Usred Hladnog rata, u najhladnijem delu zime, grupa od desetoro studenata, predvođena Igorom Djatlovom, krenula je na ekspediciju na Ural - lanac koji razdvaja Evropu i Aziju.
Svi učesnici bili su iskusni skijaši, mladi sportisti sa Uralskog politehničkog instituta u Jekaterinburgu, nekadašnjem Sverdlovsku, ali je samo jedan od njih preživeo. Tela devetoro njih kasnije su pronađena na udaljenoj planini, sa jezivim i neobjašnjivim povredama. Neki su bili poluodeveni, dvoje je imalo izvađene oči, a jednom od njih nedostajao je jezik.
Misterija Djatlovljevog prelaza, kako je kasnije nazvana, izrodila je bezbroj teorija zavere tokom proteklih decenija. Međutim, u februaru 2019. godine, ruske vlasti su iznenada najavile da ponovo otvaraju slučaj, u pokušaju da konačno razreše ovu misteriju.
Nisu se vratili na vreme, krenula je agonija
Putovanje studenata trebalo je da traje tri nedelje. Igor, vođa ekspedicije, rekao je da će poslati poruku sportskom klubu u Sverdlovsku čim se njegova grupa sigurno vrati u bazu, oko 12. februara.
U početku niko nije bio zabrinut što se nisu vratili na vreme, i ranije su kasnili zbog lošeg vremena.
Međutim, do 20. februara, njihove porodice su postajale uznemirene i podigle su uzbunu. Univerzitet je poslao grupu dobrovoljaca-studenata u potragu. Jedan od njih bio je Mihail Šaravin.
Helikopterom su prebačeni u to područje, podelili su se u manje grupe i pratili tragove skija, koji su se završavali na ivici šume pre nego što su nastavili ka prevoju.
"Prešli smo oko 500 metara kada sam levo ugledao šator", priča Šaravin.
"Deo platna virio je iz snega, ali ostatak je bio zatrpan. Upotrebio sam cepin (deo planinarske opreme) koji je ležao u blizini da otkrijem ulaz."
Unutra su on i još jedan spasilac pronašli ćebe, uredno poređane rančeve i gomilu čizama u jednom uglu. Tamo su bili i plan puta, zvanični dokumenti, novac i čutura s alkoholom.
Pored toga, primetio je tanjir sa slaninom.
"Bila je isečena na komade, kao da su se spremali da večeraju, ali nisu stigli", priseća se Šaravin.
Tada je primetio nešto još jezivije - šator je bio zasečen nožem iznutra. Možda su u panici bežali napolje, pomislio je, ali zašto?
Ono što je otkrio ispred šatora bilo je još bizarnije.
U snegu su se videli otisci osam ili devet ljudi koji su nosili samo čarape, jednu čizmu ili su bili bosi. Tragovi su se protezali pet do deset metara i onda nestajali.
Šaravin i njegov prijatelj bili su zapanjeni. Pitali su se šta je moglo naterati studente da napuste zaklon poluodeveni, dok je napolju bilo najmanje -20C.
Odmah su se skijama spustili nizbrdo da obaveste ostale iz spasilačke ekipe o onome što su pronašli. Kasnije, dok su sedeli oko logorske vatre i spremali večeru, Šaravin je izvadio čuturu s votkom koju je našao u šatoru i predložio zdravicu u čast Djatlovljeve grupe.
"Podelili smo je među sobom - bilo nas je 11, uključujući vodiče", priseća se.
"Spremali smo se da popijemo, kad mi je jedan momak rekao: 'Bolje da ne nazdravljamo njihovom zdravlju, nego njihovom večnom miru'".
Kako je sve počelo?
Uveče 23. januara 1959. godine, grupa studenata ukrcala se na noćni voz iz Sverdlovska, istočno od Urala.
Ekspediciju je činilo osam muškaraca i dve žene. Igor Djatlov, vođa grupe, bio je student pete godine radio-inženjerstva i jedan od najiskusnijih sportista među njima.
Među učesnicima je bila i Zinaida Kolmogorova (22) sa istog fakulteta, zatim Jurij Doršenko (21), student energetske ekonomije, Aleksandar Kolevatov (24), koji je studirao nuklearnu fiziku, kao i Jurij Krivoniščenko (23), Rustem Slobodin (23) i Nikola Tibo-Brinjon (23) - svi studenti inženjerstva. Ljudmila Dubinina (20) i Jurij Judin (22) studirali su ekonomiju.
Jedini koji se izdvajao od ostalih bio je Semjon Zolotarjov, 38-godišnji sportski instruktor koji je učestvovao u Drugom svetskom ratu.
Putovanje studenata može se pratiti do određene tačke kroz njihove dnevnike, fotografije i pisma. Grupa je od lokalnog stanovništva unajmila konjsku zapregu da im preveze zalihe poslednjih 24 kilometra do napuštenog rudarskog naselja Sever-2.
Put je bio izuzetno naporan, a za jednog člana ekspedicije previše iscrpljujući. Student ekonomije se toliko loše osećao da je odlučio da se vrati nazad zapregom. Žao mu je bilo što ostavlja prijatelje, ali ta odluka mu je spasla život.
Nakon što je Jurij napustio grupu, studenti su nastavili ka svom cilju - planini Ortorten.
