Jedna žena koja je pobegla iz Severne Koreje u Južnu Koreju podnela je građansku i krivičnu tužbu protiv Kim Džong Una i nekoliko režimskih zvaničnika, optužujući ih za sistematsko mučenje i seksualno nasilje koje je pretrpela tokom višestrukog zatvaranja u severnokorejskim zatvorima, javlja Gardijan.
Čoi Min-kjung, 53-godišnja žena koja je stigla u Južnu Koreju pre više od deset godina, traži 50 miliona vona (oko 37.000 dolara) odštete od Severne Koreje.
Prema rečima njenih advokata i organizacija koje su uključene u slučaj, ovo je prvi put da je neka osoba koja je pobegla iz Severne Koreje pokrenula takav pravni postupak pred južnokorejskim sudovima.
"Prošlo je 13 godina otkako sam se nastanila u Južnoj Koreji, ali i dalje patim od teškog PTSP-a usled posledica mučenja i živim život zavisna od lekova. Ožiljci po celom mom telu svedoče o užasnoj stvarnosti ljudskih prava u Severnoj Koreji", rekla je Čoi za Gardijan.
Čoi je pobegla iz Severne Koreje 1997. godine, ali je prisilno vraćena iz Kine četiri puta između 2000. i 2008. godine. Tokom poslednje repatrijacije 2008. godine, provela je pet meseci u tri različita pritvorska centra u provinciji Severni Hamgjong.
Sistematsko zlostavljanje i mučenje
U prijavi, koju je Gardijan imao na uvid, opisani se konkretni oblici zlostavljanja - od seksualnog nasilja tokom grubih i nehigijenskih pregleda telesnih šupljina bez rukavica, do teških batina koje su dovele do pucanja bubne opne i gubitka svesti. Takođe se navodi da je bila primorana da provodi više od 15 sati dnevno u neprirodnim položajima tela.
Jedan od advokata koji zastupa Čoi je Li Jang-hjun, takođe severnokorejski begunac. NKDB (Severnokorejski centar za ljudska prava), koji je pomogao u pripremi tužbe, najavio je da će slučaj koristiti kao osnovu za podnošenje žalbi mehanizmima UN za ljudska prava i Međunarodnom krivičnom sudu.
"Ovaj slučaj bi mogao da postavi pravni presedan u južnokorejskoj sudskoj praksi, jer gotovo da nije bilo slučajeva koji se bave zločinima protiv čovečnosti. Pošto su i druge žrtve pokazale interesovanje za podnošenje tužbi, ovaj slučaj bi mogao da otvori put za kolektivne tužbe i pomogne u širem procesu traženja odgovornosti", rekao je Songjeop Li, analitičar za ljudska prava u NKDB-u.
Direktna odgovornost Kim Džong Una
Kim Džong Un je naveden kao direktno odgovorna osoba u oba podneska, sa naglaskom na njegovoj komandnoj odgovornosti i tvrdnjom da svi državni zvaničnici deluju pod njegovom "efektivnom kontrolom".
U prijavi se navodi i izveštaj Istražne komisije UN iz 2014. godine koji dokumentuje širok spektar zločina protiv čovečnosti u Severnoj Koreji, uključujući mučenje, seksualno nasilje, samovoljna zatvaranja i političke logore u kojima se nalazi oko 80.000 do 120.000 ljudi.
Južnokorejski ustav tretira Severnu Koreju kao deo iste države, zbog čega sudovi imaju formalnu nadležnost nad takvim slučajevima. U tužbi je kao adresa za uručenje navedena severnokorejska misija pri UN u Njujorku, jer direktna komunikacija sa vlastima u Pjongjangu nije moguća. Iako ne postoji način da se sprovede eventualna presuda, njen simbolički značaj, prema rečima advokata, može biti veliki.
BONUS VIDEO:
· Reaguj