Ovo postaje najvažnija tačka na planeti: Led puca pod kineskim ledolomcima, Rusija i SAD pomno prate

U julu i avgustu 2024. godine led Arktičkog mora je napukao pod čelikom tri teška kineska ledolomca: Sjuelong 2, Dži Di i Zhong Šan Da Ksue Đi Di. Tri broda su testirala nesmetanu plovidbu u Severnom moru – što je bilo praktično i korisno, ali i simbolično značajno.

Kina je već dugo angažovana na Arktiku, kaže za Dojče vele Majkl Pol, stručnjak za pomorsku bezbednost u berlinskoj Fondaciji za nauku i politiku (Stiftung Vissenschaft und Politik) i autor nekoliko studija o geostrateškom značaju Arktika i prisustva Kine u regionu.

"Kina je aktivna na Arktiku od ranih 2000-ih, posebno na Islandu. Međutim, Danska i SAD su se oduprle kineskom uticaju, plašeći se njegovog preteranog naglašavanja", objašnjava Pol.

"Zato se Kina okrenula drugim zemljama u regionu, posebno Rusiji. Ali, zbog rata u Ukrajini, Rusija je oslabljena i sve više postaje mlađi partner Kine na Arktiku."

Kina i druge zemlje u regionu angažuju se na Arktiku zbog klimatskih promena, koje su tamo posebno izražene. Prosečna globalna temperatura 2024. godine bila je za 1,5 stepeni Celzijusa viša nego u predindustrijskom periodu. Prema podacima Instituta Alfred Vegener za polarna i morska istraživanja, Arktik se zagreva četiri puta brže od ostatka Zemlje.

Kao rezultat, arktički led se topi sve brže i brže. Prema sadašnjim prognozama, u periodu od 2030. do 2040. godine, tokom letnjih meseci, moglo bi doći do skoro potpunog povlačenja leda, što bi otvorilo tri nove pomorske rute, što bi značajno skratilo postojeće trgovačke puteve između Pacifika i Atlantika.

Tri nove brodske rute kroz Arktik

Jedna od ovih ruta, takozvani "Severoistočni prolaz" duž ruske obale već se razvija kao trgovinski i energetski koridor između Kine i Rusije.

"Radi se pre svega o transportu gasa sa poluostrva Jamal u zapadnom Sibiru do Kine", objašnjava politikolog Klaus-Peter Salbah sa Univerziteta u Osnabriku, koji je i autor studije o geostrateškom značaju Arktika. Međutim, ovaj put se i dalje relativno malo koristi.

"Trenutno kroz njega prođe samo nekoliko desetina brodova godišnje", kaže Salbah.

Još komplikovaniji je severozapadni put duž obale Kanade. Smatra se da je mnogo teže za navigaciju od severoistoka. Istraživačka služba američkog Kongresa sumnja da će postati ekonomski održiva“, rekao je Salbah. Osim toga, trasa prolazi kroz vode koje Kanada smatra svojim teritorijalnim vodama i stoga polaže pravo na regulisanje pomorskog saobraćaja, što bi moglo izazvati političke sukobe sa Rusijom i Kinom.

Treća ruta, transpolarna ruta, mogla bi se otvoriti u letnjim mesecima kao rezultat daljeg topljenja leda. Prolazi direktno kroz centar Arktičkog okeana i predstavlja najkraći put između Pacifika i Atlantika. „Island bi mogao da igra važnu ulogu kao logistički centar na toj ruti“, kaže Salbah. „Kina je već izgradila ogromnu ambasadu na Islandu, što ukazuje na njeno dugoročno prisustvo u regionu. Island, s druge strane, balansira saradnju sa Evropskom unijom, Rusijom i Kinom.“

Tramp, Grenland i Panamski kanal

Američki predsednik Donald Tramp trenutno razmatra načine da stavi Grenland pod kontrolu SAD – plan koji je pokušao da sprovede tokom svog prvog mandata i koji se uklapa u širu američku strategiju od kraja Drugog svetskog rata.

Majkl Pol upozorava da kinesko-ruska saradnja na Severnom morskom putu de fakto znači da dve zemlje kontrolišu ko će moći da koristi ovaj prolaz u budućnosti.

"Zato je razumljivo da Tramp reaguje veoma osetljivo na ovo", kaže Pol.

"Isto je uradio i u slučaju Panamskog kanala, gde su kineske kompanije kontrolisale dve ključne luke na ulazu i izlazu iz kanala. Sada su te luke prodate američkom konzorcijumu."

S obzirom na to da i Japan i Južna Koreja žele da koriste Severni morski put, ali ne žele da budu pod ruskom ili kineskom kontrolom, jasno je da će u budućnosti nastati nove geopolitičke tenzije.

Bogata ležišta na Arktiku

Topljenje leda takođe otvara mogućnost eksploatacije ogromnih prirodnih resursa na Arktiku. Prema procenama američkog Geološkog zavoda iz 2008. godine, Arktik sadrži oko 30% neotkrivenih globalnih rezervi prirodnog gasa i 13% neotkrivenih rezervi nafte.

Grenland je bogat retkim metalima, ključnim za proizvodnju visokotehnoloških proizvoda kao što su pametni telefoni, elektromotori i baterije. Pored toga, Arktik sadrži velike rezerve drugih metala, kao i dijamanata, uglja i uranijuma.

"Sve ovo dodatno pojačava trku za kontrolu nad područjem", kaže Salbah.

"Međutim, rudarstvo na Arktiku predstavlja ozbiljne tehničke i ekološke izazove. Ekstrakcija se odvija u ekstremnim klimatskim uslovima i zahteva logističku infrastrukturu koja trenutno ne postoji", ističe Majkl Pol.

"Neke lokacije na Grenlandu pokazale su se manje profitabilnim nego što se prvobitno mislilo. Osim toga, u nekim delovima Arktika, prava na eksploataciju resursa još uvek nisu razjašnjena."

Vojni značaj

Arktik takođe ima veliki vojni značaj. Pošto predstavlja najkraću rutu između Rusije i Severne Amerike, u slučaju sukoba, ruske interkontinentalne rakete bi letele iznad tog područja.

U američkoj vojnoj bazi Tule (sada svemirska baza Pitufik) na Grenlandu, SAD su instalirale i održavaju napredni sistem ranog upozoravanja na moguće raketne napade iz Rusije. Pored toga, baza služi i kao logistički centar za američke i NATO avione.

Istovremeno, Kina povećava svoje vojno prisustvo u regionu. Još 2015. godine pet kineskih ratnih brodova prošlo je kroz američke teritorijalne vode kod Aljaske. Od 2021. godine kineski ratni brodovi redovno patroliraju ovim vodama.

Godine 2022. SAD su zabeležile prisustvo zajedničke flote ruskih i kineskih brodova na samo 160 kilometara od ostrva Kiska na Aljasci. Među njima je bio i kineski razarač Nanchang, opremljen sa 112 krstarećih i hipersoničnih raketa.

"Severna Amerika više nije sigurno utočište", upozorava Majkl Pol, stručnjak za pomorsku bezbednost u berlinskoj Fondaciji za nauku i politiku.

BONUS VIDEO:

 (Index/MONDO)