Jermenija, kavkaska zemlja koja se sve više udaljava od svog tradicionalnog saveznika i zaštitnika Rusije, potpisala je u utorak sporazum sa SAD o proširenju bezbednosne saradnje. Vašington i Jerevan formirali su Komisiju za strateško partnerstvo između SAD i Jermenije, preko koje će dve zemlje tražiti načine da izgrade čvršće veze u oblastima od odbrane preko ekonomije do razvoja demokratije, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken. Analiti;ari ističu da je ovo značajan korak u bilateralnim odnosima dve zemlje.
Nakon što je pretrpela poraz kada je Azerbejdžan u septembru 2023. munjevitim udarom zauzeo sporni region Nagorno-Karabaha i zbacio samoproglašenu Republiku Nagorno-Karabah (jermensko ime Arcsah), dok Kremlj kao garant bezbednosti u okviru "ruskog NATO-a", odnosno Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), nije pritekla u pomoć, Jermenija je počela da se udaljava od Moskve i sve više traži načine da izgradi saveze sa zapadnim zemljama.
"SAD sarađuju sa Jermenijom u oblasti bezbednosti i odbrane, a posebno da podrže njene napore da potvrdi svoju nezavisnost i suverenitet nad sopstvenom teritorijom", rekao je Blinken na ceremoniji potpisivanja sa jermenskim ministrom spoljnih poslova Araratom Mirzojanom.
"Postajemo sve jači partneri i mislim da je to za dobro obe naše zemlje, kao i za dobro regiona i šire", rekao je Blinken, a prenosi agencija AFP, piše Difens post .
Među konkretnim merama, Blinken je naveo da će SAD poslati tim u Jermeniju da pruži ekspertizu za jačanje bezbednosti granica. Vašington će takođe početi pregovore sa Jerevanom o civilnoj nuklearnoj saradnji, a Jermenija će se i formalno pridružiti dugogodišnjoj koaliciji koju predvode SAD kako bi pobedila ekstremističku islamističku militantnu grupu - ISIS.
Novi zaokret ka Zapadu
Jermenija je formalno saveznik Rusije kroz ODKB predvođen Moskvom, ali je suspendovala učešće zbog, kako je nazvala, neuspeha Rusije, koja je skoro tri godine zaglavljena u ratu. Azerbejdžanska vojska je tada okupirala Nagorno-Karabah, region koji su tri decenije kontrolisali jermenski separatisti, primoravši više od 100.000 etničkih Jermena da pobegnu.
Blinken je ranije bezuspešno pokušao da posreduje u trajnom mirovnom sporazumu između Jermenije i Azerbejdžana. Mirzojan je pozdravio Blinkenove napore i rekao da Jermenija i dalje teži mirovnom sporazumu.
U drugom, najnovijem zaokretu ka Zapadu, jermenski parlament je prošle nedelje odobrio nacrt zakona kojim se započinje proces apliciranja za pridruživanje Evropskoj uniji. Kremlj je brzo reagovao, rekavši u utorak da bi taj potez članstvo Jerevana u Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EAEU) - carinskom bloku koji takođe vodi Moskva - učinio nekompatibilnim.
Rusija je tvrdila da je njeno partnerstvo sa Jermenijom blagodat za kavkasku zemlju bez izlaza na more od oko tri miliona ljudi, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov kritikovao je sporazum o partnerstvu, optužujući SAD za destabilizaciju Južnog Kavkaza.
"SAD nikada nisu igrale stabilizujuću ulogu na Južnom Kavkazu", rekao je Peskov.
Iako Jermenija uživa "suvereno pravo da razvija bilateralne veze", Peskov je rekao da odnosi sa Rusijom nude "značajne koristi za Jermeniju i njen narod".
"Nameravamo da ih dalje razvijamo", zaključio je Putinov portparol.
Moskva: "Samo da podsetim..."
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je u utorak da, iako je Jermenija suvereno pravo da traži članstvo u EU, rukovodstvo zemlje moraće pažljivo da odmeri potencijalne koristi i posledice, povlačeći paralele sa iskustvom Ukrajine.
"Članstvo u EU i EAEU su suštinski nespojive. One funkcionišu po različitim carinskim sistemima i tarifama, koje nisu usklađene", rekao je on, a prenosi Anadolu Agensi.
Osvrnuo se i na iskustvo Ukrajine, napominjući da su tamošnje rasprave o pridruživanju EU 2013. na kraju dovele do državnog udara 2014. i svrgavanja tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča .
"Ruska strategija koju smo već videli u Gruziji, Moldaviji i Ukrajini"
Udaljavanje Jermenije od Rusije dolazi u trenutku kada se vlasti u Gruziji, predvođene strankom Gruzijski san proruskog milijardera Bidzine Ivanišvilija, približavaju Moskvi, što je prvo eskaliralo usvajanjem zakona o "stranim agentima" po uzoru na srodni zakon u Rusiji, a sve u cilju ućutkivanja nevladinih organizacija i drugih neistomišljenika. Moskva preduzima i operacije destabilizacije u Moldaviji, gde je prošle godine, prema optužbama zvaničnog Kišinjeva i Zapada, hibridnim metodama i kampanjom dezinformacija, uz pomoć proruskog marionetskog režima u odmetnutom regionu Pridnjestrovlja, bezuspešno je pokušala da odnese pobedu proruskih političkih snaga u toj zemlji na predsedničkim izborima i referendumu za članstvo u Evropskoj uniji.
Kako je istraživački centar Institut za proučavanje rata (ISV) ocenio u svom najnovijem izveštaju, reakcije Kremlja na produbljivanje veza Jermenije sa Zapadom pokazuju širu rusku strategiju podrivanja suvereniteta suseda i prethodno, kako se navodi, kolonizovane zemlje, prvo putem ultimatuma i prikrivene prinude, koja često eskalira do direktne akcije i vojnog nasilja kada je ruski uticaj osporen, kao što je slučaj u Gruziji, Moldaviji i Ukrajini.
U međuvremenu, koalicija islamističkih pobunjenika zbacila je režim sirijskog diktatora Bašara al Asada , saveznika i štićenika Moskve i Teherana, u munjevitoj ofanzivi krajem prošle godine. Putin je, zaglavljen u skoro trogodišnjem ratu na iscrpljivanje u Ukrajini, prepustio Asada njegovoj sudbini, da bi mu na kraju pružio utočište u Moskvi i potom ga, čini se, "arhivirao".
BONUS VIDEO:
(Jutarnji/MONDO/Nevena Davidović)
