Globalne maloprodajne kompanije se trude da nadoknade troškove američkih carina podizanjem cena na drugim tržištima kako bi izbegli velika povećanja cena u SAD koja bi mogla da naškode prodaji, izazivajući zabrinutost na drugim mestima o mogućem novom porastu stopa inflacije.
Globalne operacije omogućavaju velikim trgovcima da minimiziraju veće troškove carina u SAD, ali njihova strategija takođe zabrinjava centralne banke da bi mogla da podstakne inflaciju na drugim tržištima, poput Evropske unije i Velike Britanije, gde su potrošačke cene konačno počele da se stabilizuju.
Direktor Birkenstoka: Globalno povećanje cena moglo bi da nadoknadi carine
Nemački Birkenstok i danska Pandora razmatraju prebacivanje tereta američkih carina na sva tržišta. Tako je glavni finansijski direktor Birkenstoka prošle nedelje izjavio da bi globalno povećanje cena u "niskom jednocifrenom opsegu" moglo u potpunosti da neutrališe uticaj američkih carina.
Izvršni direktor Pandore Aleksandar Lacik rekao je, međutim, da danski trgovac nakitom razmatra da li da poveća cene na globalnom nivou ili će povećanje cena biti veće na američkom, najvećem Pandorinom tržištu.
"Kompanije zaista razmišljaju o širenju (troškova) tarifa", rekao je Markus Goler iz konsultantske firme Simon Kucher u Nemačkoj, dodajući da bi proizvođači koji nisu iz SAD mogli malo da podignu cene u SAD, malo u Evropi i malo na drugim tržištima.
Američki predsednik Donald Tramp uveo je opšte carine od 10 odsto na sav globalni uvoz i preti da će uvesti veće "recipročne" carine trgovinskim partnerima. Kada je američki gigant Volmart objavio da je primoran da podigne cene zbog carina, Tramp je u objavi na društvenim mrežama naredio najvećem svetskom trgovcu na malo da "pojede carine".
Ukoliko najave da nameravaju da podignu cene i na američkim tržištima, kompanije bi mogle da izbegnu slične komentare Bele kuće.
Ako vaši proizvodi uvezeni u SAD sada podležu carinama, matematički je jasno da morate da podignete cene u SAD, rekao je Žan-Pjer Dube, profesor marketinga na Booth School of Economics Univerziteta u Čikagu, objašnjavajući da bi kompanije mogle da uvedu poskupljenja na svim tržištima kako bi stvorile neku vrstu "štita" od optužbi iz Bele kuće da cene dižu samo zbog carina.
Moguće širenje inflacije
Prodavci bi mogli da podignu cene određenih proizvoda ili da uvedu povećanje cena na tržištima na kojima su potrošači manje osetljivi na cene i da koriste taj potez da subvencionišu druge proizvode ili tržišta na kojima bi povećanje cena više naštetilo prodaji, rekao je Džejson Miler, profesor upravljanja lancem snabdevanja na Univerzitetu u Mičigenu.
"Možda kompanija koja posluje samo u SAD mora da podigne svoje američke cene za 12 odsto. Ali globalna kompanija može da podigne cene za 8 odsto jer može da se igra sa cenama na drugim tržištima", objasnio je profesor.
Ako više multinacionalnih trgovaca odluči da proširi cenu američkih carina na druga tržišta, rastuća inflacija bi se mogla proširiti na zemlje poput Velike Britanije, koje su već sklopile trgovinske sporazume sa SAD u nastojanju da minimiziraju efekte američkih carina.
Guverner Banke Engleske Endru Bejli ranije ovog meseca pokrenuo je pitanje da globalne kompanije ne uzimaju u obzir tarife, već jednostavno postavljaju cene na isti način širom sveta bez obzira na razlike u tarifama, dodajući da to mora da se "pažljivo prati".
Inflaciona neizvesnost u EU
U evrozoni je inflacija konačno počela da klizi ka cilju Evropske centralne banke (ECB) od dva odsto. Evropske kompanije koje su odgovorile na anketu ECB krajem marta navele su da je rast cena u sektoru maloprodaje slab.
Ubrzo nakon toga, 2. aprila, američki predsednik je najavio novu tarifnu politiku, a zatim je podigao carine na uvoz iz Kine na 145 odsto. Visoke američke carine na kinesku robu, koje su prošle nedelje smanjene na 30 odsto, omogućile su nekim evropskim trgovcima da kupe više robe po jeftinijim cenama nego ranije. Martino Pesina, izvršni direktor kompanije Takko Fashion, koja prodaje odeću u 17 evropskih zemalja, rekao je da su kineski dobavljači ponudili kompaniji niže cene pošto su američki trgovci otkazali porudžbine iz kineskih fabrika i troškovi isporuke su pali.
"Ne znamo da li će biti inflacije u SAD ili će se ta inflacija preliti u Evropu", rekao je Pesina.
Dok neki razmatraju širenje troškova američkih tarifa na sva tržišta, drugi veliki trgovci na malo su isključili podizanje cena van SAD u potpunosti.
"Nema razloga da podižemo cene van SAD na osnovu tarifa", rekao je generalni direktor Adidasa Bjorn Gulden investitorima krajem prošlog meseca nakon objavljivanja rezultata, ističući da se razgovori kompanije o tarifama „tiču samo SAD“.
Kompanije bi mogle da iskoriste situaciju za dalje podizanje cena
Članica izvršnog odbora ECB Izabel Šnabel rekla je da bi stopa inflacije u evrozoni u početku mogla da padne ispod ciljanih 2 odsto, ali da bi carine kasnije mogle da dovedu do viših stopa inflacije. "Da bi kompenzovale veće ulazne troškove, kompanije takođe često podižu cene robe na koju tarife ne utiču direktno", rekao je Šnabel u govoru ranije ovog meseca.
Iako svaka kompanija ima sopstvenu strategiju određivanja cena, ekonomisti upozoravaju da bi neke mogle da koriste tarife da podignu cene više nego što su im troškovi porasli i tako povećaju profit, baš kao što su odgovorili na inflaciju 2021-2022 tokom pandemije.
"Klijentima kompanija će biti veoma teško da odrede koji deo ukupne cene proizvoda podleže tarifama, ili čak tarifnoj stopi koja se primenjuje na proizvod. Ova asimetrija informacija stvara savršeno okruženje za eksploataciju. Baš kao što je bilo tokom pandemije", rekao je Hal Singer, profesor ekonomije na Univerzitetu Juta.
Očekivanja američkih potrošača o inflaciji u narednih 12 meseci skočila su na 6,7 odsto u aprilu, što je najviši nivo od 1981. U evrozoni potrošači takođe očekuju skok inflacije.
"Kada ljudi očekuju inflaciju, to kompanijama daje malo više prostora za podizanje cena", primetio je Miler.
BONUS VIDEO:
(Index.hr/MONDO)
