Donald Tramp je otkrio planove za uvođenje trgovinskih carina u rasponu od 10 do 50 odsto na brojne zemlje, što je izazvalo burne reakcije širom sveta.
"Dan oslobođenja" i najava tarifa
Nazivajući 2. april "Danom oslobođenja", američki predsednik je već nedeljama najavljivao nove tarife za trgovinske partnere SAD, što je uzdrmalo globalna tržišta. Ovaj potez predstavlja najveći preokret u međunarodnom trgovinskom poretku od kraja Drugog svetskog rata.
Carine na uvoz iz Evropske unije
Tramp je saopštio da će Evropska unija biti pogođena carinom od 20 odsto na uvoz svih roba, nazivajući Brisel "veoma teškim trgovcem". Prema njegovim rečima, EU naplaćuje efektivnu stopu od 39 odsto na američki uvoz, zbog čega će SAD uzvratiti sa 20 odsto.
"Kada pomislite na Evropsku uniju, mislite o njima kao o prijateljima. A oni viču na nas. To je patetično", rekao je Tramp.
Takođe, kao razlog ciljane tarifne politike prema EU naveo je "prekomerni" PDV od 20 odsto, koji, kako tvrdi, dovodi američke proizvode u nepovoljan položaj.
Pored toga, Tramp je kritikovao zabranu EU na uvoz američke piletine i ograničenja na auto-delove.
Osnovna tarifa od 10 odsto
Najavljena je i osnovna tarifa od 10 odsto na uvoz iz svih zemalja, uz povećanje za one koje Tramp smatra "lošim akterima". Japan će biti pogođen tarifom od 24 odsto, Južna Koreja sa 25 odsto, a Indija sa 26 odsto.
Kako bi implementirao ove mere, Tramp je proglasio nacionalnu ekonomsku vanrednu situaciju, tvrdeći da će tarife doneti stotine milijardi dolara godišnjeg prihoda. Ipak, ekonomski analitičari upozoravaju na rizike oštrog usporavanja ekonomije i potencijalno nezadovoljstvo potrošača i preduzeća.
Carine na automobile i auto-delove
Neposredno pre govora ispred Bele kuće, potvrđeno je da će globalna carina od 25 odsto na automobile stupiti na snagu u ponoć po vašingtonskom vremenu. Tarife na auto-delove biće uvedene 3. maja, a Ministarstvo trgovine SAD imaće 90 dana da proširi listu proizvoda koji podležu ovim merama.
Kina, Vijetnam i Tajvan pod posebnim merama
SAD će Kini uvesti carinu od 34 odsto, kao odgovor na kinesku tarifu od 67 odsto na američke proizvode. Tramp je naveo trgovinske barijere i manipulaciju valutama kao ključne razloge za ovu odluku.
Vijetnam će biti pogođen tarifom od 46 odsto, dok će Tajvan imati carinu od 32 odsto, što Tramp povezuje sa dominacijom te zemlje u industriji mikročipova. Takođe je nagovestio mogućnost otvaranja fabrike tajvanskog proizvođača čipova u SAD.
Tarifa od 10 odsto za najbliže saveznike
Velika Britanija će biti pogođena carinom od 10 odsto, što je, prema Trampovim rečima, recipročna mera u odnosu na tarife koje Britanija primenjuje na američke proizvode.
Reakcije analitičara i političkih protivnika
Analitičarka Dženet Dejli ocenjuje da je Trampov cilj obnova industrijskog regiona Rust Belt, dok Džeremi Vorner upozorava da bi ove mere mogle da dovedu do globalne recesije.
Dok jedni smatraju da tarife podstiču američku proizvodnju, drugi ih vide kao destabilizujući faktor. Demokratski senator Kris Marfi optužio je Trampa da "stvara nestabilnost kako bi opravdao izdavanje vanrednih ovlašćenja".
Ostaje da se vidi kakve će dugoročne posledice ove tarife imati na globalnu ekonomiju i trgovinske odnose SAD sa ključnim partnerima.
Carine Srbiji od 37 posto
Na spisku zemalja kojima su uvedene carine je i Srbija, kojoj će tarife biti 37 posto. Ekonomisti strahuju od nove ekonomske krize. Srbija inače u SAD najviše izvozi IKT usluge, koje čine i najveći deo izvoza usluga teškog 1,7 milijardi evra u 2024. godini. Tu je i namenska industrija, čelik i automobili - iz Kragujevca.
Više o posledicama koje bi američke sankcije mogle da prouzrukuju srpskoj privredi pročitajte u posebnom tekstu.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji/MONDO)
