Izrael se, prema informacijama američkih i evropskih zvaničnika, očigledno sprema da uskoro izvede napad na Iran, objavio je "The New York Times". Ovakav potez mogao bi dodatno da destabilizuje Bliski istok i ugrozi napore administracije američkog predsednika Donalda Trampa da postigne sporazum kojim bi se sprečio razvoj iranskog nuklearnog oružja.
Amerika evakuiše ambasade
Zabrinutost zbog moguće izraelske vojne akcije, ali i potencijalnog iranskog odgovora, navela je Vašington da u sredu povuče diplomate iz Iraka i odobri dobrovoljno povlačenje porodica američkih vojnika iz zemalja Bliskog istoka. Nije poznato koliki bi obim izraelskog napada mogao da bude, ali tenzije rastu već mesecima, dok izraelski premijer Benjamin Netanjahu poziva Trampa da iskoristi, kako Tel Aviv vidi, trenutak iranske ranjivosti za udar.
Tramp je ranije odbacio jedan izraelski plan za napad, insistirajući da želi da pregovara s Teheranom o sporazumu koji bi ograničio iransku sposobnost proizvodnje nuklearnog goriva. Pre dve nedelje rekao je da je upozorio Netanjahua da ne pokreće napad dok traju pregovori između SAD-a i Irana.
Znakoviti potezi SAD-a i Britanije
Nije poznato koliko se Tramp ovog puta trudio da odvrati Netanjahua od napada, ali poslednjih dana sve je manje optimističan u vezi s mogućnošću postizanja dogovora, posebno nakon što je vrhovni iranski vođa odbacio predlog kojim bi se postepeno ukinulo iransko pravo na obogaćivanje uranijuma. Netanjahu je i ranije dolazio do tačke u kojoj je bio spreman da bombarduje iranska postrojenja, ali bi u poslednjem trenutku odustajao.
Vesti o američkom povlačenju osoblja iz regiona i britanskom upozorenju brodarima na povećane pretnje pomorskoj bezbednosti stigle su samo nekoliko sati nakon što je Tramp u podcastu za "New York Post" izjavio da je sve "manje uveren" u uspeh pregovora s Iranom.
Zašto Amerika povlači osoblje? Tramp: Zaključite sami
Američki i iranski pregovarači trebalo bi ponovo da se sastanu u nedelju, iako je Tramp u ponedeljak izjavio da je iranski stav u pregovorima "neprihvatljiv". Prema navodima američkih zvaničnika, Trampov izaslanik Stiv Vitkof i dalje planira da prisustvuje tom krugu pregovora, koji bi trebalo da se održi u Omanu.
Na pitanje o razlozima povlačenja američkog osoblja iz regiona, Tramp je novinarima u sredu, dolazeći na predstavu "Les Misérables" u Kenedi centru, rekao: "Morate sami da zaključite."
Britansko upozorenje došlo je od agencije za nadzor pomorskog saobraćaja, koja je objavila da je "upoznata s povećanim tenzijama u regionu koje bi mogle da dovedu do eskalacije vojne aktivnosti s direktnim posledicama po pomorce". Komercijalnim brodovima koji prolaze Persijskim zalivom, Omanskim zalivom i Ormuskim moreuzom savetovano je da pojačaju mere opreza.
Iran planira balistički odgovor
Prema navodima visokog iranskog zvaničnika, iranska vojska i vlada već su održale krizne sastanke o odgovoru na mogući izraelski napad. Teheran navodno ima spreman plan koji uključuje trenutni uzvratni udar stotinama balističkih projektila na izraelsku teritoriju. U oktobru 2024. Iran je već izveo veliki raketni napad na Izrael tokom sukoba u Gazi, ali je tada šteta bila ograničena, delom zahvaljujući američkoj pomoći u presretanju projektila.
Tramp je u ponedeljak ponovo razgovarao s Netanjahuom, ali Bela kuća nije saopštila detalje razgovora. Veče pre toga, Tramp je imao sastanak s članovima svog Saveta za nacionalnu bezbednost u Kamp Dejvidu.
Oštra poruka iz Teherana
Iranski ministar odbrane, general Aziz Nasirzadeh, u sredu je dodatno podigao tenzije izjavom da će Sjedinjene Države pretrpeti velike gubitke ako pregovori propadnu i dođe do sukoba.
