući pokret koji je jačao sa svakom osudom. Svoj drugi mandat započeće vezan za malo političkih normi, nakon kampanje u kojoj ih je sve prkosno kršio.

Ostvario je dobre rezultate u ključnim državama, pobedivši u najmanje četiri od sedam, i bio je na putu da osvoji većinu glasova - prvi put za republikanskog kandidata od Džordža Buša 2004. godine. Njegova partija je preuzela Senat, a bila je na putu da zadrži kontrolu nad Predstavničkim domom. Plava područja su se okrenula ka njemu, dok je poboljšao rezultate u mestima kao što je Njujork, čak i u predgrađima, ruralnim krajevima i univerzitetskim gradovima.

"Amerika nam je dala neviđeni i moćan mandat", rekao je Tramp svojim pristalicama na Floridi kada je priređena proslava zbog pobede na izborima pre zvaničnih rezultata.

Njegova pobeda je bila direktno osporavanje visokih zvaničnika, vojne komande i republikanaca iz njegove prve administracije koji su javno upozoravali da će uništiti, a ne spasiti naciju. Međutim, izborno okruženje je bilo pogodno za Trampa - a on je delom sam doprineo tom raspoloženju.

Nakon pandemije koronavirusa, za koju su kritičari tvrdili da ju je njegova administracija loše upravljala, zemlja je postala skeptičnija prema vladi. Poverenje u medije, nauku, medicinu, pravni sistem i druge osnovne institucije američkog života drastično je opalo, dok su sve više birača prihvatali sumnje koje je Tramp godinama sejao.

Javno mnjenje se okrenulo u njegovom pravcu po pitanjima koja su dugo bila središte njegove političke platforme. Čak su i demokrate podržale strože politike po pitanju imigracije i kriminala tokom izbora 2024, naglašavajući koliko je njegova uporna usredsređenost na granice odjeknula.

Posle poraza, Tramp je proveo četiri godine učvršćujući kontrolu nad Republikanskom strankom, do te mere da su i poslanici i birači tvrdili da veruju njegovim lažima o krađi izbora 2020. Prvi put nakon nekoliko decenija, broj Amerikanaca koji se identifikuju kao republikanci premašio je broj demokrata.

Čak je i vrednost demokratije kao koncepta postala upitna. Prema anketi "Njujork Tajmsa" i Siena koledža prošle nedelje, gotovo polovina svih birača je izrazila sumnju u uspeh američkog eksperimenta u samoupravi, dok je 45 odsto reklo da demokratija zemlje ne predstavlja obične ljude dobro.

Demokrate nisu odgovarale na te zabrinutosti. Umesto toga, skraćena kampanja Kamale Haris uglavnom je podržavala status kvo Bajdenove administracije, nudeći poziv za očuvanje demokratije, ali bez konkretnih rešenja za popravku sistema za koji mnogi smatraju da je pokvaren - niko više od samog Trampa.

Istraživanja su pokazivala da je ekonomija i dalje bila najveći problem, praćena imigracijom i rastućim cenama hrane i stanovanja. Tramp je snažno zastupao smanjenje troškova i zatvaranje južne granice, dok je obećavao ukidanje čitavih kategorija poreza, oslanjajući se na ekonomske brige da proširi svoju podršku.

Međutim, ekonomska obećanja su se prožimala s odlučnim odbijanjem da ublaži svoju retoriku. Raspuštao je niz uvreda i teorija zavere, kockajući se da će nacija, potresena smrtonosnom pandemijom i inflacijom, ponovo prihvatiti njegov direktan, opasan pristup rešenju problema.

Umesto da napusti lažne tvrdnje o krađi izbora 2020, još je više insistirao na njima. U Trampovoj verziji istorije, oni koji su napali Kapitol 6. januara 2021. postali su “politički zatvorenici”, a opsada, u kojoj je stradalo najmanje sedam osoba i povređeno njih 150, predstavljena je kao “dan ljubavi”.

Umesto da ublaži grubu retoriku po kojoj je bio poznat, postao je još siroviji. Pridobijao je crne i latino birače lažnim tvrdnjama da imigranti uzimaju njihova radna mesta i da su odgovorni za talas nasilnog kriminala.

