Ljudi su kroz istoriju razvijali različite metode mučenja, bilo kao sredstvo kažnjavanja, prinudnog priznanja ili zastrašivanja. Od drevnih civilizacija do modernih vremena, mučenje je korišćeno u različitim kulturama i društvima, često odražavajući političke, verske i društvene norme tog vremena.
Kada je u pitanju mračna umetnost mučenja, ne postoji ništa jednostavnije i efikasnije od onoga što su Iranci radili početkom 2000-ih. Oni su preferirali kažnjavanje na psihološkom nivou, za razliku od mučnih sistema patnje koje su osmislili Grci, kao što je bronzani bik, ili zapadni Evropljani, rastavljanje na "rastezalu", piše LADbible.
To je sprovodila Iranska revolucionarna garda kao odgovor na pokušaj političke reforme. Tokom ove okrutne metode mučenja, zatvorenici su držani u samicama gde su mogli da ostanu mesecima, čak i godinama, pod jedinstveno zastrašujućim uslovima. Zatvorenici su bili smešteni u potpuno belim ćelijama, a njihova odeća i hrana, kao što je bio nezačinjen pirinač serviran na belim jednokratnim tanjirima, takođe su bili bez ikakve boje.
Da bi postigli ovaj zastrašujući efekt beživotne praznine, neonske celi postavljene su iznad zatvorenika tako da ne stvaraju senke, dok su sve površine glatke. Nije bilo nikakvih zvukova jer su stražari stajali u tišini sa podstavljenim cipelama, okruženi zvučno izolovanim zidovima, podovima i plafonima.
Što se tiče psiholoških posledica na zatvorenike, koji su često bili novinari, mogli su mogli da postpuno postanu depersonalizovani i doživeti halucinacije ili psihozu. Cilj je bio da potpišu priznanja i detaljno navedu svoja politička opredeljenja. Verovatno najpoznatiji zatočenik tokom ovog perioda iranske bele torture bio je bivši student medicine Amir Fakhravar, koji je držan u "tajnom" pritvorskom centru u zatvoru Evin.
"Nismo videli nikakvu boju, cela ćelija je bila bela, pod je bio beo, odeća nam je bila bela, a i svetlo je bilo belo. Hrana nam je bila beli pirinač. Nismo mogli da čujemo glasove. Bio sam tamo osam meseci i posle tih meseci nisam mogao da se setim lica oca i majke. Kada su me pustili iz tog zatvora, tada nisam bio normalan čovek", rekao je Fakhravar 2008. godine.
"Ako je trebalo da ode u toalet, morao je da stavi beli papirić ispod vrata ćelije kako bi upozorio čuvare, koji su navodno imali cipele dizajnirane da priguše svaki zvuk. Bilo mu je zabranjeno da razgovara sa bilo kim", navodi se u izveštaju Amnesti internešenela o pritvaranju Fakhravara.
Fakhravar je prvi put uhapšen sa samo 17 godina nakon što je kritikovao režim u zemlji, ali nije mogao da razume zašto je njegov poziv na reforme dočekan sa takvom okrutnošću. "Upitao sam svog ispitivača: 'Šta želite od nas?. Shvatio sam da žele da unesu strah u celo iransko društvo. Pokušavaju da isperu mozak svoj deci u Iranu", rekao je Fakhravar. Slučajevi bele torture takođe su prijavljeni širom Amerike i Venecuele.
BONUS VIDEO:
