Šta je NASA otkrila na Grenlandu? SAD izvodile nuklearno testiranje, brojač za radijaciju zapištao, usledila katastrofa

NASA naučnici otkrili su "grad" zakopan ispod 30 metara leda, 58 godina nakon što je napušten kao američka baza tokom Hladnog rata.

"Tražili smo dno ledene ploče, a onda se pojavila struktura Camp Century-a," rekao je Gardner, opisujući kako su njihovi radari otkrili strukture koje odgovaraju tunelima izgrađenim u bazi.

"U početku nismo znali šta je to," dodao je.

Iako je prisustvo baze poznato već godinama i ranije detektovano, NASA tvrdi da novo mapiranje prikazuje strukture "na način na koji nikada ranije nisu bile viđene".

Zvanično, Camp Century je stvoren za testiranje tehnika gradnje ispod leda, ali prava svrha bila je strogo poverljiva - stvaranje skrivenog lansirnog mesta u slučaju sukoba sa Sovjetima.

Napušten je 1966. godine, ali ono što je ostalo, procenjenih 200.000 litara dizel goriva i otpadnih voda, izazvalo je spor oko sanacije. Grenland je ranije pozvao vlasti Danske, u čijem je vlasništvu ta teritorija, da preuzme odgovornost, tvrdeći da su Danci pristali na dogovor.

Američka vojska testirala prenosive nuklearne reaktore - eksperiment nije prošao najbolje

U tunelu 12 metara ispod površine Grenlandske ledene ploče, Gajger-Milerov brojač je počeo da pišti. Bila je 1964. godina, vrhunac Hladnog rata. Američki vojnici u tunelu, na oko 1.300 kilometara od Severnog pola, rasklapali su prvi prenosivi nuklearni reaktor vojske SAD.

Komandant Džozef Frenklin zgrabio je detektor radijacije, naredio vojnicima da se povuku i brzo pregledao situaciju pre nego što je i sam napustio reaktor.

Proveo je oko dva minuta izložen radijaciji od 2.000 rendgena na sat. Kada se vratio iz Grenlanda, vojska ga je poslala u mornaričku bolnicu u Betesdi, gde je detektor za merenje radijacije u celom telu odmah registrovao visoke nivoe. Frenklin je bio radioaktivan.

Reaktor je nazvan prenosivim, iako je težio 330 tona, jer su njegovi delovi mogli stati u transportni avion C-130. Napajao je Camp Century, jednu od najneobičnijih vojnih baza. Ova baza, sastavljena od mreže tunela unutar Grenlandske ledene ploče, korišćena je za vojne i naučne projekte. Nuklearni reaktor PM-2A zamenjivao je više od milion litara dizela sa samo 20 kilograma uranijuma, pružajući energiju i grejanje za otprilike 200 ljudi u surovim hladnim uslovima.

PM-2A je bio treći u nizu od osam vojnih reaktora, od kojih su mnogi bili eksperimentalni.

Grenlandska katastrofa

PM-2A je od samog početka bio problematičan. Čak i sa dodatnim zaštitama, emitovao je opasne nivoe radijacije. Kada je reaktor demontiran, radioaktivni otpad ostao je zakopan na Grenlandu.

Naučnici su 2016. upozorili da bi topljenje leda usled klimatskih promena moglo osloboditi opasni otpad, uključujući olovo, ulje i radioaktivne materijale. Ovo je izazvalo tenzije između SAD, Danske i Grenlanda, postavljajući pitanje - ko je odgovoran za sanaciju štete?

Krajem svog prvog mandata, novoizabrani predsednik Donald Tramp izrazio je interesovanje za kupovinu Grenlanda od Danske, nazivajući to "velikom investicijom s nekretninama".

BONUS VIDEO:

(Sky News/Arctic Focus/MONDO)