U slučaju rata, funkcionalna skloništa u Nemačkoj mogu da prime do 480.000 ljudi, što je manje od jednog procenta stanovništva, prenosi DW.
"Trenutno smo u zaista lošoj poziciji. Nedostaje i odgovarajuće infrastrukture, kao i svest među stanovništvom o tome šta zapravo može da se dogodi u vanrednoj situaciji", rekao je Kaj Hajne, stručnjak za civilnu zaštitu, za DW.
Razlog za trenutnu debatu je najnovija pretnja iz Rusije. Nakon ispaljivanje nove rakete srednjeg dometa na ukrajinski grad Dnjepar, predsednik Vladimir Putin je zapretio pomagačima Ukrajine mogućim raketnim napadima. Od početka rata u Ukrajini, nemačke vlasti rade na novom nacionalnom planu gradnje i osposobljavanja skloništa.
"Mogu ukratko da predstavim ono čime se bavimo. To je sistematičnije evidentiranje zgrada i privatnih objekata koji se mogu koristiti kao javna skloništa. To mogu biti podzemne garaže, stanice metora i podrumi", rekao je Mehmet Ata iz nemačkog ministarstva unutrašnjih poslova.
Svi ovi podaci biće preneti u aplikaciju koja omogućava građanima da pronađu najbliža mesta za sklonište, digitalni pristup koji ne podržavaju svi.
"Potrebni su mi načini da nastavim da komuniciram sa ljudima na analogan način, jer znamo koliko brzo internet može da otkaže ako nestane struje", rekao je Kaj Hajne.
Od kraja hladnog rata naovamo, u Nemačkoj je zavladalo opšte osećanje bezbednosti. Do 2007. godine je još postojalo 2.000 javnih skloništa. Tadašnja nemačka vlada je čak odlučila da ih demontira i proda. Skloništa su pretvarana u muzeje i moderne hotele. Sve veći broj privatnih lica sada razmišlja o izgradnji sopstvenih bunkera, a vlada pozdravlja takve dobrovoljne akcije.
"Lepo je što imam sklonište u mojoj bašti kada se dogodi vazdušni napad u nedelju, ali šta da radim kada sam na poslu u 10 sati ujutro u ponedeljak, nakon putovanja od sat i po", rekao je Kaj Hajne za DW.
Bez jasnog vremenskog okvira, koncept nacionalnih skloništa ostaje projekat koji čeka da bude obrađen u nekom trenutku, verovatno pod novom saveznom vladom.
BONUS VIDEO:
