Američki i ruski zvaničnici održali su u ponedeljak razgovore u Saudijskoj Arabiji u cilju postizanja napretka ka širokom prekidu vatre u Ukrajini, a pregovarači koje je poslao Donald Tramp stavljaju glavni fokus na pristanak na prekid vatre u Crnom moru pre nego što se postigne potpuni mirovni sporazum.
Dan pre sastanka Amerikanaca i Rusa održani su razgovori Trampovog izaslanika Kita Keloga i ukrajinskog ministra odbrane Rustema Umerova, koje je ovaj opisao kao "produktivne i fokusirane". Zapravo, sada je jasno da nema ništa od Trampovog obećanja da će brzo okončati rat između Rusije i Ukrajine, ali će to biti dug proces.
Crnomorska inicijativa, koju su 22. jula 2022. potpisali predstavnici Rusije, Turske, Ukrajine i UN, predviđala je izvoz ukrajinskog žita preko Crnog mora i ukidanje ograničenja na izvoz ruske hrane i đubriva na svetska tržišta, uključujući ponovno povezivanje Rosselkhozbanka sa SWIFT-om, obnavljanje i ponovno snabdevanje poljoprivredne mašinerije i obnovu rada cevovoda amonijaka Toljati-Odesa.
Rusija je istupila iz sporazuma
Ali sporazum nikada nije u potpunosti zaživeo jer se Rusija povukla u julu 2023. i sve vreme redovno bombardovala Odesu, često upravo lučke objekte.
Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, pregovori između Sjedinjenih Država i Rusije oko Crnog mora izazvali su zabrinutost u susednim članicama NATO-a, Rumuniji i Bugarskoj da bi takav sporazum povratio uticaj Rusije u spornim vodama i proširio operativno područje ruske mornarice. Ukrajina je ranije koristila pomorske bespilotne letelice da potisne rusku flotu iz zapadnog Crnog mora, ali se sada "očekuje da će svaki dogovor biti povoljan za Moskvu".
I pre početka nove runde pregovora u Saudijskoj Arabiji bilo je očigledno da postoji veliki jaz u očekivanjima, a rat ne prestaje. U nizu ruskih napada dronom tokom vikenda u Ukrajini je poginulo šest civila, uključujući mlade porodice.
S druge strane, Moskva optužuje Ukrajinu za napade na gasna i naftna postrojenja u Kursku i Krasnodaru, uprkos navodnoj Putinovoj odluci da zaustavi napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. U tim okolnostima, u ruskoj delegaciji u hotelu Ric Karlton u Rijadu bili su iskusni 75-godišnji diplomata Grigorij Karasina i bivši šef špijuna Sergej Beseda, koji se u Ukrajini smatra jednim od glavnih organizatora ruske invazije u februaru 2022. godine.
U poređenju sa američko-ruskim pregovorima koji su vođeni 18. februara, Moskva i Vašington su poslali pregovarače zadužene za tehnička pitanja, što znači da nije trebalo očekivati spektakularan dogovor. Američku stranu predvodili su Endrju Pik, viši direktor Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće i Majkl Anton, visoki zvaničnik Stejt departmenta, dok su pre pet nedelja pregovarali državni sekretar Marko Rubio, Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc i izaslanik SAD za Bliski istok Stiv Vitkof, a u ime Kremlja savetnici su bili ruski ministar spoljnih poslova Sergej U Lavrov.
Rusi mogu da ucenjuju zbog podrške SAD
Rusi imaju podršku SAD, pa znaju da mogu da ucenjuju. "Predstoji veoma ozbiljan, mukotrpan rad. Moramo da uđemo u detalje", rekao je portparol Vladimira Putina Dmitrij Peskov u intervjuu novinaru Pavlu Zarubinu, odgovarajući na njegovu primedbu da "ima osećaj da će se odnosi između Rusije i SAD poboljšati" i da će "ukrajinsko pitanje uskoro biti rešeno".
Ukrajinska strana s pravom optužuje Rusiju da izbegava diskusiju o predlogu za 30-dnevni potpuni prekid vatre na moru, u vazduhu i na kopnu, koji je dogovoren tokom američko-ukrajinskih pregovora u Džedi.
"Ne mogu da predvidim kako će se ovaj susret završiti. Međutim, bilo bi veoma poželjno da se završi nekim rezultatom koji bi nas približio potpunom prekidu vatre", rekao je Volodimir Zelenski.
U stvarnosti, ono što Rusija želi potvrdio je ovog vikenda Vladislav Surkov, koji je bio Putinov savetnik do 2020. godine. Surkov se smatra jednim od arhitekata ruske strategije prema Ukrajini, a u intervjuu francuskom listu L’Ekspres je odgovorio da je "ruski svet" bio i ostao zvanična ideologija kremaljske oligarhije.
"Ruski svet je mesto gde se pojavljuje ruski uticaj, u ovom ili onom obliku: kulturnom, informativnom, vojnom, ekonomskom, ideološkom ili humanitarnom. Ukrajina je veštačka politička tvorevina koju, od raspada Sovjetskog Saveza, Kremlj želi da se vrati u rusku sferu uticaja, otvoreno je izjavio bivši Putinov savetnik, dodajući da je za Ruse strateški cilj rata "vojno ili vojno i diplomatsko slamanje Ukrajine i podela ove veštačke kvazi-države, ostvariće ovu prirodnu kvazi državu i Rusiju".
BONUS VIDEO:
(Jutarnji list/MONDO)