Ime ove planine je na jeziku Mansija, domorodačkih uzgajivača irvasa koji vekovima nastanjuju ovo područje, a u prevodu znači "ne idi tamo".
Ali pedesetih godina prošlog veka, Mansiji nisu bili jedini koji su živeli ovde. Na severu Urala nekada je postojao niz logora poznat kao Ivdel-lag, gde je 30.000 zatvorenika gradilo puteve, seklo i obrađivalo drvo i radilo u improvizovanim fabrikama. Logor je imao reputaciju jednog od najbrutalnijih i najnasilnijih u celom Gulagu. Ipak, malo ko je pokušavao da pobegne zbog udaljene lokacije i surove klime.
Grupa Igora Djatlova nastavila je skijama duž obližnje reke Auspije pre završnog uspona.
Spasioci zatekli horor prizor
Kada je Mihail Šaravin iz spasilačke ekipe konačno naišao na šator, nalazio se 300 metara od vrha planine.
Jedan šatorski stub virio je iznad snega, a na platnu je ležala baterijska lampa koja je, neverovatno, i dalje radila kada ju je upalio.
Sledećeg dana, 27. februara, njegove najgore sumnje su se obistinile kada su on i još nekoliko članova spasilačke ekipe pronašli prva tela.
"Prišli smo drvetu i kada smo bili na oko 20 metara udaljenosti, videli smo braon mrlju - bila je s desne strane stabla. Kada smo se približili, ugledali smo dva tela kako leže tamo. Ruke i stopala su im bila crveno-smeđa", priča Šaravin.
Jedan od dvojice bio je Jura Doroščenko. Pored njega ležao je Jurij Krivoniščenko. Našli su ga s odgriženim delom članka. Obojica su bili gotovo goli, ostavljeni samo u donjem vešu.
Sledeći je pronađen Igor. Bio je obučen, ali bos, ležao je licem nadole u snegu, grčevito stežući brezovu granu. Nedaleko od njega pronađena je i Zinaida Kolmogorova. Po položaju njenog tela delovalo je kao da je očajnički pokušavala da se vrati uzbrdo ka šatoru. Na njenoj desnoj strani tela nalazila se duga, jarko crvena modrica, koja je podsećala na udarac pendrekom.
Rustem Slobodin pronađen je 5. marta s frakturom lobanje. Njegovo telo bilo je bolje obučeno od ostalih do tada pronađenih - nosio je potkošulju dugih rukava, džemper, dva para pantalona, četiri para čarapa i jednu čizmu od filca na desnoj nozi. Njegov sat je stao u 08:45.
Misterija je postajala još dublja kada su preostala četiri tela pronađena u jednoj dolini u maju, skoro tri meseca kasnije, nakon što se sneg otopio. Nikolaj Tibeo-Briņol, sin francuskog komuniste, imao je prelom lobanje. Aleksandr Kolevatov, student nuklearne fizike koji je radio u tajnom institutu u Moskvi, imao je ranu iza uha i neobično okrenut vrat.
Ljudmila Dubinina i Semjon Zolotarjov imali su više slomljenih rebara. Zolotarjov je imao otvorenu ranu na desnoj strani lobanje, koja je otkrivala kost. Postojala je još jedna užasna pojedinost - oboje su imali prazne očne šupljine, a Ljudmili je nedostajao jezik.
Brojne teorije, šta je pokazala istraga?
Zvanično je navedeno da su studenti umrli od hipotermije i smrzavanja, ali neka tela imala su povrede koje s tim nisu imale nikakve veze.
Pošto su tela studenata pronađena sa čudnim povredama, ljudi nisu mogli da prihvate da su umrli od hipotermije i odmah su počeli da postavljaju pitanje šta ili ko je bio odgovoran.
U to vreme, prst je prvo bio uperen prema jedinom narodu koji je živeo u toj regiji - Mansima. Mansi su jedan od 45 autohtonih naroda u Rusiji, koji su preživeli kroz vekove lovom, ribolovom i stočarstvom.
Nekoliko pripadnika Mansi naroda bilo je ispitano, ali istraga je pokazala da priroda smrti ne podržava ovu hipotezu: jedini tragovi stopala koji su bili vidljivi pripadali su planinarima, a nije bilo znakova borbe prsa u prsa.
Iako je krajem februara te godine pokrenut krivični postupak, zaključeno je da je smrt planinara uzrokovala "spontana sila prirode". Sovjeti su slučaj držali u tajnosti sve do 1970-ih, što je dodatno podstaklo globalno interesovanje za ovaj misteriozni incident. Više od pola veka, istražitelji su pokušavali da odgonetnu šta se tačno dogodilo na Djatlovljevom prelazu.
U februaru 2019. godine, Rusija je ponovo otvorila istragu.
Tokom godina, iznete su više od 75 teorija, od vanzemaljske otmice i napada Jeti čudovišta, do izloženosti zračenju usled tajnih nuklearnih testova i sukoba s domorodačkim Mansima. Međutim, istraga iz 2019. razmatrala je samo tri mogućnosti - sve isključivo povezane s vremenskim nepogodama.
"Sve one su na neki način povezane s prirodnim fenomenima. Zločin je isključen. Nema nijednog dokaza, čak ni indirektnog, koji bi podržao tu verziju. Ili je bila lavina ili uragan", rekao je tada Aleksandar Kurenjnoj, zvanični predstavnik ruskog Generalnog tužilaštva.
BONUS VIDEO:
