Sjedinjene Države i Kina su u opasnom trgovinskom ratu. Dve najveće svetske ekonomije kažnjavaju jedna drugu tarifama, a Donald Tramp zahteva da sam Peking traži dogovor sa njegovom administracijom.
Iako Kina zavisi od SAD kao gotovo nezamenljivog tržišta za izvoz industrijskih proizvoda, stručnjaci upozoravaju da Vašington ne treba da potcenjuje sposobnost Pekinga da se odupre taktici prinude koju koristi Tramp, piše The Financial Times u analizi situacije.
Pregovaračka moć Kine leži u kombinaciji centralizovane političke kontrole, sve raznovrsnijih izvoznih tržišta i gotovo monopolskog položaja u proizvodnji strateški važnih sirovina, uključujući retke metale. Pitanje je samo koliko Kina može da iskoristi ovu prednost, a da ne ugrozi sopstvenu ekonomiju.
Kina može lakše da zameni američki uvoz
Kina je prošle godine imala trgovinski suficit sa SAD od skoro 300 milijardi dolara, a oko 15 odsto ukupnog kineskog izvoza otišlo je na američko tržište. Trampove tarife od 145 odsto mogle bi da nanesu ozbiljne gubitke Pekingu.
Ali međunarodni ekonomisti ističu ključnu činjenicu: Kina može lakše zameniti američke uvezene proizvode nego što SAD mogu zameniti kineske.
Američki izvoz u Kinu sastoji se pretežno od poljoprivrednih proizvoda kao što su soja, pamuk, govedina i živina, odnosno roba sa niskom dodatom vrednošću. S druge strane, kineski izvoz u SAD uključuje elektroniku, mašineriju i prerađene minerale, koji su znatno složenija roba.
Marta Bengoa, profesor međunarodne ekonomije na Gradskom univerzitetu u Njujorku, kaže da su SAD i Kina i dalje snažno međuzavisne, ali da rizik stavlja veliki deo tereta na američku stranu.
"Zavisnost SAD od Kine je veća jer Kina lakše može da pronađe druge izvore za poljoprivredne proizvode, dok SAD teže zamenjuju elektroniku i mašine. Peking već kupuje soju od Brazila, na primer, što mu daje određenu prednost", rekao je Bengoa.
Jasno je da rat pogađa i Kinu
Osim toga, slabljenje dolara je poskupilo američki uvoz.
Međutim, trgovinski rat utiče i na Kinu, posebno na uvoz visokotehnoloških proizvoda iz SAD, kao što su delovi za avione, farmaceutski proizvodi i poluprovodnici, iako je Vašington poslednjih godina već pokušao da ograniči kineski pristup čipovima. Brojne američke kompanije su duboko uključene u kineske lance snabdevanja.
Prema proceni analitičara Goldman Saksa, između 10 i 20 miliona kineskih radnika izloženo je poslovima vezanim za izvoz u SAD. Kako su istakli prošle nedelje, kombinacija izuzetno visokih carina, smanjenog izvoza i usporavanja globalne ekonomije vrši ozbiljan pritisak na kinesku ekonomiju i tržište rada.
Zaobilaznice u uvozu
Otkako je Vašington uveo sektorske carine na čelik, aluminijum, solarne panele i mašine za pranje veša tokom Trampovog prvog mandata, Kina pokušava da smanji svoju zavisnost od američkih potrošača. Udeo kineskog izvoza u ukupnom američkom uvozu pao je sa 21 odsto (2016) na 13,4 odsto prošle godine, pokazuju zvanični američki podaci.
Kineski proizvođači istovremeno premeštaju proizvodne kapacitete u zemlje jugoistočne Azije kao što su Vijetnam i Kambodža, gde koriste prednosti jeftinije radne snage i smanjene izloženosti američkim carinama. Kineski izvoz u Vijetnam skočio je u martu za 17 odsto, prema novim podacima.
Još nije poznato koliko će Tramp biti odlučan u zatvaranju ovog "pozadinskog kanala" za kineski izvoz. Vijetnam, koji trenutno ima trgovinski suficit sa SAD od 124 milijarde dolara, suočava se sa pretnjom "recipročne" carine od 46 odsto, iako je njena primena trenutno odložena 90 dana.