Tramp je iznosio uvrede na račun Kamale Haris i drugih istaknutih političarki na načine koji su ranije bili nezamislivi u javnosti. Čak su i njegove izjave namenjene ženama, grupi koju je imao poteškoće da pridobije, imale primesu pretnji: u poslednjim nedeljama trke, obećao je da će zaštititi žene - “sviđalo se to ženama ili ne”.

Oštro je prkosio reakcijama na jedno od svojih najznačajnijih dostignuća - poništavanje odluke Vrhovnog suda kojom je zajamčeno pravo na abortus - i činilo se da nije platio cenu na izborima. Tokom cele kampanje, njegove najvernije pristalice nisu pokazivale nelagodnost zbog njegovog oštrog stila.

Što se tiče politike, podržavali su neke, a ignorisali druge. Kada su ih pitali o njegovim najkontroverznijim planovima, poput masovnih deportacija i radikalnog preispitivanja američke posvećenosti NATO-u, mnogi su slezali ramenima, tvrdeći da sumnjaju da će takve mere ikada zaista biti sprovedene uprkos njegovim ponovljenim obećanjima.

Za ove pristalice, Trampova pobeda predstavlja i novu budućnost i opravdani povratak na vlast. Ipak, ostaje da se vidi da li će se svi Amerikanci, čak i neki koji su glasali za njega, složiti s realnošću njegovih planova.

Ekonomisti su tokom kampanje tvrdili da će njegove politike povećati inflaciju, godišnje povećati troškove porodica za hiljade dolara i izazvati globalne trgovinske ratove. Njegova obećanja da će osnažiti zvaničnike koji se protive vakcinama mogla bi izazvati nacionalne epidemije bolesti koje nisu viđene decenijama.

Planovi za deportaciju miliona nedokumentovanih imigranata mogli bi poreske obveznike koštati stotine milijardi dolara. Nije jasno kako će demokrate odgovoriti na ove politike i iznenadni gubitak političkog uticaja.

Tramp je ostvario dobre rezultate u ključnim državama, osvojivši najmanje četiri od sedam, i čini se da će osvojiti glas naroda - prvi put da je to republikanski kandidat učinio od Džordža Buša 2004. godine. Njegova stranka preuzela je kontrolu nad Senatom i na putu je da zadrži kontrolu nad Predstavničkim domom.

Tramp je poboljšao rezultate u plavim područjima, poput Njujorka, gde je ostvario dvocifreni rast, kao i u predgrađima, ruralnim krajevima, čak i univerzitetskim gradovima. Tramp je ranije ove godine na Menhetnu osuđen po 34 tačke optužnice za krivotvorenje poslovnih zapisa povezanih s prikrivanjem isplata novca zvezdi filmova za odrasle Storm Danijels 2016. godine.

Protiv Trampa je 18. decembra 2019. pokrenut je postupak za opoziv, što ga je učinilo trećim predsednikom u istoriji SAD koji se suočio s takvim postupkom. U telefonskom razgovoru, Tramp je zatražio od predsednika Ukrajine da pokrene pravni postupak protiv Hantera Bajdena, sina Džozefa Bajdena.

Hanter Bajden je bio u upravnom odboru ukrajinske energetske kompanije dok je njegov otac bio potpredsednik u administraciji Baraka Obame. Suđenje za opoziv fokusiralo se na tvrdnju da je Tramp blokirao vojnu pomoć Ukrajini kako bi izvršio pritisak na Kijev da pomogne u njegovom reizboru 2020. kroz istragu o Džozefu i Hanteru Bajdenu.

U međuvremenu, predsednik Bajden je odbacio sve optužbe. Predstavnički dom usvojio je dve tačke opoziva protiv Trampa: zloupotrebu moći i ometanje rada Kongresa.

Međutim, Tramp je oslobođen optužbi u Senatu, kojim su tada dominirali republikanci, i nije smenjen sa funkcije. “Ono što je jasno, na kraju, jeste da su Amerikanci hteli promenu”, zaključuje se na kraju teksta “New York Times-a".

BONUS VIDEO:

(MONDO)