Tim Donalda Trampa je u dosadašnjim pregovorima usvojio pristup koji bi se blago mogao nazvati fleksibilnim prema ruskim zahtevima, popuštajući u nekoliko navrata pre nego što su ozbiljni koraci ka mirovnom sporazumu uopšte počeli. Ali sada se kalkulacije menjaju.
U Rijadu su SAD uspele da ubede Ukrajinu da prihvati predlog za 30-dnevno primirje, mnogo dužu pauzu u borbama nego što su planirale Britanija i Francuska, koje su zahtevale prekid vazdušnih i morskih napada. Kako je rekao Marko Rubio, državni sekretar SAD, lopta je sada u ruskom dvorištu.
Vladimir Putin do sada nije pokazao nikakve indikacije da je spreman da pristane na primirje, pošto su njegove trupe u ofanzivi u Ukrajini i svakodnevno smanjuju ključnu ukrajinsku teritoriju u zapadnom delu Kurska. Procene su da do petka u Kursku više neće biti ukrajinskih vojnika. Na svojoj godišnjoj konferenciji za novinare u decembru, on je rekao da bi pauza u borbama samo omogućila Ukrajini da se ponovo naoruža i dopuni svoje vojne zalihe.
Ali ruski predsednik se sada suočava sa dilemom: kako je rekao Rubio, ako Rusija ne pristane na dogovor, "znaćemo ko je prepreka miru". Trampova administracija, iako se to sada čini malo verovatnim, tada bi mogla da pokaže deo osvetoljubivog zaokreta po kome je njen lider poznat i da se potpuno okrene Kijevu.
Izvesno je da će Tramp, kada budu imali telefonski poziv ove nedelje, pomenuti rizike Putinovog odlaganja – ili odbijanja – dogovora koji je na stolu, prenosi britanski The Telegraph.
Diplomatska reintegracija
Postoji nekoliko opcija koje Tramp može da iskoristi. Najvrednija bi bila njegova spremnost da Moskvu izvuče iz diplomatske izolacije i eventualno učestvuje u nizu zajedničkih ekonomskih projekata, koji bi bili uslovljeni tim 30-dnevnim primirjem.
Putin već dugo smatra da je prisustvo NATO snaga u blizini ruskih granica uvreda koju nije mogao da prihvati. Postoje sugestije da bi u eventualnom mirovnom sporazumu Tramp mogao da povuče neke od 30.000 američkih vojnika u Evropi, dajući Moskvi više prostora u onome što smatra svojim dvorištem.
Tramp bi takođe mogao da sugeriše da je jedini način na koji bi preduzeo tako kontroverzan korak da Putin odmah pokaže svoju spremnost za mir – potez koji bi takođe omogućio dvojici lidera da uživaju u zbunjivanju sumornih prognoza mnogih zapadnih lidera. S tim u vezi, Tramp bi mogao da pozove na eventualni readmisiju Rusije u G7 i druge diplomatske forume uz uslov brzog prekida vatre.
Za Putina bi 30-dnevna pauza u borbama, period tokom kojeg je malo verovatno da će značajno preoblikovati bojno polje, bila relativno mala prepreka koju bi mogao da toleriše u zamenu za eventualnu normalizaciju odnosa sa SAD i ispunjenje njegovog protivljenja bliskosti NATO-a njegovim granicama. Da bi ga ohrabrio u tom pravcu, moguće je zamisliti, piše The Telegraph, da bi Tramp ruskom lideru mogao da iznese čitavu listu mogućih diplomatskih i ekonomskih projekata, poput zajedničkog razvoja Arktika, i da kaže da će za svaki dan kada Putin odloži izgradnju poverenja kroz primirje, sve više ovih opcija biti skinuto sa stola.
Ublažavanje sankcija
Druga ključna tačka pritiska odnosi se na postojeće mere koje su SAD uvele protiv Rusije – posebno na sankcije. Ranije ovog meseca Tramp je izrazio svoje prvo nezadovoljstvo Moskvom, upozorivši da je spreman da uvede nove sankcije ruskom režimu ako nastavi da "udara" na Ukrajinu dok ona traži mir.
Vašingtonu je ostavljeno relativno malo prostora da pooštri mere protiv ruske industrije – njegov trgovinski suficit je više nego prepolovljen (sa 337 milijardi dolara na 151 milijardu dolara) zahvaljujući postojećim ograničenjima u industriji energetike, rudarstva i luksuzne robe. Ali SAD bi mogle da uvedu sekundarne sankcije zemljama koje su do sada pomogle Rusiji da ih izbegne – na primer, Indiji, koja je kupovala rusku naftu.
Alternativno, američki predsednik bi mogao da predstavi svoju spremnost da ukine sankcije ruskoj energetskoj industriji, što je ključni Putinov zahtev, kao uslov za 30-dnevno primirje. "Prestanite da se borite i možemo odmah da počnemo da razgovaramo o ublažavanju sankcija", mogao bi da kaže Tramp. Postoje i konkretne mogućnosti koje bi američki predsednik mogao da ponudi ruskom predsedniku, poput američke kupovine projekta Severni tok 2 i nadzora nad radom gasovoda kojim bi se ruski gas transportovao nazad u Evropu.
Ograničenja vojne opreme
Poslednja opcija američkog pritiska je oružje i vojna podrška Ukrajini. Putinove trupe su brzo napredovale u Kursku nakon što je Tramp odlučio da zamrzne razmenu obaveštajnih podataka (ali posle razgovora u Rijadu u utorak, "ventili" su ponovo otvoreni).
Ruski predsednik će svakako pokušati da tu podršku uključi kao deo dogovora za ovo početno primirje. To ne bi usrećilo Kijev ili njegove evropske saveznike, ali bi Tramp ponovo mogao da obustavi pomoć, predstavljajući je kao da odgovara njegovoj želji da bude "neutralni" arbitar mira.
Ako prihvate, koristi su očigledne: znatno povećana ponuda tenkova, projektila i borbenih oklopnih vozila. "Ovo je vaša šansa", mogao bi privatno reći američki predsednik; "koristite ga ili nikada nećete dobiti bolji", zaključuje The Telegraph.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji list/MONDO)