"Ovo daje obema stranama 90 dana da pokušaju da pronađu rešenje", kaže Alisija Garsija Erero, glavni ekonomista za azijsko-pacifički region u francuskoj banci Natikis i viši saradnik na Institutu Bruegel.
"Kina je izuzetno otporna"
Čak i kada bi kineski izvoz u SAD bio potpuno zaustavljen, ona ocenjuje da to ne bi imalo katastrofalne posledice po kinesku ekonomiju. Zemlja je prošle godine porasla za 5 odsto, a čak 1,5 procentnih poena tog rasta potiče od trgovinskog suficita od skoro 1.000 milijardi dolara.
"Kina je ogromna ekonomija i izuzetno otporna", kaže Garsija Erero.
Finansijska prednost
Neki analitičari upozoravaju da bi pokušaji Kine da preusmeri višak kapaciteta na tržišta poput EU, Indije i zemalja globalnog juga mogli izazvati negativne reakcije.
"Zbog viškova robe koje će Kina pokušati da plasira na tržište, možemo očekivati da će druge zemlje reagovati kako bi sprečile poplavu tržišta", kaže Aleks Kapri, predavač na Nacionalnom univerzitetu Singapura.
Kina crpi dodatnu moć iz velikih količina duga američke vlade koji drži. Teoretski, Peking bi mogao da proda obveznice i tako smanji izloženost. Ovo bi moglo da dovede u pitanje poverenje u američke investicije i dodatno smanji vrednost dolara i američkih obveznica.
Važne sirovine
Pored toga, SAD u velikoj meri zavise od Kine za retke zemne metale, ključne za modernu proizvodnju, uključujući baterije za električna vozila. Kina kontroliše više od dve trećine svetske proizvodnje retkih metala i više od 90 odsto svojih prerađivačkih kapaciteta, što joj daje stratešku prednost.
Tramp je izuzeo kritične sirovine kada je uveo prvi paket carina, prepoznajući osetljivost američke industrije. Ali čak ni to možda neće biti dovoljno ako Kina odluči da izvrši kontranapad. Kina je prošle nedelje uvela kontrolu izvoza još sedam retkih metala, uključujući disprozijum i terbijum, ključne komponente za mlazne motore i električna vozila.
Kina je manje podložna političkom pritisku od Amerike
Iako Komunistička partija Kine nije imuna na nezadovoljstvo javnosti, manje je podložna političkom pritisku od Bele kuće, koja je već morala da se nosi sa nestabilnošću berze i rastom cena.
Alfredo Montufar-Helu, šef Kineskog centra pri američkom trustu mozgova The Conference Board, ističe da uprkos sopstvenim izazovima, Peking ulazi u ovaj trgovinski sukob sa većom sposobnošću da stimuliše privredu ako dođe do usporavanja.
Istovremeno, postoji nekoliko alata za manipulaciju domaćim tržištem koje kineske vlasti pomno prate kao pokazatelj društvene stabilnosti i ekonomskog raspoloženja. Poslednjih nedelja snažno je intervenisala država, a takozvani "nacionalni tim" državnih institucija koordinisanih da podrže cene akcija.
"SAD trenutno osećaju veći pritisak"
Međutim, vlasti su izuzetno osetljive na nezadovoljstvo javnosti. Kraj trogodišnjih ograničenja korona virusa 2022. došao je vrlo brzo nakon protesta u većim kineskim gradovima.
"Samo na osnovu reakcije tržišta, rekao bih da SAD trenutno osećaju veći pritisak", rekao je Džulijan Evans-Pričard, glavni kineski ekonomista u Capital Economics-u. "SAD su pod većim pritiskom da sednu za sto i pregovaraju."
Ali prvi znaci trgovinskog rata, kao što su kašnjenja u isporuci iz kineskih luka, još se nisu prelili u otvoreno nezadovoljstvo u južnim industrijskim regionima Kine.
"Nisam sreo nijednu osobu, čak ni proizvođače na koje su carine direktno pogođene, a koji za to okrivljuju Peking", rekao je strani industrijalac iz provincije Guangdong i dodao: "Raspoloženje koje sam video je prkosnije. Mislim da kineske vlasti sada celu situaciju pretvaraju u pitanje nacionalnog ponosa".
BONUS VIDEO:
(Index.hr/MONDO)
