Prošli mesec bio je ekstreman za Arktik, temperature su skočile za 20 stepeni Celzijusa iznad normale, a morski led dostigao je najniži nivo ikada zabeležen za februar - treći uzastopni mesec rekordno niskih vrednosti, prenosi CNN.
"Nadam se da ova tri meseca nisu uvod u potencijalni novi apsolutni minimum ovog leta, jer početna tačka sezone otapanja nije dobra", rekao je Mika Rantanen iz Finskog meteorološkog instituta.
Naučnici ističu da je Arktik "rani pokazatelj klimatskih promena", a gubitak morskog leda znak da je region u ozbiljnim problemima. Iako bi led u ovo doba godine trebalo da dostiže svoj maksimum, beleže se rekordno niske vrednosti.
Prema izveštaju NOAA, Arktik sada funkcioniše u okviru "novog režima", gde promene možda ne obaraju rekorde svaki put, ali su sve ekstremnije. "To je nešto poput našeg planetarnog klima uređaja", kaže Tvila Mun iz Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu.
Nepovratne promene i globalne posledice
Gubitak leda ne utiče samo na lokalni ekosistem i četiri miliona ljudi koji žive na Arktiku. Morski led inače reflektuje sunčevu svetlost, ali kako se smanjuje, tamni okean apsorbuje više toplote, ubrzavajući zagrevanje planete. Arktik se zagreva četiri puta brže od globalnog proseka, a brza promena u regionu već slabi mlaznu struju, što dovodi do ekstremnih vremenskih obrazaca širom planeta.
"Vijuganje mlazne struje čini vremenske uslove dugotrajnijima, što dovodi do dužih toplotnih talasa, hladnoće, suša i oluja", rekla je Dženifer Frensis iz Centra za istraživanje klime Vudvel.
Hoće li Arktik ostati bez leda?
Prema istraživanju naučnika Dirka Notza sa Univerziteta u Hamburgu, Arktik će tokom leta ostati bez leda do 2050. godine, čak i ako emisije odmah prestanu. "U suštini je prekasno za to", rekao je Notz. Neka istraživanja predviđaju da bi prvi dan bez leda mogao doći i pre kraja ove decenije.
Naučnici upozoravaju da geopolitička previranja dodatno otežavaju praćenje ubrzanih promena na Arktiku. Ruski naučnici, koji su ranije učestvovali u istraživanjima, isključeni su iz međunarodne saradnje zbog rata u Ukrajini, što slabi mogućnost praćenja situacije u regionu.
SAD se takođe suočavaju sa problemima - smanjenje finansiranja naučnih agencija tokom Trampove administracije izazvalo je zabrinutost zbog nedostatka resursa za praćenje klimatskih promena. "Ono što se dešava na Arktiku jedan je od najočiglednijih pokazatelja koliko smo moćni u promeni lica naše planete. Mi smo u stanju da izbrišemo čitave pejzaže", zaključio je Noc.
BONUS VIDEO:
