Ako tražite brzo objašnjenje zašto se vlada kancelara Olafa Šolca u Nemačkoj raspustila u ponedeljak, razmislite o ovome. Tokom proteklih pet godina, kroz recesiju pandemije i njene inflatorne posledice, američka ekonomija je realno porasla za 12 odsto. Nemačka privreda uopšte nije porasla.
Nemački ekonomski motor, treći po veličini na svetu, je zastao, a njena politička klasa ne može da se složi oko toga zašto – ili šta da radi u vezi s tim. Kao i mnoge druge zapadne zemlje u eri nakon pandemije, Nemačka je pogođena ekonomskom slabošću, vrstom koja izaziva populističke pobune na glasačkim kutijama i osnažuje političke stranke na krajnjoj levici i krajnjoj desnici. Ali nisu sve slabosti iste.
Američka verzija koja je pomogla Donaldu J. Trampu da osvoji još jedan mandat u novembru uglavnom se odnosila na dugotrajni bol zbog pandemijskih skokova cena. Glasači nisu nagradili potpredsednicu Kamalu Haris za svetski ekonomski rast koji je pratio predsednik Bajden.Bili su previše ljuti zbog troškova namirnica i kirije.
Nemački birači i političari bili bi oduševljeni da je njihova ekonomija rasla čak i za mali deo američke stope. Njihova ekonomija se smanjila u pandemiji, oporavila, a zatim stagnirala u poslednje dve godine. Ove godine je za dlaku izbegnuta recesija.
Sumorni brojevi rasta pomogli su da se javnost uzburka zbog Šolca i njegovih liberalno nastrojenih socijaldemokrata. Oni su pomogli da se pokrene žestok raspad koalicije tri stranke koju je vodio od 2021. godine, otvarajući put neuspešnom glasanju o poverenju u ponedeljak i vanrednim parlamentarnim izborima u februaru.
Nemačka ekonomija nije u slobodnom padu. Ali njen produženi period slabosti već je u fokusu kandidata koji se bore da vode sledeću vladu u opasnom trenutku za Nemačku i Evropu. "Govorimo o ekonomiji u padu, a ne u katastrofi", rekla je u intervjuu Ejmi Gutman, bivša predsednica Univerziteta u Pensilvaniji koja je bila ambasador gospodina Bajdena u Nemačkoj od 2022. do ove godine.
"Nemačka je najjača ekonomija u Evropi i dalje jeste, to se nije promenilo i verujem da će tako biti u budućnosti", rekla je ona, "ali samo ako Nemačka napravi promene".
Najveći ekonomski problemi zemlje uključuju veliki pad teške industrije koja je pokretala njen rast decenijama i opadanje globalnog tržišta za njenu izvezenu robu.Proizvođači automobila i drugi teški proizvođači najavili su otpuštanja. Poslovni lideri se gorko žale na visoke cene energije koje guše njihovu sposobnost da se takmiče, posebno sa jeftinim proizvodima iz Kine.
Pokušaji vlade da prebaci zemlju na izvore električne energije sa nižim emisijama i da brzo zameni uvezeni prirodni gas iz Rusije nakon invazije Ukrajine, nisu ni blizu potpuni. Debata o ekonomiji će se odigrati na vanrednim izborima u februaru, na kojima će se Šolcova stranka levog centra boriti protiv šest drugih koji svi imaju realne šanse da osvoje poslanička mesta. Čovek koji trenutno vodi trku za kancelara je Fridrih Merc, koji je na čelu konzervativne stranke Hrišćansko-demokratske unije.
Ne postoji direktan analog Trampu u glavnim nemačkim partijama nijedan kandidat koji obećava da će ubrzati rast kombinacijom protekcionističke ekonomske politike i čiste snage volje. Dakle, ekonomska debata koja je dominirala početkom nemačke predizborne sezone u ponedeljak zvučala je manje kao ona tokom poslednjih američkih predsedničkih izbora, a više kao na detaljne političke sporove između Baraka Obame i Mita Romnija 2012.
Dok su se poslanici pripremali da glasaju za raspuštanje vlade, Šolc je tvrdio da Nemačka pati od hroničnog nedovoljnog ulaganja vlade u kritičnu infrastrukturu, što je ugrozilo njenu poziciju globalnog industrijskog lidera. To se odnosi na njeno snabdevanje energijom, njen internet, čak i njegove železnice.
On je pozvao na povećanje vladinog zaduživanja kako bi se podržala potrošnja i na postojeću infrastrukturu i pokušaje da se stekne uporište u industrijama u nastajanju kao što su veštačka inteligencija, biotehnologija i kvantno računarstvo.
"Potreban nam je veći rast", rekao je gospodin Šolc u ponedeljak. Da bismo ga dobili, rekao je, "krajnje je vreme da se snažno i odlučno investira u Nemačku."
G. Šolc je pozvao na izmene ustavnog ograničenja za državno zaduživanje kako bi se podržala ciljanija potrošnja. Ipak, nije uspeo da podstakne rast tokom svoje tri godine na funkciji, a ankete pokazuju da je malo verovatno da će dobiti još jednu šansu za sprovođenje ekonomskih reformi.
Prvi kandidat, g. Merc, ismevao je Šolca u ponedeljak, optužujući ga da je ostavio Nemačku u "jednoj od najvećih ekonomskih kriza u posleratnoj istoriji".
AfD je obećao da će smanjiti poreze i subvencije i ukinuti nemačku politiku zelene energije u pokušaju da smanji opterećenje radnika. G. Šolc je u ponedeljak pozvao na smanjenje poreza na namirnice i povećanje minimalne zarade. A gospodin Merz želi da smanji poreze na dohodak za radnike sa niskim i srednjim primanjima.
BONUS VIDEO:
(The New York Times/MONDO/J.D.)
Nož u srce Partizana, De Kolo ugasio Arenu: Lovernj dominirao, crno-beli ponovo izgubili u Areni!
Domaćin svešteniku dao novac za osvećenje vodice pa doživeo šok: "Zanemeo sam, izašao je besan", ovo je razlog
"Ja imam utisak da smo im mi dali ovu utakmicu!": Željko je ljut, igrači Partizana nisu znali pravilo!
Superliga bogatih je živa - postaje Jedinstvena liga: Zemljotres u fudbalu, ovo je kraj Lige šampiona!
Bivša supruga Janisa Time u bolnici: Zbog nje je košarkaš digao ruku na sebe