Amerika će morati da napusti region, jer su sve njene vojne baze u dometu naših projektila i bez ograničenja ćemo ih gađati, i to "u zemljama domaćinima", rekao je.
Teheran je oštro reagovao i na izjave američkog generala Majkla Kurile, komandanta Centralne komande, koji je u utorak pred američkim kongresnicima izjavio da je Trampu i ministru odbrane Pitu Hegsetu predstavio "niz opcija" za moguće napade na Iran. Kurilino svedočenje pred Odborom za oružane snage američkog Senata, koje je bilo zakazano za četvrtak, u međuvremenu je odloženo bez objašnjenja.
Iransko predstavništvo pri UN-u osudilo je Kuriline izjave na društvenim mrežama, nazvavši ih "militarizmom" koji "podstiče nestabilnost".
Iranski nuklearni program i moguće sankcije UN-a
Oštra retorika dolazi u nedelji kada u Beču zaseda Upravni odbor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Sjedinjene Države, Velika Britanija, Francuska i Nemačka podnele su rezoluciju kojom bi se Iran osudio zbog brzog napretka nuklearnog programa i kršenja obaveza iz sporazuma iz 2015. godine. O rezoluciji bi trebalo da se glasa u četvrtak.
Takva osuda mogla bi da posluži kao pravni osnov za tzv. snapback - ponovno uvođenje teških ekonomskih sankcija koje su bile ukinute prema sporazumu iz 2015. godine. SAD su iz sporazuma jednostrano izašle 2018. godine tokom Trampovog prvog mandata, što je Iran iskoristio kao opravdanje za povlačenje iz svojih obaveza. Evropski potpisnici sporazuma smatraju da je on i dalje pravno važeći i da se sankcije mogu ponovo aktivirati.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči u sredu je poručio na društvenim mrežama da će usvajanje takve osude "naterati Iran da OŠTRO reaguje".
Nafta, ratno vazduhoplovstvo i američka mornarica
Američki Stejt department nije objavio koliko će osoblja biti povučeno iz Iraka, ali prema informacijama agencije AP, radi se o zaposlenima iz ambasade u Bagdadu, kao i o osoblju i članovima porodica iz ambasada u Bahreinu i Kuvajtu. Većinu tih porodica čine pripadnici mornarice i marinaca, stacioniranih u Bahreinu, gde se nalazi jedna od najvećih američkih pomorskih baza u regionu.
Iranski nuklearni program od 2018. godine značajno je napredovao. Analitičari tvrde da je Iran sada blizu količine nuklearnog materijala dovoljnog za izradu do deset nuklearnih bojevih glava. Samo konstruisanje funkcionalnog oružja moglo bi potrajati još nekoliko meseci, ali mnogi visoki izraelski zvaničnici smatraju da je takav napredak neprihvatljiv i otvoreno prete vojnom akcijom.
Neki izraelski bezbednosni zvaničnici veruju da sada imaju istorijsku priliku da reše problem koji traje decenijama. U nedavnim napadima Izrael je ozbiljno oslabio Hezbolah i Hamas, dve ključne iranske saveznice u regionu, dok su prošlogodišnji izraelski vazdušni udari dodatno oštetili iranski protivvazdušni sistem.
Izraelski udar postaje sve rizičniji
Ipak, deo analitičara upozorava da je Iran već počeo da obnavlja te sisteme, zbog čega izraelski vojni udar iz nedelje u nedelju postaje sve rizičniji. Takođe, nije jasno da li Izrael može da zada odlučujući udarac iranskom nuklearnom programu bez američke vojne podrške.
U sredu su cene nafte na američkom tržištu porasle iznad 68 dolara po barelu, najviši nivo od početka aprila, kada je Tramp uveo carine skoro svim trgovinskim partnerima SAD-a. Sukob u regionu mogao bi dodatno da poremeti snabdevanje naftom, kao i nova američka ograničenja izvoza iz Irana.
Američki nosač aviona USS Karl Vinson već se nedeljama nalazi u Arapskom moru. Na brodu se nalazi više od 60 letelica, uključujući i najsavremenije F-35 avione sa stealth tehnologijom. Visoki zvaničnik izjavio je da trenutno nema planova za premeštanje nosača zbog trenutne situacije.
Sjedinjene Države u regionu imaju još desetine borbenih i jurišnih aviona, koji su prošle godine igrali ključnu ulogu u odbrani Izraela od iranskih napada.
BONUS VIDEO:
(Index/MONDO)
