Administracija američkog predsednika Donalda Trampa ukinula je inicijativu, koja je finansirana od strane SAD-a, koja istražuje i dokumentuje navodne ruske ratne zločine u Ukrajini, piše "Washington Post". Ova odluka spada u "paket" šireg zamrzavanja američke inostrane pomoći i izazvala je žestoke kritike među demokratskim poslanicima koji su odmah uputili žalbu.
Ovaj program inače vodi Laboratorija za humanitarna istraživanja Univerziteta Jejl i predstavljao je ključ u istrazi u dokumentovanju potencijalnih i navodno počinjenih ratnih zločina. Sa smanjenjem budžeta, istraživači koji su bili deo tima, izgubili su pristup najvažnijim informacijama, uključujući i satelitske snimke i ostale podatke o kretanju čak 30.000 dece.
Demokratski poslanici su odmah uputili žalbu na ovu odluku Trampove administracije. Oni su poslali pismo državnom sekretaru Marku Rubiu i ministru finansija Skotu Besentu.
Izvor upoznat sa programom tvrdi da je raskid ugovora "vredan" 26 miliona evra. Stejt Department je reagovao nakon ovih informacija i negirao je navode o brisanju podataka tvrdeći da svi podaci i dalje postoje, ali da nisu pod njihovom kontrolom.
Danas je američki predsednik Donald Tramp razgovarao telefonom sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim sa kojim je razgovarao o delimičnom prekidu vatre u Ukrajini. Razgovor je dobro prošao za razliku od sastanka u Beloj kući kada su se žestoko posvađali Tramp i Zelenski, a glavna tema razgovora bila je šta je Tramp dogovorio sa Vladimirom Putinom dan ranije.
Ruski predsednik Vladimir Putin i američki predsednik Donald Tramp su u telefonskom razgovoru u utorak 18. marta dogovorili delimičan prekid vatre koji se odnosi na razmenu ratnih zarobljenika i na prestanak raketnih napada na energetsku infrastrukturu. Međutim, samo nekoliko sati kasnije, Rusija je prekršila dogovor, a Ukrajina je brzo uzvratila.
Da podsetimo, 17. marta 2023. godine Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je nalog za hapšenje Vladimira Putina zbog optužbe da je protivzakonito deportovao ukrajinsku decu i da je nezakonito prebacivao ljude iz Ukrajine u Rusku Federaciju. Tada je Moskva ekspresno reagovala i navela je da ne priznaje taj sud i da su, samim tim, odluke tog suda za njih ništavne.
Međunarodni krivični sud u Hagu zvanično je priznat od strane 123 zemlje koje su ratifikovale Rimski statut MKS (International Criminal court). Sve zemlje koje su priznale ovaj sud imale bi zakonsku obavezu da sprovedu nalog za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina.
BONUS VIDEO:
· Reaguj
