Iako Huverova brana u Nevadi više ne nosi titulu najveće na svetu, ona je deo globalnog nasleđa koje je, otkriva nova studija, bukvalno pomerilo osu naše planete. Tokom protekla dva veka, čovečanstvo je neprimetno nagnulo Zemljine polove za više od metra izgradnjom hiljada brana širom sveta.
Ova zapanjujuća promena rezultat je dva velika talasa gradnje: prvog u Severnoj Americi i Evropi tokom 19. i početkom 20. veka, i drugog koji je zahvatio Aziju i Istočnu Afriku u drugoj polovini 20. veka.
Kako je to uopšte moguće?
Ključ leži u preraspodeli mase i momentu inercije planete. Zemlja se stabilno okreće oko svoje ose, baš kao košarkaška lopta na vrhu prsta. Ali ako iznenada dodate komad gline na jednu stranu te lopte, njena rotacija će se pomeriti. Kako bi sačuvala zamah, strana sa dodatnom masom će se malo pomeriti ka spolja, menjajući svoju osu rotacije.
U slučaju naše planete, taj "komad gline" je ogromna količina vode zarobljena u veštačkim jezerima iza brana. Ova voda, koja bi inače tekla ka okeanima, stvara novu koncentraciju mase na kontinentima, dovoljnu da malo, ali merljivo, pomeri položaj polova.
Pomeranje od jednog metra za dva veka
Da bi istražili ovaj fascinantni efekat, naučnici sa Univerziteta Harvard analizirali su globalnu bazu podataka od 6.862 brane izgrađene između 1835. i 2011. godine. Izračunali su koliko je vode uskladišteno u rezervoarima i kako je ova nova raspodela mase uticala na Zemljinu osu.
Rezultati su pokazali da je izgradnja brana pomerila polove za ukupno 113 centimetara. Kao sporedni efekat, zadržavanje vode na kopnu je takođe izazvalo pad globalnog nivoa mora za 21 milimetar u istom periodu.
Dva ključna perioda izgradnje
Pomeranje nije bilo jednosmerno. U 20. veku, kada se dogodio najveći deo kretanja od 104 centimetra, smer se menjao u zavisnosti od toga gde su u svetu izgrađene najveće brane.
Od 1835. do 1954. godine, intenzivna izgradnja u Severnoj Americi i Evropi pomerila je Severni pol za približno 20,5 centimetara ka 103. istočnom meridijanu, liniji koja prolazi kroz Rusiju, Mongoliju, Kinu i Indokinu.
Posle 1954. godine, fokus izgradnje se pomerio ka istočnoj Africi i Aziji. To je izazvalo promenu pravca, a pol je počeo da se pomera oko 57 centimetara prema 117. meridijanu zapadno, koji se proteže preko zapadne Severne Amerike i Južnog Pacifika.
Koje su posledice?
"Kada zadržavamo vodu u branama, ne samo da je oduzimamo okeanima, što dovodi do pada nivoa mora, već i preraspodeljujemo masu po planeti. Nećemo zbog ovoga ući u novo ledeno doba, jer je pomeranje polova od oko jednog metra relativno malo, ali svakako ima implikacije na praćenje nivoa mora", objasnila je Nataša Valenčić, glavna autorka studije sa Harvarda.
Iako je ovo kumulativni efekat hiljada brana tokom decenija, neke od njih su toliko ogromne da same po sebi imaju merljiv uticaj. Najbolji primer je kineska brana "Tri klisure", najveća hidroelektrana na svetu. Geofizičari NASA-e su ranije procenili da njen rezervoar, koji može da primi 40 kubnih kilometara vode, ima dovoljnu masu da pomeri Zemljine polove za oko 2 centimetra.
BONUS VIDEO:
