Pobeda Donalda Trampa na američkim izborima u novembru 2024. godine izazvala je veliku pažnju s obzirom na ličnost američkog predsednika koju karakteriše impulsivno, a samim tim i nepredvidivo ponašanje.
Iako su se nakon inauguracije pojavili signali da bi se drugi Trampov mandat mogao razlikovati od drugog, da će, u odnosu na goruće međunarodne probleme, Amerika zauzeti konstruktivan stav i da će raditi na poboljšanju odnosa sa drugim državama, uključujući Rusku Federaciju i Narodnu Republiku Kinu, to se nažalost, nije dogodilo. Naprotiv, donošenjem odluke da za preko 180 zemalja uvede ili podigne carine na izvoz njihove robe u Ameriku, Tramp je zadao udarac svetskoj ekonomiji od kojeg će se teško oporaviti.
Međutim, predsednik Tramp je otišao i korak dalje. Na odluku Kine da odgovori recipročnim merama i da na američke carine po stopi od 104 odsto odgovori sa carinama od 84, američki predsednik je reagovao (ne)očekivano: za sve ostale zemlje, sem Kine, pauzirao je sankcije na 90 dana, a za Kinu ih je podigao na 125 posto. Takvu svoju odluku nazvao je odgovorom na kinesko „nepoštivanje svetskog tržišta“.
Postavlja se pitanje da li je izazivanjem pada na globalnim finansijskim tržištima, koji je izazvan carinama bez presedana, način na koji američki predsednik izražava poštovanje prema svetskom tržištu? Da li je nervoza koju je izazvao kod investitora zbog nastupajuće globalne recesije izraz poštovanja?
Bez obzira na trenutno odložene carine prema drugim zemljama, carine koje će biti u primeni prema Kini imaće dalekosežne posledice na globalni ekonomski rast, dok će rastući troškovi proizvodnje podstaći inflaciju, uznemiriti kompanije i smanjiti investicije. Pitanje je vremena kada će se zbog nestabilnosti na tržištima poremetiti lanci snabdevanja. Neminovno, doći će i do smanjenja broja radnih mesta što će generisati velika socijalna nezadovoljstva.
Od ovakvih posledica se nijedna zemlja ne može sačuvati, a najmanje ona koja ih je uzrokovala.
