Slušaj vest

Ravnoteža između posla i privatnog života je veoma važna u današnjem svetu, a Danska je u tome bolja od bilo koje druge zemlje. Posvećenost Danaca negovanju ravnoteže između posla i privatnog života očigledna je u njihovoj jedinstvenoj radnoj kulturi i naglasku na životu van posla. Nekoliko oblasti odražava ovu posvećenost, uključujući čistoću životne sredine, učešće u građanskom životu, obrazovanje, zapošljavanje, prihod, zdravlje, sigurnost i društvene odnose.

Minimalna zarada u ovoj zemlji iznosi oko 2.300 evra, prosečna plata oko 5.300. Što se tiče godišnjeg odmora, Danci imaju minimalno pet nedelja, a prosečan radni dan je šest sati.

Fleksibilno radno vreme

Zaposleni u Danskoj imaju puno slobode u odlučivanju kako i kada će završiti posao, radno vreme je u većini slučajeva fleksibilno. Neki čak imaju priliku da rade na daljinu. Posebna karakteristika danskog radnog dana je fiksno vreme za pauze za ručak, pri čemu se zaposleni podstiču da prave pauze i komuniciraju sa svojim kolegama.

Danska takođe nudi svim radnicima najmanje pet nedelja plaćenog odmora. Suprotno pretpostavci da rad sa manje sati može dovesti do niže produktivnosti, istraživanje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ukazuje da preterano dugo radno vreme može da smanji produktivnost.

Danski OECD Izveštaj o boljem životu otkriva da samo jedan odsto zaposlenih redovno radi veoma dugo, što je znatno manje od proseka OECD od 10 odsto. Umesto toga, Danci posvećuju otprilike dve trećine svog dana, odnosno oko 16 sati, slobodnom vremenu - jelu, spavanju i prepuštanju raznim aktivnostima.

Mreže društvene podrške su takođe veoma važne u Danskoj, a mnogi su izjavili da imaju prijatelje ili rođake na koje se mogu osloniti u nevolji.

"Novac nije toliko važan"

Danci su takođe veoma uključeni u politiku i imaju visoku izlaznost birača. Takođe su dobro obrazovani. Većina odraslih starijih od 25 godina ima završeno više srednje obrazovanje, što je više od proseka OECD. U svemu tome, Danska ima visoku stopu zadovoljstva životom, što je odraz njihovih principa ravnoteže između posla i privatnog života. Prema rečima profesora Kristijana Bjornskova sa Arhus poslovne škole, Danci takođe imaju jedinstven stav prema novcu.

"Novac ovde nije toliko važan u društvenom životu kao, na primer, u Velikoj Britaniji i Americi. Verovatno trošimo novac drugačije. Ne kupujemo velike kuće ili velike automobile, volimo da trošimo svoj novac na druženje sa drugima", rekao je profesor Kristijan Bjornsko za Svetski ekonomski forum.

Ovo gledište podržava činjenica da su poslovi i prihodi niže rangirani na listi prioriteta Danaca od zdravlja, obrazovanja, životne sredine i ravnoteže između posla i privatnog života. Iako Danci plaćaju visoke poreze, čini se da im to ne smeta jer ti porezi doprinose socijalnoj politici zemlje. Ova "država blagostanja" pruža razne beneficije i usluge, olakšavajući život svojim građanima.

100 odsto plate za bolovanje

Zemlja je implementirala nekoliko strategija za podršku ravnoteži između posla i privatnog života. Jedan od njih je Fleksdžobs, šema pokrenuta 1998. godine koja omogućava radnicima da traže drugačije radno vreme, obrasce ili manje fizički zahtevne zadatke.

Danska nudi 26 nedelja plaćenog porodiljskog odsustva. Ovo dodatno naglašava posvećenost zemlje podršci ljudima umesto profita. Radnicima se takođe mora isplatiti 100 odsto plate za bolovanje, kako bi se bili finansijski obezbeđeni kada nisu dobro.

Međutim, Danska se takođe suočava sa nekoliko izazova. Potrošnja farmaceutskih proizvoda u zemlji, uključujući antidepresive, veća je od proseka OECD. Jaz između bogatih i siromašnih je takođe veliki, a Danskoj je potrebno više kvalifikovanih radnika, posebno u inženjerstvu i nauci, kako bi podržala svoj ekonomski rast.

BONUS VIDEO:

Video Player is loading.
Current Time 0:00
Duration 0:00
Loaded: 0%
Remaining Time 0:00
 
Stream Type LIVE
Stream Type LIVE
Sergei Gapon Festival zmajeva u Danskoj