Ključno glasanje za američke izbore je 17. decembra: Dva puta su promenili volju birača, da li može da dođe do obrta

Američki predsednički izbori 2024. završili su se pobedom Donalda Trampa nad Kamalom Haris. Iako je Tramp obezbedio većinu u ključnim državama poput Pensilvanije i Džordžije, konačna potvrda pobede zavisiće od glasanja u Elektorskom koledžu u decembru.

U Elektorskom koledžu ukupno ima 538 elektora, raspoređenih širom 50 saveznih država i Vašingtona D.C. Nekoliko država sa najmanjim brojem stanovnika (Aljaska, Delaver, Severna Dakota, Južna Dakota, Vermont i Vajoming) imaju po tri elektora, jer imaju jednog predstavnika u Predstavničkom domu i dva senatora u Kongresu, dok Kalifornija, najveća država, ima 54 elektorska glasa. Vašington, D.C. takođe ima tri elektora.

Države mogu da dobiju ili izgube broj elektora u zavisnosti od toga kako se menja broj stanovnika, a bilo je nekoliko promena od predsedničkih izbora 2020. godine.

Na primer, Teksas od 2020. godine ima dva elektorska glasa više, a po jedan elektorski glas dobilo je pet država, dok je sedam država izgubilo po jedan elektorski glas.

Elektori će se ove godine sastati 17. decembra kako bi glasali za predsednika. Oni će se sastati u glavnim gradovima svojih država kako bi dali svoje zvanične glasove za kandidata koji je pobedio na izborima u njihovoj državi. Decembra 25. sledi prijem elektorskih glasova. Predsednik Senata i nacionalni arhivista moraju primiti elektorske sertifikate svake države najkasnije do četvrte srede u decembru.

Januara 6. počinje brojanje elektorskih glasova. Članovi Kongresa se sastaju kako bi prebrojali elektorske glasove. Nakon pokušaja da se ponište rezultati izbora 2020. godine, Zakon o reformi brojača elektorskih glasova uveo je niz reformi u ovu zajedničku sednicu, poput pojašnjenja da je uloga potpredsednika SAD (koji je ujedno predsednik Senata) u nadgledanju brojanja glasova je ceremonijalna, kao i podizanja praga za prigovore na elektorske liste država na petinu članova svakog doma Kongresa.

U većini američkih država, tačnije, u njih 38 i u Distriktu Kolumbija, postoje zakoni koji zahtevaju od elektora da glasaju prema volji birača.

U mnogim od ovih država, ako elektor odluči da promeni svoj glas (poznat kao neverni elektor), suočava se s kaznama ili zamenom. Prema presudi Vrhovnog suda iz 2020, države su ovlašćene da obavezuju elektore na poštovanje rezultata izbora i mogu ih sankcionisati.

Istorijski primeri: Kada su glasovi birača i Elektorski koledž bili u sukobu

Postoji nekoliko istorijskih primera kada su kandidati koji su osvojili većinu popularnih glasova izgubili izbore zbog Elektorskog koledža. Dva najpoznatija slučaja su izbori iz 2000. i 2016. godine:

• Izbori 2000. godine - Džordž V. Buš je osvojio 271 elektorski glas, dok je njegov protivkandidat Al Gore imao 266. Uprkos tome što je Gore osvojio oko pola miliona glasova više na nacionalnom nivou, presudna pobeda Buša na Floridi obezbedila mu je potrebnu većinu u Elektorskom koledžu.
• Izbori 2016. godine - Donald Tramp je pobedio Hilari Klinton osvojivši 304 elektorska glasa naspram njenih 227, iako je Klinton imala oko 3 miliona više glasova na nacionalnom nivou. Ovaj nesklad je izazvao brojne rasprave o pravednosti Elektorskog koledža, ali pravila su ostala nepromenjena.

Male šanse za promenu ishoda

Iako postoji mogućnost da neki elektori pokušaju da glasaju protivno volji birača, ovo je retkost i kao što smo napred pomenuli, zakonski je regulisano u većini država. S obzirom na jasnu prednost koju Tramp ima u elektorskim glasovima i na zakonske obaveze elektora, malo je verovatno da će Elektorski koledž promeniti rezultat predsedničkih izbora.

BONUS VIDEO: