"Bile smo deca, izlazile jedna po jedna i plakale": Trauma prisilne kontracepcije zauvek obeležila žene s Grenlanda

Hedvig Frederiksen je bila u svojoj novoj školi na Grenlandu, tek nekoliko dana kada ju je danski staratelj pozvao iz svog studentskog doma u lokalnu bolnicu. Imala je 14 godina i nije imala pojma šta se dešava. "Ali tada, 1974. godine, kada bi Danac nešto rekao, to je bilo zakon, morali ste da ih slušate", rekla je Frederiksen koja živi u glavnom gradu Grenlanda.

"Već mnogo godina osećam veliki stid i bila sam veoma povučena. Nisam mogla ni da govorim o tome", rekla je Frederiksen.

Prva žena koja je tužila dansku državu

Prva Grenlađanka koja je javno optužila dansku državu za prisilnu kontrolu rađanja bila je Naja Liberth, koja je 2017. godine na Fejsbuku pisala o svojim iskustvima. Rekla je da su joj, dok je bila tinejdžerka, ugradili spiralu bez njenog pristanka ili pristanka njenih roditelja. "Bol je bio neopisiv", rekla je u kasnijim intervjuima. Uprkos šokantnoj priči Liberth, skandal je dugo čekao da privuče širu pažnju. Tek kada je danski javni servis DR objavio serijal podkasta, pitanje je počelo da dobija politički značaj. Jedna žena je tek 2022. godine saznala da ima ugrađenu spiralu.

Specijalni izvestilac UN-a za prava autohtonih naroda, Fransisko Kali Caj, tokom svoje posete prošle godine istakao je ovaj skandal kao posebno uznemirujući deo kolonijalne prošlosti Danske, osudivši strukturnu i sistemsku rasnu diskriminaciju nad Inuitskim narodom Grenlanda i njene posledice koje i dalje traju. "Uprkos značajnom napretku, Inuiti i dalje nailaze na prepreke u potpunom ostvarivanju svojih ljudskih prava u Danskoj i Grenlandu", rekao je Kali, dodajući da je "posebno zgrožen svedočenjima žena koje su prisilno dobile spirale".

Grenland je prestao da bude danska kolonija 1953. godine, iako nije imao sopstvenu vladu i parlament sve do 1979. godine. Zdravstvena zaštita i životni uslovi su se poboljšali, očekivani životni vek se produžio, a stanovništvo Grenlanda je poraslo. Tada, veruje se, danske vlasti su pokrenule ovu drastičnu intervenciju. Program prisilne kontrole rađanja smanjio je stopu nataliteta za polovinu i to u roku od nekoliko godina.

Sve više žena, vlada ne reaguje

Prošlog oktobra, 67 žena se javilo zahtevajući od danske države odštetu ili suočavanje sa sudskim procesom, ali vlada nije reagovala. Od tada, broj žena, od kojih svaka traži 300.000 danskih kruna (oko 34.430 funti), više se nego udvostručio. Žene još uvek čekaju na puni odgovor iz Kopenhagena, koji je pokrenuo istragu o praksama kontrole rađanja koje su danske vlasti sprovodile između 1960. i 1991. godine (Grenland je 1992. godine dobio kontrolu nad svojom zdravstvenom politikom). Izveštaj istrage se očekuje u maju 2025. godine. U međuvremenu, čini se da vlada ne voli da govori o svedočenjima ovih žena.

Premijerka Danske, Mete Frederiksen, posetila je Grenland 15. marta sa predsednicom Evropske komisije, Ursulom fon der Lajen, kako bi otvorile novu kancelariju u Nuuku. Tokom zvaničnih govora tokom posete nije pomenula istorijsko kršenje ljudskih prava. Ministarka za rodnu ravnopravnost Grenlanda pozvala je dansku ministarku zdravlja, Sofi Lode, da "sedne u avion" i sama čuje priče žena, što ona još uvek nije učinila.

Dansko ministarstvo zdravlja saopštilo je da je primilo sudski poziv u vezi sa pravnim postupkom žena i odbilo je da komentariše slučaj. Lode je ranije izjavila: "To je tragičan slučaj i moramo da dođemo do dna onoga što se dogodilo, zbog čega tim istraživača trenutno sprovodi nezavisnu i nepristrasnu istragu".

Za Liberth, sada istaknutu psihološkinju i aktivistkinju, rezultat te istrage ne može da dođe dovoljno brzo: "Mi 100 odsto znamo da smo bile izložene kršenju ljudskih prava, da nas niko nije pitao za pristanak i da ga nismo dale. Ne možemo više da čekamo jer moramo da delujemo sada, posebno zbog naše najstarije žene koja ima preko 80 godina".

Koliko god priče ovih žena bile različite i koliko god detalji bili uznemirujući, prepoznaju se slični obrasci u onome što im je učinjeno.

Bula Larsen, koja je takođe među ženama koje su tužile vladu, imala je 14 godina kada joj je upravnik studentskog doma rekao, bez objašnjenja, da ode u bolnicu.

"Sećam se da sam bila uplašena jer nisam znala šta će se desiti. U bolnici su nam rekli da ulazimo u sobu jedna po jedna, a kada je došao moj red, videla sam danskog doktora u belom mantilu. Takođe je bila prisutna Grenlanđanka koja mu je pomagala. Rekli su mi da legnem na krevet sa metalnim držačima za noge i sećam se da je bilo veoma hladno jer nisam imala odeću, a stomak me je jako boleo", rekla je Larsen, koja sada ima 65 godina.

Seća se hladnih instrumenata koje je lekar koristio za postavljanje spirale, šoka koji je osetila i ogromnog bola. Rekao joj je da se spirala postavlja kako ne bi ostala trudna. "Bila sam samo dete. Imala sam samo 14 godina. Kada sam se vratila u dom, plakala sam uveče jer nisam mogla da razgovaram sa roditeljima, a nisam dala pristanak, niti su moji roditelji pristali".

Posledice spirala

Kontraceptivne spirale danas su siguran i veoma efikasan oblik kontrole rađanja. Ali Larsen, poput mnogih žena koje su se javile od 60-ih i 70-ih godina, kasnije je imala ozbiljne reproduktivne poteškoće - što je posledica, kako kažu, prisilnog postavljanja spirala, bez pristanka, donoseći sa sobom veći rizik od infekcija.

Za Larsen, to iskustvo bilo je kao napad. Trpela je toliki bol da je "posle osećala kao da ima slomljeno staklo u stomaku". Kasnije, kada se udala i pokušala da zatrudni, otkrila je da ne može. Godinama kasnije, tokom pregleda u bolnici, otkriveno je da su joj jajovodi začepljeni zbog spirale koja je izazvala ozbiljna krvarenja i učinila je sterilnom.

"Moj tadašnji muž i ja, više nismo u braku, pokušavali smo i pokušavali da dobijemo dete kada su moji jajovodi otvoreni hirurškim putem, ali ništa se nije desilo", rekla je Larsen koja je svaki put kada bi jedna od njene tri sestre zatrudnela, tugovala za detetom koje joj je bilo uskraćeno. "Moja mama bi me pozvala i ja bih samo plakala i plakala jer nisam mogla da zatrudnim", rekla je.

Tek pre dve godine, slušajući podkast Spiralkampagnen, Larsen je shvatila da nije bila sama u svom iskustvu. Sreću je pronašla usvojivši svoju ćerku, koja sada ima 27 godina i takođe živi u Danskoj. Ali to iskustvo ostavilo je duboko nepoverenje prema zdravstvenim vlastima, strah od lekara i narušeno samopouzdanje. "Strašno je da su toliko žena i devojaka bile napadnute i zbog toga nisu mogle da zatrudne i osnuju porodicu. To je njihovo pravo - nijedna država ne bi smela to da odluči. Naše je pravo da odlučujemo o sopstvenom telu", rekla je.

Hedvig Frederiksen se slaže. Ne razume kako danska vlada i dalje odbija da prizna njihova iskustva, kada su svi dokazi tu. Svakog dana javljaju se nove žrtve, iako "mnoge od njih misle da o tome ne može da se govori jer imaju osećaj kao da su bile zlostavljane ili silovane", rekla je Frederiksen.

Nakon što joj je spirala postavljena, Frederiksen se seća da je trpela ogroman bol. Sve devojke su se vraćale u dom plačući i osećajući sramotu, rekla je, a potom su počele da imaju izuzetno bolne menstruacije. Spirala je ostala u njenom telu osam ili devet godina jer joj lekar nije rekao kada bi trebalo da se ukloni. Nakon što je uklonjena, zatrudnela je sa Avijajom, ali sledeći put kada je zatrudnela, jajovod joj je pukao i izgubila je mnogo krvi.

Njen advokat rekao je da je ovo česta nuspojava kod žena kojima su spirale prisilno postavljene. Mnogo godina kasnije, Frederiksen je rodila još dvoje dece. Iako je zadovoljna sudskim procesom i podrškom koju su dobile, ispunjena je besom i tugom kada se osvrne na ono što je pretrpela kao dete.

"Da mi se to nije desilo, ne bih bila toliko stidljiva i puna srama sve te godine. Moj život mogao je da bude potpuno drugačiji", rekla je.

Ovde možete da pogledate kako izgledaju žene kojima se ovo dogodilo!

BONUS VIDEO: