Analiza je u celini dosputna javnosti tačno 40 godina pošto je Njujork tajms počeo da neovlašćeno i uz veliku buru objavljuje njene delove.

Taj dokument na 7.000 stranica, nazvan "Papiri Pentagona", koji su objavili Nacionalna arhiva i tri predsedničke
biblioteke, sada se smatra pretkom veb-sajta Vikiliks, koji objavljivanjem dokumenata klasifikovanih kao poverljivi zadaje glavobolju današnjoj američkoj administraciji, ali i nekim stranim vladama.

Senzacionalno kršenje tajnosti vladinih podataka iz 1971. godine, što su posle Njujork tajmsa učinili i drugi američki listovi, uzdrmalo je administraciju predsednika Ričarda Niksona i pokrenulo spor pred Vrhovnim sudom, koji je doveo do odluke koja je unapredila slobodu štampe u SAD.



"Papire Pentagona" su, pred kraj mandata predsednika Lindona Džonsona, pripremili ministarstvo odbrane i spoljnopolitički analitičari privatnih kompanija.

Dokumenta su i procurila od jednog od njih Danijela Elsberga.

Izveštaj je pokazao kako je nekoliko administracija, kako demokrata Džona Kenedija i Džonsona, tako i republikanca Niksona, svojom politikom dovelo do eskalacije sukoba u Vijetnamu, obmanjujući Kongres, javnost i savezničke države.

U javnosti je već, u raznim prilikama, objavljen najveći deo tog izveštaja.

Sam Elsberg, koji je noći proveo fotokopirajući dokumenta, koja je predao štampi, sada kaže da je vrednost njihovog objavljivanja u tome što će konačno biti u celini dostupna narednim generacijama. On je i dalje ubeđen da efekat Papira Pentagona ne bi bio toliki da predsednik Nikson nije pokušavao da osujeti njihovo objavljivanje.

Kada je izveštaj objavljen, Niksonu je odgovaralo da se deo tadašnjeg antiratnog raspoloženja okrene i prema njegovim prethodnicima. On je, međutim, Elsberga nazvao izdajnikom i strahovao da će, ako takvi liberali ne budu primerno kažnjeni, slična otkrića podriti i njegovu administraciju.

Smatra se da je to uverenje o zaveri, protiv koje se treba boriti svim sredstvima, na kraju odvela Niksona na put koji se završio skandalom Votergejt , započet u septembru iste godine.

Administracija je tražila sudsku zabranu objavljivanja dokumenata, ali je Vrhovni sud tada stao u odbranu prvog amandmana američkog ustava, koji garantuje slobodu govora.

Kasniji pokušaj vlade da sudi Elsbergu za špijunažu bio je pođednako neuspešan, jer su dokazi protiv njega bili pribavljeni nelegalno.

Elsberg je radio za korporaciju Rand i bio je štićenik tadašnjeg predsednikovog savetnika Henrija Kisindžera.

Sada kaže da je trebalo Papire Pentagona i ranije da doturi štampi, a ne da kada su već bombe počele da padaju na Vijetnam.

Njegova poruka budućim naraštajima takozvanih vislblouera (duvača pištaljke) je da ne ponove njegovu grešku.

Elsberg je prošle godine stao u odbranu osnivača veb-sajta Vikiliks Džulijana Asanža, a takođe odao priznanje vojniku Bredliju Meningu, osumnjičenom da je Vikiliksu predao veliki broj klasifikovanih dokumenata, koje je taj veb-sajt objavio ove godine.

Elsberg je ocenio da Asanž i Mening ne zaslužuju suđenje više nego Njujork tajms 1971. godine ili reporter Vašington posta Bob Vudvord koji je pomogao u otkrivanju pozadine afere Votergejt .

Američki mediji pisali su da administracija u Vašingtonu razmatra načine da bi sudila Asanžu, dok je Mening od maja 2010. u vojnom zatvoru.

(Tanjug)